Куга — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 8: Ред 8:
== Мере спречавања ==
== Мере спречавања ==
Мере спречавања и сузбијања обухватају [[дератизација|дератизацију]], [[дезинсекција|дезинсекцију]] и [[дезинфекција|дезинфекцију]], [[хемипрофилакс|хемиопрофилаксу]] [[антибиотик|антибиотицима]] идр. [[Вакцина|Вакцине]] које су на располагању имају одређене недостатке па се (бар шире) не користе, али њихова примена долази у обзир у случају погоршања епидемиолошке ситуације.
Мере спречавања и сузбијања обухватају [[дератизација|дератизацију]], [[дезинсекција|дезинсекцију]] и [[дезинфекција|дезинфекцију]], [[хемипрофилакс|хемиопрофилаксу]] [[антибиотик|антибиотицима]] идр. [[Вакцина|Вакцине]] које су на располагању имају одређене недостатке па се (бар шире) не користе, али њихова примена долази у обзир у случају погоршања епидемиолошке ситуације.
[[Датотека:bubonic plague map.PNG|мини|лево|250п|Пут ширења куге у Европи]]
[[Датотека:bubonic plague map.PNG|мини|лево|250п|Пут ширења куге у Европи 1347. - 1351.
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
{{leftlegend|#a46023|1347.}}
{{leftlegend|#fb6c41|Средина 1348.}}
{{leftlegend|#fba143|Рана 1349.}}
{{leftlegend|#f9d25e|Касна 1349.}}
{{Col-2}}
{{leftlegend|#f9e65e|1350.}}
{{leftlegend|#fef39f|1351.}}
{{leftlegend|#fef9d6|После 1351.}}
{{leftlegend|#75d370|Минорна појава}}]]


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 15. новембар 2017. у 22:21

Куга, пестис, бубонска куга, „црна смрт“ је акутна, тешка, заразна болест која се најчешће јавља у бубонском облику или у облику упале плућа, а узрокована је бактеријом Јерсинијом пестис (лат. Yersinia pestis). Бактерију преноси бува, са глодара на човека. Болесник са плућним обликом куге може заразу да шири ваздухом. Нелечени облик плућне куге се, најчешће, завршава смрћу а неправилно лечена тзв. бубонска куга, смртним исходом сваког другог болесника.

Као природни извор - жариште инфекција, болест се еизоотски одржава у Африци, Азији, укључујући и територије Русије, Јужне Америке, и САД. У Србији је последња епидемија куге забележена пре више од 160 година. Како еколошки услови нису квалитативно измењени (и даље постоје глодари и њихови ектопаразитибуве) — и данас је у Србији присутна потенцијална опасност од уноса и ширења куге, посебно у случају ванредних прилика. Бактерија Yersinia pestis, због своје особине брзог и масовног ширења и велике смртности је идеално биолошко оружје у евентуалном биолошком рату.

Један доктор из 17. века би обукао заштитно одело, укључујући и дугачки шешир, рукавице, маску и наочаре, пре него што би ишао у обилазак пацијената који су били заражени кугом. Наслов натписа гласи: Како да се борите са смрћу у Риму, године 1656,. употребом заштитног одела

Мере спречавања

Мере спречавања и сузбијања обухватају дератизацију, дезинсекцију и дезинфекцију, хемиопрофилаксу антибиотицима идр. Вакцине које су на располагању имају одређене недостатке па се (бар шире) не користе, али њихова примена долази у обзир у случају погоршања епидемиолошке ситуације.

Пут ширења куге у Европи 1347. - 1351.