Дунајска Стреда — разлика између измена

Координате: 47° 59′ 00″ С; 17° 37′ 00″ И / 47.983333° С; 17.616667° И / 47.983333; 17.616667
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Бот: Сређивање увода
м .
Ред 77: Ред 77:


[[Категорија:Градови у Словачкој]]
[[Категорија:Градови у Словачкој]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словачкој]]
[[Категорија:Трнавски крај]]
[[Категорија:Трнавски крај]]
[[Категорија:Округ Дунајска Стреда]]
[[Категорија:Округ Дунајска Стреда]]

Верзија на датум 15. октобар 2017. у 02:17

Дунајска Стреда
{{{изворни_назив}}}

Административни подаци
Држава Словачка
Крај{{{крај}}}
Округ{{{округ}}}
Регија{{{регион}}}
Становништво
Становништво
 — {{{становништво}}}
Географске карактеристике
Координате47° 59′ 00″ С; 17° 37′ 00″ И / 47.983333° С; 17.616667° И / 47.983333; 17.616667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Дунајска Стреда на карти Словачке
Дунајска Стреда
Дунајска Стреда
Дунајска Стреда на карти Словачке
Веб-сајт
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима}

Дунајска Стреда (слч. Dunajská Streda, мађ. Dunaszerdahely, нем. Niedermarkt) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Трнавског краја.

Дунајска Стреда је позната по бројном мађарском становништву, које чини претежну већину у граду.

Природни услови

Дунајска Стреда је смештена у јужном делу државе, близу границе са Мађарском. Престоница државе, Братислава, налази се 50 км северозападно од града.

Рељеф: Дунајска Стреда се развила у северозападном делу Панонске низије. Град се налази на пространом и равничарском Житном острву, највећој ади у Европи, коју творе Дунав и његов северни рукавац, Мали Дунав. Надморска висина града је око 115 метара.

Клима: Клима у Дунајској Стреди је умерено континентална.

Воде: Дунајска Стреда нема излаз на било какав водоток, али се налази на Житном острву, највећој ади у Европи, коју творе Дунав и његов северни рукавац, Мали Дунав.

Историја

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1341., а околина је већ тада била насељена Мађарима. Град је постао познато трговиште на коме се трговало суботом (порекло назива). 1335. г. насеље је добио градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште. У 16. и 17. веку Дунајска Стреда се нашла на граници Угарске и Османског царства, која је била пуна сукоба.

Крајем 1918. г. Дунајска Стреда је постао део новоосноване Чехословачке. У времену 1938-44. године град је био враћен Хортијевој Мађарској, али је поново враћен Чехословачкој после рата. За време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, а дошло је и до обнове града и привредног процвата.

Становништво

Данас Дунајска Стреда има око 23.000 становника и последњих година број полако расте.

Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:

Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:

Галерија слика

Спољашње везе