Пљоснати црви — разлика између измена

Пљоснати црви
	Пљоснати црви
Научна класификација
Царство:	Animalia
Потцарство:	Eumetazoa
Надтип:	Platyzoa
Тип:	Platyhelminthes; Gegenbaur, 1859
Класе
	Monogenea; Trematoda; Cestoda; Turbellaria

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 4. новембар 2017. у 23:04

Пљоснати црви (Plathelmynthes) су најпримитивније вишећелијске животиње које имају билатералну симетрију.

За разлику од сунђера и дупљара, који углавном воде сесилан начин живота, ове животиње се активно крећу што доводи до развоја билатералне симетрије, снажнијег развића мишића, нервног система и чула. Нервни систем и чула се посебно концентришу на предњем делу тела, којим се ове животиње крећу напред, што доводи до појаве цефализације - образовање главеног региона. Цефализација се огледа у концентрацији чулних органа и нерава у предњем делу тела. Немају телесну дупљу већ је простор између епидермиса и црева испуњен везивним ткивом паренхимом (мезенхимом). Телесна дупља је простор између телесног зида и унутрашњих органа или црева.

Тело им је спљоштено у леђно-трбушном (дорзо-вентралном) правцу. Тело је такође и цефализовано, што значи да се уочава главени и репни регион. Поред слободноживећих, овај тип обухвата и паразитске врсте. Живе у води и на влажним местима.

Грађа

Кожни систем

Кожни систем има заштитну улогу, али утиче и на облик и чврстину тела. Чини га једнослојан епидермис (покожица) која је сачињена од епителијалних, жлезданих, чулних и неких специјализованих ћелија. Испод епидермиса налази се мишићни слој који садржи три врсте мишића и то косе, кружне и уздужне мишиће.

Цревни систем

По први пут у еволуцији црево је диференцирано, почиње усним отвором а завршава се у цревној дупљи. Немају задње црево и анални отвор, али изузетак су немертине које имају и задње црево и анални отвор. Желудачни део налази се као проширење у средњем делу дупље.

Варење хране одвија се делимично унутарћелијски и делимично ванћелијски. Код неких врста задњи део се грана у више грана које се слепо завршавају у параенхиму. Варење почиње у цревној дупљи (захваљујући специјализованим ћелијама које луче секрет), а наставља се у ћелијама епидермиса. Несварене материје и остатке избацују кроз усни отвор.

Нервни систем

Нервни систем је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела.

Екстрeкторни систем

Екскреторни систем (систем за излучивање) се састоји од протонефридија. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу.

Размножавање

Бесполно - попречном деобом
Полно

Полно разможавање врши се полним жлездама и то семеницима и јајницима. Семеници су мушке полне жлезде које садрже семоводе у којима се стварају сперматозоди, а јајници су женске полне жлезде које садрже јајоводе у којима се формирају женске полне ћелије (јајне ћелије), такође садже и жуманчиште (утерус) у део у коме се складишсте зрела јаја (оплођена). Оплођење је углавном спољашње али се код неких среће и унутрашње, из зигота настеја покретна трепљаста ларва. Пошто су хемафродити, имају и мушке и женске полне органе, једна јединка може сама донете младе на свет.

Класификација

Овај тип обухваута три класе :

Трепљасти црви (Turbelaria), слободноживећи облици чији је представник планарија (Planaria)
Метиљи (Trematodes)
Пантљичаре (Cestodes)

Литература

Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.

Спољашње везе

Bioscolos
Marine flatworms of the world.
Flatworm page on The Sea Slug Forum.
Shape Of Life Video about Flatworms
Imogine Lateotentare A New Species of Flatworm (Jan 21, 2006)
Flatworms

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 -{[[Трепљасти црви|Turbellaria]]}-
 }}
-'''Пљоснати црви''' су најпримитивније вишећелијске [[животиње]] које имају [[билатерална симетрија|билатералну симетрију]].
+'''Пљоснати црви (Plathelmynthes)''' су најпримитивније вишећелијске [[животиње]] које имају [[билатерална симетрија|билатералну симетрију]].
 За разлику од [[Сунђери|сунђера]] и [[Дупљари|дупљара]], који углавном воде сесилан начин живота, ове животиње се активно крећу што доводи до развоја билатералне симетрије, снажнијег развића мишића, нервног система и чула. [[Нервни систем]] и чула се посебно концентришу на предњем делу тела, којим се ове [[животиње]] крећу напред, што доводи до појаве [[цефализација|цефализације]] - образовање главеног региона. Цефализација се огледа у концентрацији чулних органа и нерава у предњем делу тела. Немају телесну дупљу већ је простор између епидермиса и црева испуњен везивним ткивом [[паренхимска ткива|паренхимом]] (мезенхимом). [[Телесна дупља]] је простор између телесног зида и унутрашњих органа или црева.
-Тело им је спљоштено у леђно-трбушном (дорзо-вентралном) правцу. Поред слободноживећих, овај тип обухвата и [[паразит]]ске врсте.
+Тело им је спљоштено у леђно-трбушном (дорзо-вентралном) правцу. Тело је такође и цефализовано, што значи да се уочава главени и репни регион. Поред слободноживећих, овај тип обухвата и [[паразит]]ске врсте. Живе у води и на влажним местима.
+== Грађа ==
-[[Систем органа за варење|Цревни систем]] се састоји од предњег и средњег црева које се слепо завршава у паренхиму. [[Усни отвор]] је, дакле, једини отвор цревног тракта. Пошто немају [[крвни систем]], онда и код њих, као и код дупљара, црево има и улогу у транспорту сварене хране по целом телу.
+* '''[[Кожни систем]]'''
+Кожни систем има заштитну улогу, али утиче и на облик и чврстину тела. Чини га једнослојан епидермис (покожица) која је сачињена од епителијалних, жлезданих, чулних и неких специјализованих ћелија. Испод епидермиса налази се мишићни слој који садржи три врсте мишића и то косе, кружне и уздужне мишиће.
+* '''[[Цревни систем]]'''
+По први пут у еволуцији црево је диференцирано, почиње усним отвором а завршава се у цревној дупљи. Немају задње црево и анални отвор, али изузетак су [[немертине]] које имају и задње црево и анални отвор. Желудачни део налази се као проширење у средњем делу дупље.
+Варење хране одвија се делимично унутарћелијски и делимично ванћелијски. Код неких врста задњи део се грана у више грана које се слепо завршавају у параенхиму. Варење почиње у цревној дупљи (захваљујући специјализованим ћелијама које луче секрет), а наставља се у ћелијама епидермиса. Несварене материје и остатке избацују кроз усни отвор.
-[[Екскреторни систем]] се састоји од [[протонефридије|протонефридија]]. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу.
+* '''[[Нервни систем]]'''
+Нервни систем је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела.
+* '''Екстрeкторни систем'''
+[[Екскреторни систем]] (систем за излучивање) се састоји од [[протонефридије|протонефридија]]. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу.
+== Размножавање ==
-Нервни систем им је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела.
+# '''[[Bespolno razmnožavanje|Бесполно - попречном деобом]]'''
+# '''Полно'''
+[[Polno razmnožavanje|Полно разможавање]] врши се [[Полне жлезде|полним жлездама]] и то [[Семеници|семеницима]] и [[Јајници|јајницима]]. Семеници су мушке полне жлезде које садрже семоводе у којима се стварају [[Сперматозоид|сперматозоди]], а јајници су женске полне жлезде које садрже јајоводе у којима се формирају женске полне ћелије ([[јајне ћелије]]), такође садже и жуманчиште (утерус) у део у коме се складишсте зрела јаја (оплођена). [[Оплођење]] је углавном спољашње али се код неких среће и унутрашње, из [[Зигот|зигота]] настеја покретна трепљаста ларва. Пошто су [[Хермафродит|хемафродити]], имају и мушке и женске полне органе, једна јединка може сама донете младе на свет.
-=== Класификација ===
+== Класификација ==
 Овај тип обухваута три класе :