Ватрослав Мимица — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 8: Ред 8:


1961. године заједно са италијанским колегама екранизује историјску драму ''Сулејман Освајач''. Филм ''[[Прометеј с отока Вишевице]]'' (1964) добио је у Пули 1965. године Златну арену за филм (ex aequo) и специјалну награду на IV Московском међународном филмском фестивалу.<ref>{{cite web|title=Филмски лексикон|url=http://film.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1502|website=film.lzmk.hr}}</ref>
1961. године заједно са италијанским колегама екранизује историјску драму ''Сулејман Освајач''. Филм ''[[Прометеј с отока Вишевице]]'' (1964) добио је у Пули 1965. године Златну арену за филм (ex aequo) и специјалну награду на IV Московском међународном филмском фестивалу.<ref>{{cite web|title=Филмски лексикон|url=http://film.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1502|website=film.lzmk.hr}}</ref>
За филм ''Понедељак или уторак'' (1966) Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. Мотиве латентног људског зла Мимица испитује у филмовима ''[[Каја, убит ћу те!|Каја, убит ћу те!]]''(1967) и ''[[Храњеник]]'' (1970). <ref>{{cite web|title=У сенци Холокауста|url=http://www.matica.hr/vijenac/320/U%20sjeni%20Holokausta/|website=matica.hr|accessdate=14.10.2017.}}</ref> Након филма ''[[Каја, убит ћу те!|Каја, убит ћу те!]]'' враћа се традиционалним филмовима и први од њих је ''Догађај'' (1969). Следећим филмом, ''[[Храњеник]]'' (1970), поново анализира зло као један од аспеката људске природе и суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији враћајући гледаоце на тему Другог светског рата и дешавањима у концентрационом логору.<ref>{{cite web|last1=Harton|first1=Andrew James|url=http://www.kinoeye.org/01/05/horton05.php|title=Kinoeye|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>
За филм ''Понедељак или уторак'' (1966) Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. Мотиве латентног људског зла Мимица испитује у филмовима ''[[Каја, убит ћу те!|Каја, убит ћу те!]]'' (1967) и ''[[Храњеник]]'' (1970). <ref>{{cite web|title=У сенци Холокауста|url=http://www.matica.hr/vijenac/320/U%20sjeni%20Holokausta/|website=matica.hr|accessdate=14.10.2017.}}</ref> Након филма ''[[Каја, убит ћу те!|Каја, убит ћу те!]]'' (1967) враћа се традиционалним филмовима и први од њих је ''Догађај'' (1969). Следећим филмом, ''[[Храњеник]]'' (1970), поново анализира зло као један од аспеката људске природе и суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији враћајући гледаоце на тему Другог светског рата и дешавањима у концентрационом логору.<ref>{{cite web|last1=Harton|first1=Andrew James|url=http://www.kinoeye.org/01/05/horton05.php|title=Kinoeye|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>
Након тога Мимица је направио још неколико филмова, од којих су најважнији ''[[Сељачка буна 1573.]]'' (1975) који приказује како су сељаци на северу [[Хрватска у унији са Угарском|Хрватске]] и суседним подручјима [[Славонија|Славоније]], измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног [[Фрањa Тахиj|Фрање Тахија]], подигли устанак крајем XVI века; и филм ''[[Бановић Страхиња (филм)|Бановић Страхиња]]'' (1981) снимљен по мотивима српске народне песме ''[[Бановић Страхиња (песма)|Бановић Страхиња]]''.<ref>{{cite journal|title=Ватрослав Мимица, редитељ "Бановић Страхиње"|journal=РТВ ревија|date=новембар 1980.|url=http://www.yugopapir.com/2014/05/vatroslav-mimica-reditelj-banovic.html|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Сценарио за филм је написао у сарадњи са [[Александар Петровић (редитељ)|Александром Сашом Петровићем]].<ref>{{cite web|title=Александар Петровић|url=http://aleksandarpetrovic.org/literarna-dela/knjige-autor-aleksandar-petrovic/|website=aleksandarpetrovic}}</ref> 2001. године на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере.<ref>{{cite web|title=Пулски филмски фестивал|url=http://arhiv.pulafilmfestival.hr/ea/48-pulski-filmski-festival/index.html|website=arhiv.pulafilmfestival|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>
Након тога Мимица је направио још неколико филмова, од којих су најважнији ''[[Сељачка буна 1573.]]'' (1975) који приказује како су сељаци на северу [[Хрватска у унији са Угарском|Хрватске]] и суседним подручјима [[Славонија|Славоније]], измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног [[Фрањa Тахиj|Фрање Тахија]], подигли устанак крајем XVI века; и филм ''[[Бановић Страхиња (филм)|Бановић Страхиња]]'' (1981) снимљен по мотивима српске народне песме ''[[Бановић Страхиња (песма)|Бановић Страхиња]]''.<ref>{{cite journal|title=Ватрослав Мимица, редитељ "Бановић Страхиње"|journal=РТВ ревија|date=новембар 1980.|url=http://www.yugopapir.com/2014/05/vatroslav-mimica-reditelj-banovic.html|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Сценарио за филм је написао у сарадњи са [[Александар Петровић (редитељ)|Александром Сашом Петровићем]].<ref>{{cite web|title=Александар Петровић|url=http://aleksandarpetrovic.org/literarna-dela/knjige-autor-aleksandar-petrovic/|website=aleksandarpetrovic}}</ref> 2001. године на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере.<ref>{{cite web|title=Пулски филмски фестивал|url=http://arhiv.pulafilmfestival.hr/ea/48-pulski-filmski-festival/index.html|website=arhiv.pulafilmfestival|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>


Верзија на датум 16. октобар 2017. у 12:55

Ватрослав Мимица (Омиш, 25. јун 1923) југословенски је и хрватски филмски редитељ, сценариста и продуцент, творац неких од најпознатијих остварења југословенске кинематографије, а српској публици најпознатији као режисер филма о епском српском јунаку Бановић Страхињи. По мишљењу Петербурске федерације кино-штампе Ватрослав Мимица је највећи хрватски режисер и продуцент.[1]

Биографија

Пре Другог светског рата уписао је Медицински факултет Универзитета у Загребу, а за време фашистичке НД Хрватске године 1942. постаје члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Од 1943. се прикључио југословенским партизанима и учествовао у Народноослободилачкој борби у склопу партизанских санитетских јединица.[2]

Рад на филму

Након рата, Мимица је наставио студирање медицине, али упоредо пише књижевне и филмске критике. Филмску каријеру започиње 1950. године када је постао директор студија Јадран филма. Међутим, две године касније, Мимица је напустио ово предузеће због неслагања с његовим креативним концептима. Његов деби као независног редитеља и сценаристе је филм У Олуји (1952). У другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио је неколико значајних остварења.[3] Године 1960. Мимица се повукао из свере анимираног филма, иако ће његов последњи посао у анимацији бити филм Ватрогасци (1971), и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани Прометеј с отока Вишевице, Сељачка буна 1573. и последње остварење Бановић Страхиња.[4]

1961. године заједно са италијанским колегама екранизује историјску драму Сулејман Освајач. Филм Прометеј с отока Вишевице (1964) добио је у Пули 1965. године Златну арену за филм (ex aequo) и специјалну награду на IV Московском међународном филмском фестивалу.[5] За филм Понедељак или уторак (1966) Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. Мотиве латентног људског зла Мимица испитује у филмовима Каја, убит ћу те! (1967) и Храњеник (1970). [6] Након филма Каја, убит ћу те! (1967) враћа се традиционалним филмовима и први од њих је Догађај (1969). Следећим филмом, Храњеник (1970), поново анализира зло као један од аспеката људске природе и суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији враћајући гледаоце на тему Другог светског рата и дешавањима у концентрационом логору.[7] Након тога Мимица је направио још неколико филмова, од којих су најважнији Сељачка буна 1573. (1975) који приказује како су сељаци на северу Хрватске и суседним подручјима Славоније, измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног Фрање Тахија, подигли устанак крајем XVI века; и филм Бановић Страхиња (1981) снимљен по мотивима српске народне песме Бановић Страхиња.[8] Сценарио за филм је написао у сарадњи са Александром Сашом Петровићем.[9] 2001. године на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере.[10]

Приватни живот

Отац је холивудског режисера Серђа Мимице-Гецана.

Филмографија (редитељска)

Сценарији

  • Бановић Страхиња (1981)
  • Последњи подвиг диверзанта Облака (1978)
  • Сељачка буна 1573. (1975)
  • Македонскиот дел од пеколот (1971)
  • Ватрогасци (1971)
  • Позивница (1970)
  • Догађај (1969)
  • Каја, убит ћу те! (1967)
  • Понедељак или уторак (1966)
  • Прометеј с отока Вишевице (1964)
  • Тифусари (1963)
  • Женидба господина Марципана (1963)
  • Телефон (1962)
  • Перпетуум мобиле лтд (1961)
  • Сулејман Освајач (1961)
  • Инспектор се вратио кући (1959)
  • Јаје (1959)
  • Код фотографа (1959)
  • Срећан крај (1958)
  • Самац (1958)
  • Каубој Џими (1957)
  • У Олуји (1952)

Продуцентска остварења

  • Телефон (1962)
  • Сулејман Освајач (1961)

Референце

  1. ^ „Балканские фильмы в советском прокате”. Приступљено 2. 7. 2015. 
  2. ^ Harton, Andrew James. „Kinoeye”. Приступљено 14. 10. 2017. 
  3. ^ „Анимирани филмови: Ватрослав Мимица”. matica.hr. Приступљено 14. 10. 2017. 
  4. ^ „Филмови Ватрослава Мимице”. imdb. 
  5. ^ „Филмски лексикон”. film.lzmk.hr. 
  6. ^ „У сенци Холокауста”. matica.hr. Приступљено 14. 10. 2017. 
  7. ^ Harton, Andrew James. „Kinoeye”. Приступљено 14. 10. 2017. 
  8. ^ „Ватрослав Мимица, редитељ "Бановић Страхиње"”. РТВ ревија. новембар 1980. Приступљено 14. 10. 2017. 
  9. ^ „Александар Петровић”. aleksandarpetrovic. 
  10. ^ „Пулски филмски фестивал”. arhiv.pulafilmfestival. Приступљено 14. 10. 2017. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ватрослав_Мимица&oldid=15568477”