Пљоснати црви — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
+
Додат садржај
Ред 17: Ред 17:
-{[[Трепљасти црви|Turbellaria]]}-
-{[[Трепљасти црви|Turbellaria]]}-
}}
}}
'''Пљоснати црви''' су најпримитивније вишећелијске [[животиње]] које имају [[билатерална симетрија|билатералну симетрију]].
'''Пљоснати црви (Plathelmynthes)''' су најпримитивније вишећелијске [[животиње]] које имају [[билатерална симетрија|билатералну симетрију]].


За разлику од [[Сунђери|сунђера]] и [[Дупљари|дупљара]], који углавном воде сесилан начин живота, ове животиње се активно крећу што доводи до развоја билатералне симетрије, снажнијег развића мишића, нервног система и чула. [[Нервни систем]] и чула се посебно концентришу на предњем делу тела, којим се ове [[животиње]] крећу напред, што доводи до појаве [[цефализација|цефализације]] - образовање главеног региона. Цефализација се огледа у концентрацији чулних органа и нерава у предњем делу тела. Немају телесну дупљу већ је простор између епидермиса и црева испуњен везивним ткивом [[паренхимска ткива|паренхимом]] (мезенхимом). [[Телесна дупља]] је простор између телесног зида и унутрашњих органа или црева.
За разлику од [[Сунђери|сунђера]] и [[Дупљари|дупљара]], који углавном воде сесилан начин живота, ове животиње се активно крећу што доводи до развоја билатералне симетрије, снажнијег развића мишића, нервног система и чула. [[Нервни систем]] и чула се посебно концентришу на предњем делу тела, којим се ове [[животиње]] крећу напред, што доводи до појаве [[цефализација|цефализације]] - образовање главеног региона. Цефализација се огледа у концентрацији чулних органа и нерава у предњем делу тела. Немају телесну дупљу већ је простор између епидермиса и црева испуњен везивним ткивом [[паренхимска ткива|паренхимом]] (мезенхимом). [[Телесна дупља]] је простор између телесног зида и унутрашњих органа или црева.


Тело им је спљоштено у леђно-трбушном (дорзо-вентралном) правцу. Поред слободноживећих, овај тип обухвата и [[паразит]]ске врсте.
Тело им је спљоштено у леђно-трбушном (дорзо-вентралном) правцу. Тело је такође и цефализовано, што значи да се уочава главени и репни регион. Поред слободноживећих, овај тип обухвата и [[паразит]]ске врсте. Живе у води и на влажним местима.


== Грађа ==
[[Систем органа за варење|Цревни систем]] се састоји од предњег и средњег црева које се слепо завршава у паренхиму. [[Усни отвор]] је, дакле, једини отвор цревног тракта. Пошто немају [[крвни систем]], онда и код њих, као и код дупљара, црево има и улогу у транспорту сварене хране по целом телу.
* '''[[Кожни систем]]'''
Кожни систем има заштитну улогу, али утиче и на облик и чврстину тела. Чини га једнослојан епидермис (покожица) која је сачињена од епителијалних, жлезданих, чулних и неких специјализованих ћелија. Испод епидермиса налази се мишићни слој који садржи три врсте мишића и то косе, кружне и уздужне мишиће.
* '''[[Цревни систем]]'''
По први пут у еволуцији црево је диференцирано, почиње усним отвором а завршава се у цревној дупљи. Немају задње црево и анални отвор, али изузетак су [[немертине]] које имају и задње црево и анални отвор. Желудачни део налази се као проширење у средњем делу дупље.


Варење хране одвија се делимично унутарћелијски и делимично ванћелијски. Код неких врста задњи део се грана у више грана које се слепо завршавају у параенхиму. Варење почиње у цревној дупљи (захваљујући специјализованим ћелијама које луче секрет), а наставља се у ћелијама епидермиса. Несварене материје и остатке избацују кроз усни отвор.
[[Екскреторни систем]] се састоји од [[протонефридије|протонефридија]]. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу.
* '''[[Нервни систем]]'''
Нервни систем је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела.
* '''Екстрeкторни систем'''
[[Екскреторни систем]] (систем за излучивање) се састоји од [[протонефридије|протонефридија]]. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу.


== Размножавање ==
Нервни систем им је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела.
# '''[[Bespolno razmnožavanje|Бесполно - попречном деобом]]'''
# '''Полно'''
[[Polno razmnožavanje|Полно разможавање]] врши се [[Полне жлезде|полним жлездама]] и то [[Семеници|семеницима]] и [[Јајници|јајницима]]. Семеници су мушке полне жлезде које садрже семоводе у којима се стварају [[Сперматозоид|сперматозоди]], а јајници су женске полне жлезде које садрже јајоводе у којима се формирају женске полне ћелије ([[јајне ћелије]]), такође садже и жуманчиште (утерус) у део у коме се складишсте зрела јаја (оплођена). [[Оплођење]] је углавном спољашње али се код неких среће и унутрашње, из [[Зигот|зигота]] настеја покретна трепљаста ларва. Пошто су [[Хермафродит|хемафродити]], имају и мушке и женске полне органе, једна јединка може сама донете младе на свет.


=== Класификација ===
== Класификација ==


Овај тип обухваута три класе :
Овај тип обухваута три класе :

Верзија на датум 4. новембар 2017. у 23:04

Пљоснати црви
Пљоснати црви
Научна класификација
Царство:
Потцарство:
Надтип:
Тип:
Platyhelminthes

Gegenbaur, 1859
Класе

Monogenea
Trematoda
Cestoda
Turbellaria

Пљоснати црви (Plathelmynthes) су најпримитивније вишећелијске животиње које имају билатералну симетрију.

За разлику од сунђера и дупљара, који углавном воде сесилан начин живота, ове животиње се активно крећу што доводи до развоја билатералне симетрије, снажнијег развића мишића, нервног система и чула. Нервни систем и чула се посебно концентришу на предњем делу тела, којим се ове животиње крећу напред, што доводи до појаве цефализације - образовање главеног региона. Цефализација се огледа у концентрацији чулних органа и нерава у предњем делу тела. Немају телесну дупљу већ је простор између епидермиса и црева испуњен везивним ткивом паренхимом (мезенхимом). Телесна дупља је простор између телесног зида и унутрашњих органа или црева.

Тело им је спљоштено у леђно-трбушном (дорзо-вентралном) правцу. Тело је такође и цефализовано, што значи да се уочава главени и репни регион. Поред слободноживећих, овај тип обухвата и паразитске врсте. Живе у води и на влажним местима.

Грађа

Кожни систем има заштитну улогу, али утиче и на облик и чврстину тела. Чини га једнослојан епидермис (покожица) која је сачињена од епителијалних, жлезданих, чулних и неких специјализованих ћелија. Испод епидермиса налази се мишићни слој који садржи три врсте мишића и то косе, кружне и уздужне мишиће.

По први пут у еволуцији црево је диференцирано, почиње усним отвором а завршава се у цревној дупљи. Немају задње црево и анални отвор, али изузетак су немертине које имају и задње црево и анални отвор. Желудачни део налази се као проширење у средњем делу дупље.

Варење хране одвија се делимично унутарћелијски и делимично ванћелијски. Код неких врста задњи део се грана у више грана које се слепо завршавају у параенхиму. Варење почиње у цревној дупљи (захваљујући специјализованим ћелијама које луче секрет), а наставља се у ћелијама епидермиса. Несварене материје и остатке избацују кроз усни отвор.

Нервни систем је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела.

  • Екстрeкторни систем

Екскреторни систем (систем за излучивање) се састоји од протонефридија. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу.

Размножавање

  1. Бесполно - попречном деобом
  2. Полно

Полно разможавање врши се полним жлездама и то семеницима и јајницима. Семеници су мушке полне жлезде које садрже семоводе у којима се стварају сперматозоди, а јајници су женске полне жлезде које садрже јајоводе у којима се формирају женске полне ћелије (јајне ћелије), такође садже и жуманчиште (утерус) у део у коме се складишсте зрела јаја (оплођена). Оплођење је углавном спољашње али се код неких среће и унутрашње, из зигота настеја покретна трепљаста ларва. Пошто су хемафродити, имају и мушке и женске полне органе, једна јединка може сама донете младе на свет.

Класификација

Овај тип обухваута три класе :

  1. Трепљасти црви (Turbelaria), слободноживећи облици чији је представник планарија (Planaria)
  2. Метиљи (Trematodes)
  3. Пантљичаре (Cestodes)

Литература

  • Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
  • Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.

Спољашње везе