Династија Бахри — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 21. октобар 2017. у 00:54

Бахри династија (المماليك البحرية) владала је Мамелучким султанатом од 1250. до 1382. године.

Историја

Након смрти ајубидског султана Ејуба, власт преузима његова жена Шајар ал Дур у ишчекивању сина Тураншаха да се врати из Месопотамије. Ејбак, Ејубов војсковођа, је однео победу над крсташима Луја Светог (Седми крсташки рат) код Мансураха. Потом је елиминисао Тураншаха и преузео власт оженивши се Шајар ал Дур. Ејбак је оснивач Бахри династије. Владао је од 1250. до 1257. године. Монголи 1258. године освајају Багдад. На египатском престолу се у то време налазио малолетни Ејбаков син Нур ад Дин Али уместо кога је владао намесник Кутуз. Следећа мета Монгола био је сам Египат. Кутузова војска предвођена Бајбарсом одбила је монголски напад у бици код Ајн Џалута. Само три месеца након битке код Ајн Џалута Кутуза убија Бајбарс. Бајбарс је познат по ратовима које је водио против Јерусалимског краљевства по узору на Саладинов џихад. Године 1268. уништио је кнежевину Антиохију, а безуспешно је напао саму крсташку престоницу - Акру. Умро је 1277. године. Султан Калавун освојио је грофовију Триполи 1289. године. Последњи ударац крсташима је задао Ел Ашраф Халил који 1291. године осваја Акру. Пад крсташке престонице означава крај ере крсташких ратова. Остали градови предали су се без борбе. Хришћани напуштају Свету земљу.

Године 1299. Монголи обнављају рат са Египтом. Поново су поражени 1303. године. Уступили су преговори и стабилизација односа две дрћаве. Златна хорда прешла је у ислам. Црна смрт погодила је крајем прве половине 14. века и Египат и Левант. Држава је значајно ослабљена губитком великог броја становника. Последњи султан династије био је Ел Салих Хаџи. Године 1382. династија Бурџи заменила је династију Бахри.

Види још

Извори

McGregor, Andrew James (2006). A History of the Crusades: The fourteenth and fifteenth centuries.
The Ottoman City Between East and West: Aleppo, Izmir, and Istanbul - Edhem Eldem, Daniel Goffman, Bruce Master, (Cambridge University Press, 1999)

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 == Историја ==
-Након смрти [[Ајубидски владари|ајубидског]] султана [[Ејуб]]а, власт преузима његова жена [[Шајар ал Дур]] у ишчекивању сина [[Тураншах]]а да се врати из Месопотамије. [[Ејбак]], Ејубов војсковођа, је однео победу над крсташима [[Лудвиг IX|Луја Светог]] ([[Седми крсташки рат]]) [[битка код Мансуре|код Мансураха]]. Потом је елиминисао Тураншаха и преузео власт оженивши се Шајар ал Дур. Ејбак је оснивач Бахри династије. Владао је од 1250. до 1257. године. [[Монголи]] 1258. године [[пљачка Багдада (1258)|освајају Багдад]]. На египатском престолу се у то време налазио малолетни Ејбаков син [[Нур ад Дин Али]] уместо кога је владао намесник [[Кутуз]]. Следећа мета Монгола био је сам Египат. Кутузова војска предвођена [[Бајбарс]]ом одбила је монголски напад у [[Битка код Ајн Џалута|бици код Ајн Џалута]]. Само три месеца након битке код Ајн Џалута Кутуза убија Бајбарс. Бајбарс је познат по [[Крсташки ратови|ратовима]] које је водио против [[Краљевина Јерусалим|Јерусалимског краљевства]] по узору на [[Саладин]]ов џихад. Године 1268. [[Пад Антиохије|уништио]] је [[Кнежевина Антиохија|кнежевину Антиохију]], а безуспешно је [[Девети крсташки рат|напао]] саму крсташку престоницу - [[Акра|Акру]]. Умро је 1277. године. Султан [[Калаван|Калавун]] [[Пад грофовије Триполи|освојио]] је [[Грофовија Триполи|грофовију Триполи]] 1289. године. Последњи ударац крсташима је задао [[Ел Ашраф Халил]] који 1291. године [[Пад Акре (1291)|осваја Акру]]. Пад крсташке престонице означава крај ере крсташких ратова. Остали градови предали су се без борбе. Хришћани напуштају [[Света земља|Свету земљу]].
+Након смрти [[Ајубидски владари|ајубидског]] султана [[Ејуб]]а, власт преузима његова жена [[Шајар ал Дур]] у ишчекивању сина [[Тураншах]]а да се врати из Месопотамије. [[Ејбак]], Ејубов војсковођа, је однео победу над крсташима [[Луј IX Свети|Луја Светог]] ([[Седми крсташки рат]]) [[битка код Мансуре|код Мансураха]]. Потом је елиминисао Тураншаха и преузео власт оженивши се Шајар ал Дур. Ејбак је оснивач Бахри династије. Владао је од 1250. до 1257. године. [[Монголи]] 1258. године [[пљачка Багдада (1258)|освајају Багдад]]. На египатском престолу се у то време налазио малолетни Ејбаков син [[Нур ад Дин Али]] уместо кога је владао намесник [[Кутуз]]. Следећа мета Монгола био је сам Египат. Кутузова војска предвођена [[Бајбарс]]ом одбила је монголски напад у [[Битка код Ајн Џалута|бици код Ајн Џалута]]. Само три месеца након битке код Ајн Џалута Кутуза убија Бајбарс. Бајбарс је познат по [[Крсташки ратови|ратовима]] које је водио против [[Краљевина Јерусалим|Јерусалимског краљевства]] по узору на [[Саладин]]ов џихад. Године 1268. [[Пад Антиохије|уништио]] је [[Кнежевина Антиохија|кнежевину Антиохију]], а безуспешно је [[Девети крсташки рат|напао]] саму крсташку престоницу - [[Акра|Акру]]. Умро је 1277. године. Султан [[Калаван|Калавун]] [[Пад грофовије Триполи|освојио]] је [[Грофовија Триполи|грофовију Триполи]] 1289. године. Последњи ударац крсташима је задао [[Ел Ашраф Халил]] који 1291. године [[Пад Акре (1291)|осваја Акру]]. Пад крсташке престонице означава крај ере крсташких ратова. Остали градови предали су се без борбе. Хришћани напуштају [[Света земља|Свету земљу]].
 Године 1299. Монголи обнављају рат са Египтом. Поново су поражени 1303. године. Уступили су преговори и стабилизација односа две дрћаве. [[Златна хорда]] прешла је у ислам. [[Црна смрт]] погодила је крајем прве половине 14. века и Египат и [[Левант]]. Држава је значајно ослабљена губитком великог броја становника. Последњи султан династије био је [[Ел Салих Хаџи]]. Године 1382. [[Бурџи династија|династија Бурџи]] заменила је династију Бахри.
@@ Ред 13: / Ред 13: @@
 == Извори ==
-* A History of the Crusades: The fourteenth and fifteenth centuries - McGregor, Andrew James (2006)
+* {{cite book|title=A History of the Crusades: The fourteenth and fifteenth centuries|author=McGregor, Andrew James|year=2006}}
 * The Ottoman City Between East and West: Aleppo, Izmir, and Istanbul - Edhem Eldem, Daniel Goffman, Bruce Master, (Cambridge University Press, 1999)