Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
нема резимеа измене
Библиотека је у новој згради свечано отворена на дан [[Ћирило и Методије|Св. Ћирила и Методија]], 24. маја 1926. године. Професор Урош Џонић остао је на положају Управника до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У раду му је помагао одбор, чији је председник био проф. др [[Павле Поповић]]. Главни задатак ове установе био је „да као самостална универзитетска установа помаже неговање науке и у својству научне библиотеке послужи не само студентима и професорима [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]], већ и свима онима који се баве науком”. За време Другог светског рата, под [[окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|немачком окупацијом]], библиотека није радила са публиком, а део зграде заузела је немачка војска. Залагањем особља библиотеке, њени фондови су ипак сачувани. После ослобођења, за управника постављена је [[Милица Продановић]], дотадашњи библиотекар Универзитетске библиотеке. Поводом прославе стогодишњице рођења [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]] [[1946]]. године ова установа добија свој данашњи назив ''Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”''.
 
У периоду после Другог светског рата отпочела је примена савремених метода у организацији и обради фондова. Формиран је јавни стручни каталог, а у сарадњи са [[Народна библиотека Србије|Народном библиотеком Србије]] израђен је правилник за каталогизацију од стране [[ДруштваБиблиотекарско библиотекарадруштво Србије|Библиотекарског друштва Србије]], који је означио почетак уједначавања обраде књижне грађе у библиотекама Србије. Успостављени су контакти са универзитетским и националним библиотекама у земљи и у иностранству. Такође отпочет је интензиван рад на размени и међубиблиотечкој позајмици публикација. Формирана је служба за информације и проширена је сарадња са факултетским, семинарским, институтским и другим библиотекама Универзитета у Београду.
 
== Одељење за научне информације и едукацију ==
[[Датотека:Biblioteka put do znanja.pdf|мини|десно]]
'''Одељење за научне информације''' је трансформисано [[2008]]. године у '''Одељење за научне информације и едукацију'''. Ово одељење прати развој система научних информација и комуникација, претражује базе података из свих научних области. Основна делатност одељења је информационо описмењавање корисника, посебно студената основних и дипломских студија, припремање материјала за различите видове едукације прилагођене специфичним групама корисника, рад на континуалном стручном усавршавању, организација стручног усавршавања библиотекара универзитетских библиотека у Србији, високошколских библиотека као и библиотека научноистраживачких института и установа. Одељење израђује информаторе, водиче и друге информационе материјале о библиотеци, припрема информативни материјал за [[веб-сајт|веб сајт]] библиотеке; бави се истраживањем и анализом у оквиру области информационих наука, у складу са захтевима и потребама универзитета и других корисника; сарађује на развоју библиотечко-информационог система и система научно-технолошких информација на универзитетима у Србији и у систему координиране набавке публикација у штампаном и електронском облику; развија међународну сарадњу.
 
Библиотека има развијен едукациони програм који организује и спроводи одељење за научне информације и едукацију, као и библиотечки стручњаци из других одељења. Као матична установа организује посебне радионице за библиотекаре факултета и научноистраживачких институција. Посебан пажња се посвећује едукацији младих истраживача на мастер и докторским студијама. Едукација се организује у самој библиотеци, као и ван ње, на факултетима и институтима, чланицама [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]], али и на факултетима и научним установама широм Србије. Захваљујући томе број преузетих чланака из електронских сервиса доступних путем КоБСОН-а (''Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку'') сваке године се повећава, као и број прегледаних и делимично преузетих електронских књига. Едукациони програми су различити и прилагођени су полазницима.
 
=== Едукација ===
Одељење за научне информације и едукацију је до [[2002]]. године обучавало појединачне кориснике, међутим од тада се почело са организованом обуком корисника у виду групних едукација као што су презентације, предавања, интерактивне радионице итд. Прве групне обуке су биле у оквиру [[TEMPUS|TEMПУС]] пројекта, а циљну популацију су чинили високошколски библиотекари у организацији [Заједнице библиотека универзитета у Србији (ЗБУС).<ref name="ЗБУС">{{cite web|title=Заједница библиотека универзитета у Србији|url=http://zbus.rs/cir/index.php?a=vesti&b=cirilica|website=Званичан Заједницевеб Библиотека Универзитетасајт|accessdate=4. Србије]11. (ЗБУС).2017}}</ref> У оквиру ЗБУС-а су организована током година различита предавања и радионице на теме формиране према интересовању и потребама корисника,. аАкредитовани курсеви одржавају се од [[2014]]. године сеу одржаваскладу акредитованса курсПравилником „Информационао писменостсталном устручном библиотекама:комерцијалниусавршавању иу некомерцијалнибиблиотечко-информационој електронскиделатности извори[[Министарство информација”,културе уи складуинформисања са <ref>[http://www.unilib.rs/edukacija/Akreditovani_kurs/pravilnikstrusavbibl.pdf ПравилникомРепублике Србије|Министарства културе и информисања Републике Србије]</ref>] који доприносе евалуацијиобразовању библиотекара, а самим тим и унапређењу струке.<ref>{{cite Такођеweb|title=Правилник сео почелосталном састручном предавањима по позивуусавршавању у одређенимбиблиотечко-информационој образовнимделатности, научним,Службени истраживачкимгласник иРС, културним18/13|url=https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=3495|website=Народна институцијамабиблиотека одСрбије|accessdate=4. 200211. године,2017}}</ref> која су из године у годину постајала све бројнија и масовнија.
 
Оснивањем [[КоБСОН]]-а и претплатом на електронске изворе информација(е-часописе, е-књиге, базе података) једна од најзначајнијихзначајних активности овог одељења сује билеедукација многобројне презентацијенаставника и предавања одржана на већинисарадника факултета и института, пре свега [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]], али и осталих универзитета у Србији, као и институцијамастудената основних и широмдипломских земљестудија.<ref>Поповић, Александра; Антонић, Сања; Столић, Драгана (2012). Едукација, дигитални репозиторијуми и отворени приступ. Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину. тематскиТематски зборник у 4 књиге. књ. 2. cтр. 323—334.</ref>
 
Већина презентација и предавања се налази на сајту Универзитетске библиотеке.
 
=== Водичи за научне области - LibGuides ===
'''LibGuides''' су нова врста мултимедијалних, интерактивних веб водича кроз сверазличите научне области. Оно што је раније био циљ тзв. препоручених линкова сада се на много прегледнији, организованији, садржајнији и атрактивнији начин постиже овим библиотечким водичима.
 
Реч је о веб сервису који омогућава да овлашћени корисници, библиотекари, без претходног знања веб дизајна могу успешно и лако да креирају, организују и ажурирају веб странице. Основни циљ њихове израде је да се на једном месту омогући приступ до поузданих електронских извора – комерцијалних и оних у отвореном приступу. За сваку научну дисциплину, поред текстова, слика, видео записа, доступни су и корисни линкови o удружењима, конференцијама и другим актуелним информацијама. LibGuides користи око 50.000 библиотекара, у преко 3.700 библиотека широм света. Направљено је око 300.000 водича. Такође, овај водич омогућава преузимање већ постојећих водича из целе заједнице и заједнички рад више библиотекара на изради водича.

Мени за навигацију