Велико Трново — разлика између измена

Координате: 43° 05′ 00″ С; 25° 39′ 00″ И / 43.083333° С; 25.65° И / 43.083333; 25.65
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 49: Ред 49:


Године [[1393]]. Трново заузимају и већим делом разарају [[Турци]] Османлије. Град се обновио, никада није поврато стару славу. Томе су допринели и месни [[устанак|устанци]] против Турака, укупно три. Први устанак је био [[1598]], други [[1686]]. и трећи, успешан из [[1876]]. је довео до [[Руско-турски рат 1876-78.|Руско-турског рата 1876-78]], којим је [[Бугарска]] добила аутономију.
Године [[1393]]. Трново заузимају и већим делом разарају [[Турци]] Османлије. Град се обновио, никада није поврато стару славу. Томе су допринели и месни [[устанак|устанци]] против Турака, укупно три. Први устанак је био [[1598]], други [[1686]]. и трећи, успешан из [[1876]]. је довео до [[Руско-турски рат 1876-78.|Руско-турског рата 1876-78]], којим је [[Бугарска]] добила аутономију.
Током [[19. век]]а град је био и стециште бугарског народног препорода, који се данас огледа у добро очуваном и веома вредном [[Старо градско језгро|старом градском језгру]] са бројним средњовековним црквама и кућама у балканском стилу.


== Срби у Трнову ==
Купци једне српске књиге у Београду, били су 1847. године два Трновчана: Киријак Евстатијев и Никола Димзовић.<ref>Урош Миланковић: "Наше време", Београд 1847. године</ref>
Купци једне српске књиге у Београду, били су 1847. године два Трновчана: Киријак Евстатијев и Никола Димзовић.<ref>Урош Миланковић: "Наше време", Београд 1847. године</ref> Књигу о црногорском јунаштву које су гусле опевале, штампану у Београду, набавио је "часни" Дионизије архимандрит трновски из Трнова(4 егземплара).<ref>Филип Радичевић: "Гусле црногорске: пјесме из разни времена...", Београд 1870. године</ref>

Током [[19. век]]а град је био и стециште бугарског народног препорода, који се данас огледа у добро очуваном и веома вредном [[Старо градско језгро|старом градском језгру]] са бројним средњовековним црквама и кућама у балканском стилу.


== Становништво ==
== Становништво ==

Верзија на датум 9. децембар 2017. у 21:26

Велико Трново
буг. Велико Търново

Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластВеликотрновска област
Становништво
Становништво
 — 2010.102.105
Географске карактеристике
Координате43° 05′ 00″ С; 25° 39′ 00″ И / 43.083333° С; 25.65° И / 43.083333; 25.65
Апс. висина325 m
Велико Трново на карти Бугарске
Велико Трново
Велико Трново
Велико Трново на карти Бугарске
Остали подаци
ГрадоначелникРумен Рашев
Веб-сајт
www.veliko-turnovo.bg

Велико Трново (буг. Велико Търново) је важан град у Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште истоимене општине и Великотрновској области.

Велико Трново има изузетно велик значај за бугарску кутлуру и историју. Град је био средиште бугарске државе током задњих векова средњег века („Град царева“), а данас је то град са добро очуваним средњовековним црквама и старим градским језгро из времена бугарског народног препорода.

Назив насеља

У средњем веку град је носио назив „Тарновград“ (Търновград), који је постепено постао познат као „Трново“ (Търново). Године 1965. назив града је промењен у „Велико Трново“ (Велико Търново). Назив „Трново“ се и дан данас веома често користи у бугарском говорном језику.[тражи се извор]

Природни услови

Велико Трново се налази у средишњем делу земље, приближно подједнако удаљено од важних тачака у држави: Варна и Црно море — 228 km, Софија — 241 km, Русе — 107 km, Пловдив — 180 km.

Град је смештен на северним падинама Старе планине (Балкана). Надморска висина града је 325 m. Велико Трново се сместило у клисури реке Јантре, која у рејону града прави неколико окука. Ово садејство реке са градом ствара веома леп однос природе и градитељства. Влашка низија почиње 20ак km северно од града.

Клима у граду континентална.

Историја

План старог дела града

Подручје Великог Трнова је првобитно било насељено Трачанима, а касније и Римљанима. Међутим, образовање града и његов највиши зенит десили су у средњем веку. Град је био средиште Другог бугарског царства од 1185. до 1393. године.

Током већег дела средњег века град био у саставу Бугарске. У 14. веку град је пао под власт Османлија. У 19. веку Сливен је постао једно од средишта бугарског народног препорода. Године 1885. град је постао део савремене бугарске државе. Током овог раздобља подигнуто је више велелепних цркава, градске зидине, а град је имао мултинационални карактер (Бугари, Јермени, Јевреји, „Латини“). У Великом Трнову је умро Свети Сава 1236..

Године 1393. Трново заузимају и већим делом разарају Турци Османлије. Град се обновио, никада није поврато стару славу. Томе су допринели и месни устанци против Турака, укупно три. Први устанак је био 1598, други 1686. и трећи, успешан из 1876. је довео до Руско-турског рата 1876-78, којим је Бугарска добила аутономију. Током 19. века град је био и стециште бугарског народног препорода, који се данас огледа у добро очуваном и веома вредном старом градском језгру са бројним средњовековним црквама и кућама у балканском стилу.

Срби у Трнову

Купци једне српске књиге у Београду, били су 1847. године два Трновчана: Киријак Евстатијев и Никола Димзовић.[1] Књигу о црногорском јунаштву које су гусле опевале, штампану у Београду, набавио је "часни" Дионизије архимандрит трновски из Трнова(4 егземплара).[2]

Становништво

По проценама из 2007. град Велико Трново има 63.859 становника. Највећи проценат становништва су етнички Бугари православне вероисповести. Остатак су махом Роми.

Последњих 20-ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи, али је ово далеко мање изражено него код истих градова у земљи. Разлог овоме су развијен образовни систем (седиште важног државног универзитета) и нагласак на културно-туристичким делатностима.

Знаменитости

Велико Трново је веома важно туристичко одредиште у Бугарској и вероватно најважнија туристичка тачка по питању ходочасничког и културолошког туризма у држави. Град, као некадашње важно стециште бугарског народног препорода, поседује добро очувано старо градско језгро са бројним кућама у балканском стилу.

Град је највише познат по низу добро очуваних цркава, од којих су најпознатије:

Види још


Референце

  1. ^ Урош Миланковић: "Наше време", Београд 1847. године
  2. ^ Филип Радичевић: "Гусле црногорске: пјесме из разни времена...", Београд 1870. године

Спољашње везе