Севернолапонски језик — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:Sami languages large.png|мини|Севернолапонски језик је заступљен у области означеној бројем 5.]]
[[Слика:Sami languages large.png|мини|Севернолапонски језик је заступљен у области означеној бројем 5.]]
[[File:Finnish border sign Kilpisjarvi.JPG|thumb|250px|Трилингвални међународни знак на финском, шведском и северном сами језику, на граници између Норвешке и Финске, на путу Е8 код места Килписјарви (Финска)]]
[[File:Finnish border sign Kilpisjarvi.JPG|thumb|220px|Трилингвални међународни знак на финском, шведском и северном сами језику, на граници између Норвешке и Финске, на путу Е8 код места Килписјарви (Финска)]]
'''Севернолапонски''' или '''северносамски језик''' (''-{sámegiella}-'' или ''-{davvisámegiella}-'') је језик с највише говорника међу [[Лапонски језици|лапонским језицима]]. Број говорника је око 20.000.
'''Севернолапонски''' или '''северносамски језик''' (''-{sámegiella}-'' или ''-{davvisámegiella}-'') је језик с највише говорника међу [[Лапонски језици|лапонским језицима]]. Број говорника је око 20.000.



Верзија на датум 17. новембар 2017. у 14:10

Севернолапонски језик је заступљен у области означеној бројем 5.
Трилингвални међународни знак на финском, шведском и северном сами језику, на граници између Норвешке и Финске, на путу Е8 код места Килписјарви (Финска)

Севернолапонски или северносамски језик (sámegiella или davvisámegiella) је језик с највише говорника међу лапонским језицима. Број говорника је око 20.000.

Језик се говори у северним деловима Норвешке, Шведске и Финске.

Класификација

Севернолапонски језик спада у лапонске језике, који чине огранак уралске језичке породице.

Карактеристике

Севернолапонски је аглутинативан језик, као и већина уралских језика. Језик се такође у великој мери приближио фузионим језицима (слично естонском језику, који је у далеком сродству с лапонским језицима). Конкретно, односи у реченици се не исказују искључиво афиксима, него и мутацијама унутар корена речи.

Језик познаје седам падежа: номинатив, генитив, акузатив (додуше, облици генитива и акузатива се поклапају), локатив, илатив, комитатив, есив.

Језик познаје три броја: једнину, двојину (дуал) и множину. Категорија рода није присутна.

Основни ред речи је субјекат-предикат-објекат.

Статус

Севернолапонски у деловима северне Норвешке има службени статус, док у Шведској и Финској има статус признатог мањинског језика.