Пређи на садржај

Манастир Ходош — разлика између измена

м
м
 
== Историјат ==
Прем [[Румунија|румунским]] изворима манастир Ходош је основан још [[1177]]. године<ref>[http://ziarullumina.ro/reportaj/bogatia-duhovniceasca-si-culturala-de-la-hodos-bodrog Bogăţia duhovnicească şi culturală de la Hodoş-Bodrog | Ziarul Lumina<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Међутим, постојани подаци говоре да су данашњи [[манастир]] основала у [[15. век]]у стара [[Племство|племенита]] [[Срби|српска]] породица [[Јакшићи]] (као оближњи [[манастир Бездин]], који и данас припада [[Српска православна црква|СПЦ]]). Ктитор манастира био је српски властелин Стеван Јакшић родом из Јагодине у Србији.
 
Познати су сви настојатељи манастира Ходоша, од 1700. године. Наводе се овде само архимандрити: Софроније (1900), Александар Прерадовић (1732), Вићентије Продановић (1750), Вићентије Новалић (1773, родом из Мостара), Генадије Ђукић (1778, родом из Баје), Теодосије Јовановић (1786-1810, родом из Батање), Мојсије Манојловић (1810-1835, родом из Арада), Григорије Кириловић (1837-1839, родом из Галше), Стеван Крагујевић (1839-1842, родом из Осијека), Емилијан Кенгелац (1845-1853, родом из Кикинде), Антоније Нако (1853), Корнелије Живковић (1853-1887, родом из Даља).
 
Попис манастира Ходоша из 1788. године лепо осликава његово тадашње стање. Ту је било манастирско братство од 13 калуђера на челу са игуманом Теодосијем Јовановићем. Само за презиме Модара, не може се са сигурношћу тврдити да је био Србин. Приходи манастирски из претходне 1787. године су износили 2826 ф. 43 кр, а расходи - 2826 ф. 43 кр. Манастирски дуг је на крају те године износио чак 3929 ф. 42 кр. Од робе било је следеће: 50 акова вина, шест акова ракије, 100 мерова жита, 12 мерова кукуруза, 17 мерова зоби, 100 мерова јечма, 120 пластова сена, 16 волова за рад, 87 рогате марве, 45 коња, 169 свиња, 42 кошнице.<ref>"Српски сион", Карловци 1904. године</ref>
 
== Црква ==
Манастирски храм је посвећен празнику Ваведење Пресвете Богородице. Ктитор иконостаса је 1789. године била српска племкиња Марта от Текели, пише на иконостасу (1905). На Богородичином трону је такође ктиторски запис из 1789. године, по којем је исти платио Дамаскин Поповић. Испод иконе храма, стоји натпис да је трон платио да се уради 21. новембра 1789. године Петар Арсић као "заветниј свој спомен манастиру Ходошу". Испод иконе Богородице у припрати, стоји ктиторски натпис, да је осликавање "образа" платио Петар Батањац, при игуману покојном Михаилу и јеромонаху. За цркву се 1905. године каже да је "сазидана крстовидно са трулом без торња". Као звоник служила је тзв. Јакшићева кула, са уклесаним племићким грбом те породице.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
 
Петар Аврамовић Текели, Србин официр, генерал у руској царској војсци оставио је 1812. године манастиру Ходошу 1000 рубаља прилога. То није било случајно, сетио се пред смрт завичаја, јер је био рођен 1720. године у Араду. Отац Ранко био је граничарски капетан, а деда Јован Текилија пуковник, био је комадант Потиско-поморишке границе 1699. године. Новац намењен манастиру је стизао у неколико рата.<ref>"Српски летопис", Будим 1833. године</ref> Текелије су одувек водиле бригу и жртвовале се за манастир Ходош. Поред свих прилога, манастир је од Саве Текелије и позајмице узимао. Када је 1841. године дуг са каматом достигао износ 5173 ф. 16 крајцара, Текелија је тај дуг "опростио" - тако даровао манастир. Прерачунавањем се узевши у обзир и дар руског генерала Петра, долази до још већег дара, од 5721 ф. 16 кр. Братство манастирско се захвалило јавно Текелијама.<ref>"Сербске народне новине", Пешта 1841. године</ref>
 
Манастир је вековима био средиште српске културе и вере у [[Поморишје|Поморишју]]. Чак се претпоставља да су [[Епархија липовска|српске владике липовске]] током [[16. век|16.]] и [[17. век]]а овде столовале уместо оближњег града [[Липова|Липове]]<ref>[http://banateka.blogspot.com/2010/12/pravoslavna-crkva-u-zrenjaninu-tokom.html Banateka : Pravoslavna crkva u Zrenjaninu tokom turske vladavine (1551-1716)<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Митрополит липовски Данило помиње се 1563. године (по бедренику са записом) је вероватно обитавао у манастиру. Године 1651. митрополит Софроније, са сигурним седиштем у манастиру Ходошу, ишао је у Русију. Међутим, издвајањем [[Румуни|Румуна]] из [[Српска патријаршија у Сремским Карловцима|Карловачке патријаршије]] [[1864]]. манастир је припао њима. Ово је данас означено као велики немар тадашњих црквених кругова Карловачке патријаршије<ref> [http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/PSC/PSC32.htm [svetosavlje&#93;<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Још 1844. године Румуни (Власи) у својим новинама јавно истакли став, да епископске столице у Темишвару и Вршцу, (у Араду је готово!) као и управу манастира Ходоша, Бездина, Св. Ђурђа и Месића, као и протопрезвитерска места где има верника Влаха, треба они безпоговорно да преузму. Дописник новина из Лугоша је сугерисао румунских изасланицима на српском црквено-народном сабору, да то званично затраже, и да се тако: "Нека се пресече Србима надежда (нада) у Вршцу и Темишвару". Срби нису још имали став о томе, чинило им се да су "старе задужбине својих Праотаца" у њиховим рукама неприкосновене.<ref>"Сербске народне новине", Пешта 1844. године</ref> РумуниСрби су наипак саборуод у Карловцима 18651845. године званичнопочели поредрадити осталог тражилида манастир Ходош., Изправно тадашњег"пребаце" полазиштаиз српскихАрадске, црквениху великодостојника,Темишварску види сеепархију. какоТо је Ходошпочело уса стварипостављањем поклоњен:Емилијана "ШтоКенгелца сеза тичеархимандрита правне природетог манастира као српских институција (установа), туод сестране синодтемишварског ивладике конгресниПантелејмона одборЖивковића. слажу;Успело носе Синод1850. не би био противан кад би народни сабор одобрио:године да се узо братскетоме љубавиформално манастирпозитивно Ходош,изјасни којисрпска јејерархијска удуховна Арадској дијецези лежи, уступи"власт.<ref>"Српски летопис", БудимА 18661852. године</ref> Манастирсе јефактични биоманастир за време деобе са Румунима,нашао под јурисдикцијом Арадскетемишварске епархиједијецезе, пазахваљујући јеархимандритима туСрбима. иМеђутим остаоствар ије даље.вратила Многина српскипочетак црквениКраљевски великодостојнициугарски суконзијум, каснијекоји "жалили",је што1854. сегодине нисуиздао нистрог мало борилиналог да се таманастир "српскамора задужбинавратити ипод српскојурисдикцију црквеноАрадске доброепархије. повратиДо у српску јерархију"1870. Румунигодине нису имали никаква својинска права нити законских могућности, али Србидоношени су билизавршни пасивни.годишњи Наводноманастирски одласкомрачуни архимандритана Коренелијацрквено-словенском Живковића Србина из манастира Ходоша 1887језику. године, није постављен више српски настојатељ, због чегаЗатим су Срби изгубили тај манастир.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref> Манастирдок је формалнона прешаочелу уманастира саставбио новеКорнелије румунскеЖивковић митрополијерачуни одподношени њеногна установљењасрпском 1864језику. године.Од Српскињеговог црквено-народниодласка сабор је 19021887. године покушао да поврати манастир Ходош. Послати су др Жарко Миладиновић у Беч, апрестао дрје Митасваки Мушицкисрпски у Будимпешту дауплив у тамошњим државним архивама нађу историјске податке о настанкурад манастира. ХтелиТо сустање српскије радикаливремено да се спреми материјал за покретање парнице за манастир Ходош. Манастир се увек називао у прошлости или српски или илирскиозакоњено, а никадСрби румунски.су Јединоостали јебез српскисвоје народстаре водиозадужбине, бригуна икоју жртвесу подносиополагали завелико његовисторијско опстанак.право, Српскииз црквеничисто сабор је иформално-правних 1749. године решавао питање манастира Ходошаразлога.<ref>"МалеМата новине"Косовац, Београднаведено 1902. годинедело</ref>
 
 
 
Румуни су на сабору у Карловцима 1865. године званично поред осталог тражили манастир Ходош. Из тадашњег полазишта српских црквених великодостојника, види се како је Ходош у ствари поклоњен: "Што се тиче правне природе манастира као српских институција (установа), ту се синод и конгресни одбор слажу; но Синод не би био противан кад би народни сабор одобрио: да се уз братске љубави манастир Ходош, који је у Арадској дијецези лежи, уступи".<ref>"Српски летопис", Будим 1866. године</ref> Манастир је био за време деобе са Румунима, под јурисдикцијом Арадске епархије, па је ту и остао и даље. Многи српски црквени великодостојници су касније "жалили", што се нису ни мало борили да се та "српска задужбина и српско црквено добро поврати у српску јерархију". Румуни нису имали никаква својинска права нити законских могућности, али Срби су били пасивни. Наводно одласком архимандрита Коренелија Живковића Србина из манастира Ходоша 1887. године, није постављен више српски настојатељ, због чега су Срби изгубили тај манастир.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref> Манастир је формално прешао у састав нове румунске митрополије од њеног установљења 1864. године. Српски црквено-народни сабор је 1902. године покушао да поврати манастир Ходош. Послати су др Жарко Миладиновић у Беч, а др Мита Мушицки у Будимпешту да у тамошњим државним архивама нађу историјске податке о настанку манастира. Хтели су српски радикали да се спреми материјал за покретање парнице за манастир Ходош. Манастир се увек називао у прошлости или српски или илирски а никад румунски. Једино је српски народ водио бригу и жртве подносио за његов опстанак. Српски црквени сабор је и 1749. године решавао питање манастира Ходоша.<ref>"Мале новине", Београд 1902. године</ref>
 
Историчар Јанко Шафарик је користио за приређење књиге "Законик цара Душана српског", најстарији ходошки (манастирски) рукопис, онај из 1390. године. Он се налазио у Прашком музеју.<ref>Стојан Новаковић: "Законик Стефана Душана цара српскога, 1349. и 1354. године", Београд 1870. године</ref>
27.345

измена