Емил Диркем — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Ред 96: Ред 96:
* {{Cite book|ref=harv|last1=Ricer|first1=Džordž| authorlink1 =Džordž Ricer |year=2012|title=Savremena sociološka teorija i njeni klasični koreni|publisher=Službeni glasnik | location = Beograd|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Ricer|first1=Džordž| authorlink1 =Džordž Ricer |year=2012|title=Savremena sociološka teorija i njeni klasični koreni|publisher=Službeni glasnik | location = Beograd|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Cvijetičanin|first1=V.|last2=Supek|first2=R.| authorlink1 = |year=2003|title=Emil Durkheim i fancuska sociološka škola|publisher=Naprijed | location = Zagreb|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Cvijetičanin|first1=V.|last2=Supek|first2=R.| authorlink1 = |year=2003|title=Emil Durkheim i fancuska sociološka škola|publisher=Naprijed | location = Zagreb|id=}}
*{{cite book |last=Allan |first=Kenneth |year=2005 |title=Explorations in Classical Sociological Theory: Seeing the Social World |publisher=Pine Forge Press |isbn=978-1-4129-0572-5 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Allan |first=Kenneth |year=2005 |title=Explorations in Classical Sociological Theory: Seeing the Social World |publisher=Pine Forge Press |isbn=978-1-4129-0572-5 |ref=harv}}
*{{cite journal |last=Berk |first=Bernard B. |year=2006 |title=Macro-micro relationships in Durkheim's analysis of egoistic suicide |journal=[[Sociological Theory (journal)|Sociological Theory]] |volume=24 |issue=1 |pages=58–80 |doi=10.1111/j.0735-2751.2006.00264.x |ref=harv}}
* {{cite journal |last=Berk |first=Bernard B. |year=2006 |title=Macro-micro relationships in Durkheim's analysis of egoistic suicide |journal=[[Sociological Theory (journal)|Sociological Theory]] |volume=24 |issue=1 |pages=58–80 |doi=10.1111/j.0735-2751.2006.00264.x |ref=harv}}
*{{cite book |last1=Bottomore |first1=Tom |authorlink1=Thomas Bottomore |last2=Nisbet |first2=Robert |authorlink2=Robert Nisbet |year=1978 |title=A History of Sociological Analysis |publisher=Basic Books |isbn=978-0-465-03023-1 |ref=harv}}
* {{cite book |last1=Bottomore |first1=Tom |authorlink1=Thomas Bottomore |last2=Nisbet |first2=Robert |authorlink2=Robert Nisbet |year=1978 |title=A History of Sociological Analysis |publisher=Basic Books |isbn=978-0-465-03023-1 |ref=harv}}
*{{cite journal |last1=Bourdieu |first1=Pierre |authorlink1=Pierre Bourdieu |first2=Jean-Claude |last2=Passeron |year=1967 |title=Sociology and philosophy in France since 1945: death and resurrection of a philosophy without subject |journal=Social Research |volume=34 |issue=1 |pages=162–212 |jstor=40969868 |ref=harv}}
* {{cite journal |last1=Bourdieu |first1=Pierre |authorlink1=Pierre Bourdieu |first2=Jean-Claude |last2=Passeron |year=1967 |title=Sociology and philosophy in France since 1945: death and resurrection of a philosophy without subject |journal=Social Research |volume=34 |issue=1 |pages=162–212 |jstor=40969868 |ref=harv}}
*{{cite book |last1=Brinton |first1=Mary C. |first2=Victor |last2=Nee |year=2001 |title=The New Institutionalism in Sociology |publisher=Stanford University Press |isbn=978-0-8047-4276-4 |ref=harv}}
* {{cite book |last1=Brinton |first1=Mary C. |first2=Victor |last2=Nee |year=2001 |title=The New Institutionalism in Sociology |publisher=Stanford University Press |isbn=978-0-8047-4276-4 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Calhoun |first=Craig J. |year=2002 |title=Classical Sociological Theory |publisher=Wiley-Blackwell |isbn=978-0-631-21348-2 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Calhoun |first=Craig J. |year=2002 |title=Classical Sociological Theory |publisher=Wiley-Blackwell |isbn=978-0-631-21348-2 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Collins |first=Randall |year=1975 |title=Conflict Sociology: Toward an Explanatory Science |location=New York |publisher=Academic Press |isbn= |ref=harv}}
* {{cite book |last=Collins |first=Randall |year=1975 |title=Conflict Sociology: Toward an Explanatory Science |location=New York |publisher=Academic Press |isbn= |ref=harv}}
*{{cite book |last=Durkheim |first=Émile |year=1974 |origyear=1953 |title=Sociology and Philosophy |others=Translated by D.F. Pocock; with an introduction by J.G. Peristiany |location=Toronto |publisher=The Free Press |isbn=0-02-908580-2 |lccn=74-19680 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Durkheim |first=Émile |year=1974 |origyear=1953 |title=Sociology and Philosophy |others=Translated by D.F. Pocock; with an introduction by J.G. Peristiany |location=Toronto |publisher=The Free Press |isbn=0-02-908580-2 |lccn=74-19680 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Durkheim |first=Émile |year=1982 |chapter=Preface to the second edition |pages=34–47 |title=The Rules of Sociological Method and Selected Texts on Sociology and its Method |others=Edited with an introduction by Steven Lukes; translated by W.D. Halls |publisher=The Free Press |location=New York |isbn=978-0-02-907940-9 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Durkheim |first=Émile |year=1982 |chapter=Preface to the second edition |pages=34–47 |title=The Rules of Sociological Method and Selected Texts on Sociology and its Method |others=Edited with an introduction by Steven Lukes; translated by W.D. Halls |publisher=The Free Press |location=New York |isbn=978-0-02-907940-9 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Durkheim |first=Émile |year=1994 |chapter=Social facts |pages=433–440 |editor1-last=Martin |editor1-first=Michael |editor2-first=Lee C. |editor2-last=McIntyre |title=Readings in the Philosophy of Social Science |location=Boston, MA |publisher=MIT Press |isbn=978-0-262-13296-1 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Durkheim |first=Émile |year=1994 |chapter=Social facts |pages=433–440 |editor1-last=Martin |editor1-first=Michael |editor2-first=Lee C. |editor2-last=McIntyre |title=Readings in the Philosophy of Social Science |location=Boston, MA |publisher=MIT Press |isbn=978-0-262-13296-1 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Durkheim |first=Émile |year=2007 |chapter=The rules of sociological method (1895) |pages=95–102 |editor1-first=Scott |editor1-last=Appelrouth |editor2-first=Laura Desfor |editor2-last=Edles |title=Classical and Contemporary Sociological Theory: Text and Readings |url=https://books.google.com/books?id=EUQT47IqVdgC&pg=PA101 |publisher=Pine Forge Press |location=Thousand Oaks, CA |isbn=978-0-7619-2793-8 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Durkheim |first=Émile |year=2007 |chapter=The rules of sociological method (1895) |pages=95–102 |editor1-first=Scott |editor1-last=Appelrouth |editor2-first=Laura Desfor |editor2-last=Edles |title=Classical and Contemporary Sociological Theory: Text and Readings |url=https://books.google.com/books?id=EUQT47IqVdgC&pg=PA101 |publisher=Pine Forge Press |location=Thousand Oaks, CA |isbn=978-0-7619-2793-8 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Durkheim |first=Émile |year=2009 |origyear=1953 |title=Sociology and philosophy |publisher=Taylor & Francis |series=Routledge Revivals |others=Translated by D. F. Pocock, with an introduction by J. G. Peristiany |isbn=978-0-415-55770-2 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Durkheim |first=Émile |year=2009 |origyear=1953 |title=Sociology and philosophy |publisher=Taylor & Francis |series=Routledge Revivals |others=Translated by D. F. Pocock, with an introduction by J. G. Peristiany |isbn=978-0-415-55770-2 |ref=harv}}
*{{cite journal |last1=Gibbs |first1=Jack P. |first2=Walter T. |last2=Martin |year=1958 |title=A theory of status integration and its relationship to suicide |journal=[[American Sociological Review]] |volume=23 |issue=2 |pages=140–147 |jstor=2088997 |ref=harv |doi=10.2307/2088997}}
* {{cite journal |last1=Gibbs |first1=Jack P. |first2=Walter T. |last2=Martin |year=1958 |title=A theory of status integration and its relationship to suicide |journal=[[American Sociological Review]] |volume=23 |issue=2 |pages=140–147 |jstor=2088997 |ref=harv |doi=10.2307/2088997}}
*{{cite journal |last=Gross |first=Neil |authorlink=Neil Gross |year=2006 |title=Comment on Searle |journal=Anthropological Theory |volume=6 |issue=1 |pages=45–56 |doi=10.1177/1463499606061734 |ref=harv}}
* {{cite journal |last=Gross |first=Neil |authorlink=Neil Gross |year=2006 |title=Comment on Searle |journal=Anthropological Theory |volume=6 |issue=1 |pages=45–56 |doi=10.1177/1463499606061734 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Hassard |first=John |year=1995 |title=Sociology and Organization Theory: Positivism, Paradigms and Postmodernity |publisher=Cambridge University Press |series=Cambridge Studies in Management |volume=20 |isbn=0-521-48458-8 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Hassard |first=John |year=1995 |title=Sociology and Organization Theory: Positivism, Paradigms and Postmodernity |publisher=Cambridge University Press |series=Cambridge Studies in Management |volume=20 |isbn=0-521-48458-8 |ref=harv}}
*{{cite journal |last=Hayward |first=J. E. S. |year=1960a |title=Solidarist Syndicalism: Durkheim and DuGuit, part I |journal=[[The Sociological Review]] |volume=8 |issue=1 |pages=17–36 |doi=10.1111/j.1467-954X.1960.tb02608.x |ref=harv}}
* {{cite journal |last=Hayward |first=J. E. S. |year=1960a |title=Solidarist Syndicalism: Durkheim and DuGuit, part I |journal=[[The Sociological Review]] |volume=8 |issue=1 |pages=17–36 |doi=10.1111/j.1467-954X.1960.tb02608.x |ref=harv}}
*{{cite journal |last=Hayward |first=J. E. S. |year=1960b |title=Solidarist Syndicalism: Durkheim and DuGuit, part II |journal=[[The Sociological Review]] |volume=8 |issue=2 |pages=185–202 |doi=10.1111/j.1467-954X.1960.tb01034.x |ref=harv}}
* {{cite journal |last=Hayward |first=J. E. S. |year=1960b |title=Solidarist Syndicalism: Durkheim and DuGuit, part II |journal=[[The Sociological Review]] |volume=8 |issue=2 |pages=185–202 |doi=10.1111/j.1467-954X.1960.tb01034.x |ref=harv}}
*{{cite book |last=Inkeles |first=A. |year=1959 |chapter=Personality and social structure |pages=249–276 |title=Sociological Today |editor=R. K. Merton |editor2= L. Broom |editor3= L. S. Cottrell |location=New York |publisher=Basic Books |ref=harv}}
* {{cite book |last=Inkeles |first=A. |year=1959 |chapter=Personality and social structure |pages=249–276 |title=Sociological Today |editor=R. K. Merton |editor2= L. Broom |editor3= L. S. Cottrell |location=New York |publisher=Basic Books |ref=harv}}
*{{cite journal |last=Johnson |first=Barclay D. |year=1965 |title=Durkheim's one cause of suicide |journal=[[American Sociological Review]] |volume=30 |issue=6 |pages=875–886 |jstor=2090966 |ref=harv |doi=10.2307/2090966}}
* {{cite journal |last=Johnson |first=Barclay D. |year=1965 |title=Durkheim's one cause of suicide |journal=[[American Sociological Review]] |volume=30 |issue=6 |pages=875–886 |jstor=2090966 |ref=harv |doi=10.2307/2090966}}
*{{cite book |last1=Jones |first1=Robert Alun |first2=Rand J. |last2=Spiro |year=1995 |chapter=Contextualization, cognitive flexibility, and hypertext: the convergence of interpretive theory, cognitive psychology, and advanced information technologies |pages= |editor=Susan Leigh Star |title=The Cultures of Computing |series=Sociological Review Monographs |publisher=Wiley-Blackwell |location= |isbn=978-0-631-19282-4 |ref=harv}}
* {{cite book |last1=Jones |first1=Robert Alun |first2=Rand J. |last2=Spiro |year=1995 |chapter=Contextualization, cognitive flexibility, and hypertext: the convergence of interpretive theory, cognitive psychology, and advanced information technologies |pages= |editor=Susan Leigh Star |title=The Cultures of Computing |series=Sociological Review Monographs |publisher=Wiley-Blackwell |location= |isbn=978-0-631-19282-4 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Lukes |first=Steven |authorlink=Steven Lukes |year=1985 |title=Emile Durkheim: His Life and Work, a Historical and Critical Study |publisher=Stanford University Press |isbn=978-0-8047-1283-5 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Lukes |first=Steven |authorlink=Steven Lukes |year=1985 |title=Emile Durkheim: His Life and Work, a Historical and Critical Study |publisher=Stanford University Press |isbn=978-0-8047-1283-5 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Lukes |first=Steven |authorlink=Steven Lukes |year=2007 |chapter=Searle versus Durkheim |pages=191–202 |doi=10.1007/978-1-4020-6104-2_9 |title=Intentional Acts and Institutional Facts: Essays on John Searle's Social Ontology Theory |editor=Savas Tsohatzidis |publisher=Springer |location=Dordrecht |isbn=978-1-4020-6103-5 |chapter-url=http://www.scribd.com/doc/17634357/Intentional-Acts-and-Institutional-Facts-Essays-on-John-Searles-Social-Ontology-Theory-and-Decision-Library-a |ref=harv}}
* {{cite book |last=Lukes |first=Steven |authorlink=Steven Lukes |year=2007 |chapter=Searle versus Durkheim |pages=191–202 |doi=10.1007/978-1-4020-6104-2_9 |title=Intentional Acts and Institutional Facts: Essays on John Searle's Social Ontology Theory |editor=Savas Tsohatzidis |publisher=Springer |location=Dordrecht |isbn=978-1-4020-6103-5 |chapter-url=http://www.scribd.com/doc/17634357/Intentional-Acts-and-Institutional-Facts-Essays-on-John-Searles-Social-Ontology-Theory-and-Decision-Library-a |ref=harv}}
*{{cite journal |last=McKinnon |first=A. |year=2014 |title=Elementary forms of the metaphorical life: tropes at work in Durkheim's theory of the religious |journal=[[Journal of Classical Sociology]] |volume=14 |issue=2 |pages=203–221 |url=http://aura.abdn.ac.uk/bitstream/2164/3284/1/elementary_metaphors_of_the_religious_life_author_version_doc.pdf |ref=harv |doi=10.1177/1468795x13494130}}
* {{cite journal |last=McKinnon |first=A. |year=2014 |title=Elementary forms of the metaphorical life: tropes at work in Durkheim's theory of the religious |journal=[[Journal of Classical Sociology]] |volume=14 |issue=2 |pages=203–221 |url=http://aura.abdn.ac.uk/bitstream/2164/3284/1/elementary_metaphors_of_the_religious_life_author_version_doc.pdf |ref=harv |doi=10.1177/1468795x13494130}}
*{{cite book |last=Meštrović |first=Stjepan |authorlink=Stjepan Meštrović |year=1993 |origyear=1988 |title=Émile Durkheim and the Reformation of Sociology |location=Lanham, MD |publisher=Rowman & Littlefield |isbn=0-8476-7867-9 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Meštrović |first=Stjepan |authorlink=Stjepan Meštrović |year=1993 |origyear=1988 |title=Émile Durkheim and the Reformation of Sociology |location=Lanham, MD |publisher=Rowman & Littlefield |isbn=0-8476-7867-9 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Morrison |first=Ken |year=2006 |title=Marx, Durkheim, Weber: Formations of Modern Social Thought |edition=2nd |location=London |publisher=SAGE |isbn=978-0-7619-7055-2 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Morrison |first=Ken |year=2006 |title=Marx, Durkheim, Weber: Formations of Modern Social Thought |edition=2nd |location=London |publisher=SAGE |isbn=978-0-7619-7055-2 |ref=harv}}
*{{cite journal |last=Nefes |first=Türkay Salim |year=2013 |title=Ziya Gökalp's adaptation of Emile Durkheim's sociology in his formulation of the modern Turkish nation |journal=International Sociology |volume=28 |issue=3 |pages=335–350 |doi= 10.1177/0268580913479811 |ref=harv}}
* {{cite journal |last=Nefes |first=Türkay Salim |year=2013 |title=Ziya Gökalp's adaptation of Emile Durkheim's sociology in his formulation of the modern Turkish nation |journal=International Sociology |volume=28 |issue=3 |pages=335–350 |doi= 10.1177/0268580913479811 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Pickering |first=W.S.F. |year=2001 |chapter=The enigma of Durkheim's Jewishness |pages=62–87 |title=Critical Assessments of Leading Sociologists |others=In conjunction with the British Centre for Durkheimian Studies |publisher=Routledge |isbn=978-0-4152-0561-0 |volume=1 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Pickering |first=W.S.F. |year=2001 |chapter=The enigma of Durkheim's Jewishness |pages=62–87 |title=Critical Assessments of Leading Sociologists |others=In conjunction with the British Centre for Durkheimian Studies |publisher=Routledge |isbn=978-0-4152-0561-0 |volume=1 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Pickering |first=W.S.F. |editor=W.S.F. Pickering|editor2= Massimo Rosati |year=2012 |chapter=Reflections on the death of Émile Durkheim |pages=11–28 |title=Suffering and Evil: The Durkheimian Legacy. Essays in Commemoration of the 90th Anniversary of Durkheim's Death |publisher=Berghahn Books |location=New York |isbn=978-0857456458 |edition=1st paperback |ref=harv}}
* {{cite book |last=Pickering |first=W.S.F. |editor=W.S.F. Pickering|editor2= Massimo Rosati |year=2012 |chapter=Reflections on the death of Émile Durkheim |pages=11–28 |title=Suffering and Evil: The Durkheimian Legacy. Essays in Commemoration of the 90th Anniversary of Durkheim's Death |publisher=Berghahn Books |location=New York |isbn=978-0857456458 |edition=1st paperback |ref=harv}}
*{{cite book |last=Poggi |first=Gianfranco |year=2000 |title=Durkheim |location=Oxford |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-878087-8 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Poggi |first=Gianfranco |year=2000 |title=Durkheim |location=Oxford |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-878087-8 |ref=harv}}
*{{cite journal |last1=Pope |first1=Whitney |first2=Nick |last2=Danigelis |year=1981 |title=Sociology's "one law" |journal=Social Forces |volume=60 |issue=2 |pages=496–514 |doi=10.1093/sf/60.2.495 |jstor=2578447 |ref=harv}}
* {{cite journal |last1=Pope |first1=Whitney |first2=Nick |last2=Danigelis |year=1981 |title=Sociology's "one law" |journal=Social Forces |volume=60 |issue=2 |pages=496–514 |doi=10.1093/sf/60.2.495 |jstor=2578447 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Popolo |first=Damian |year=2011 |title=A New Science of International Relations: Modernity, Complexity and the Kosovo Conflict |publisher=Ashgate Publishing |isbn=978-1-4094-1226-7 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Popolo |first=Damian |year=2011 |title=A New Science of International Relations: Modernity, Complexity and the Kosovo Conflict |publisher=Ashgate Publishing |isbn=978-1-4094-1226-7 |ref=harv}}
*{{cite journal |last=Searle |first=John |year=2006 |title=Durkheim versus Searle and the waves of thought: reply to Gross |journal=Anthropological Theory |volume=6 |issue=1 |pages=57–69 |doi=10.1177/1463499606061735 |ref=harv}}
* {{cite journal |last=Searle |first=John |year=2006 |title=Durkheim versus Searle and the waves of thought: reply to Gross |journal=Anthropological Theory |volume=6 |issue=1 |pages=57–69 |doi=10.1177/1463499606061735 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Selvin |first=Hanan C. |year=1965 |chapter=Durkheim's ''Suicide'': further thoughts on a methodological classic |editor=Robert A. Nisbet |title=Émile Durkheim |pages=113–136 |location=Englewood Cliffs, NJ |publisher=Prentice Hall |ref=harv}}
* {{cite book |last=Selvin |first=Hanan C. |year=1965 |chapter=Durkheim's ''Suicide'': further thoughts on a methodological classic |editor=Robert A. Nisbet |title=Émile Durkheim |pages=113–136 |location=Englewood Cliffs, NJ |publisher=Prentice Hall |ref=harv}}
*{{cite book |last1=Stark |first1=Rodney |first2=William Sims |last2=Bainbridge |year=1996 |title=Religion, Deviance and Social Control |publisher=Routledge |isbn=9780415915298 |ref=harv}}
* {{cite book |last1=Stark |first1=Rodney |first2=William Sims |last2=Bainbridge |year=1996 |title=Religion, Deviance and Social Control |publisher=Routledge |isbn=9780415915298 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Strenski |first=Ivan |year=1997 |title=Durkheim and the Jews of France |location=Chicago, IL |publisher=University of Chicago Press |isbn=978-0-226-77735-1 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Strenski |first=Ivan |year=1997 |title=Durkheim and the Jews of France |location=Chicago, IL |publisher=University of Chicago Press |isbn=978-0-226-77735-1 |ref=harv}}
*{{cite book |last=Sztompka |first=Piotr |authorlink=Piotr Sztompka |year=2002 |title=Socjologia |publisher=Znak |isbn=83-240-0218-9 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Sztompka |first=Piotr |authorlink=Piotr Sztompka |year=2002 |title=Socjologia |publisher=Znak |isbn=83-240-0218-9 |ref=harv}}
*{{cite journal |last=Thomassen |first=Bjørn |year=2012 |title=Émile Durkheim between Gabriel Tarde and Arnold van Gennep: founding moments of sociology and anthropology |journal=Social Anthropology |volume=20 |issue=3 |pages=231–249 |doi=10.1111/j.1469-8676.2012.00204.x |ref=harv}}
* {{cite journal |last=Thomassen |first=Bjørn |year=2012 |title=Émile Durkheim between Gabriel Tarde and Arnold van Gennep: founding moments of sociology and anthropology |journal=Social Anthropology |volume=20 |issue=3 |pages=231–249 |doi=10.1111/j.1469-8676.2012.00204.x |ref=harv}}
*{{cite book |last=Thompson |first=Kenneth |year=2002 |title=Émile Durkheim |edition=2nd |publisher=Routledge |isbn=978-0-415-28530-8 |ref=harv}}
* {{cite book |last=Thompson |first=Kenneth |year=2002 |title=Émile Durkheim |edition=2nd |publisher=Routledge |isbn=978-0-415-28530-8 |ref=harv}}
*{{cite journal |last1=van Poppel |first1=Frans |first2=Lincoln H. |last2=Day |year=1996 |title=AtTest of Durkheim's theory of suicide – without committing the "ecological fallacy" |journal=American Sociological Review |volume=61 |issue=3 |pages=500–507 |jstor=2096361 |ref=harv |doi=10.2307/2096361}}
* {{cite journal |last1=van Poppel |first1=Frans |first2=Lincoln H. |last2=Day |year=1996 |title=AtTest of Durkheim's theory of suicide – without committing the "ecological fallacy" |journal=American Sociological Review |volume=61 |issue=3 |pages=500–507 |jstor=2096361 |ref=harv |doi=10.2307/2096361}}
{{refend}}
{{refend}}



Верзија на датум 10. децембар 2017. у 03:09

Емил Диркем
Емил Диркем
Лични подаци
Датум рођења(1858-04-15)15. април 1858.
Место рођењаЕпинал, Француска
Датум смрти15. новембар 1917.(1917-11-15) (59 год.)
Место смртиПариз, Француска
ОбразовањеВиша нормална школа, Лицеј Луј Велики
Филозофски рад
Утицаји одLouis Gabriel Ambroise de Bonald, Огист Конт, Херберт Спенсер

Давид Емил Диркем (франц. Émile Durkheim; Епинал, 15. април 1858Париз, 15. новембар 1917) је био француски социолог. Потиче из старе породице француских Јевреја, у којој су три неопходне генерације били рабини, познат је као оснивач модерне социологије. Такође је био оснивач првог часописа посвећеног друштвеној науци. Учио је хебрејски језик, Стари завет и Талмуд, истовремено похађајући редовну секуларну школу. Убрзо након традиционалног увођења у јеврејску веру, у својој тринаестој години, под утицајем своје учитељице католкиње, проживљава кратко мистично искуство које га усмерава ка католичанству. Године 1879. у двадесет и првој години ступио је у у чувену школу "Ecole Normale Superieure". Диркем није волео образовање какво је пружала "Ecole normale" и његов успех ту није био посебан. Ипак, тамо стечена искуства била су значајна за уобличавање његовог мишњења, још пре дипломског испита одлучио је да социологија буде његово посебно поље испитивања. Иако ју је у Франскуској још раније изложио Огист Конт, идеја о науци о друштву није била популарна међу француским интелектуалцима, и социолошка дисциплина није била установљена. Диркему је било суђено да буде њен утемељивач. Као професор био је члан многих комитета који су припремали нове наставне програме и методе, покушао је да начин предавања усмери ка стварности, а не као уопштавању. Почетком Првог светског рата написао је више памфлета који су критиковали пангерманизам, као помоћ својој домовини.[1]

Емил Диркем је најзначајнија личност француске социологије у 19. и 20. веку.[2][3] Његов приступ је познат као социологизам, што значи да је заступао став да је друштво у каузалном (узрочном) односу према појединцима, појединачним друштвеним појавама и култури уопште. Појам појединац, човек, индивидуум, не условљава друштвену стварност и друштвена збивања, већ обрнуто, друштвено збивање обликује појединца и његове вредности, истовремено усмеравајући његово деловање.

Користио је позитивистичку методологију (на трагу Контовог позитивизма).

Најпознатија дела: О подели друштвеног рада, Самоубиство и Елементарни облици религијског живота.

Друштвене чињенице

У свом методолошком приступу, Диркем посматра друштвене чињенице као ствари, пошто су друштвене чињенице у суштини објективне, постоје и развијају се независно од човекове свести. Дакле, друштвене чињенице су ствари, односно друштвена датост, и као такве су својим особеностима независне од човековог посматрања, могу се спознати апостериори, тј. на темељу искуства, постоје независно од људске воље, а спознати се могу спољашњим посматрањем (никако не интроспекцијом, самопосматрањем). Из изложеног се може закључити да су чињенице оно што је искуством потврђено да постоји или се догађа. Његов познати мото да друштвене чињенице треба посматрати као ствари, има своје утемељење у спознаји да су веровања, обичаји и друштвене институције ствари исто као и предмети и догађаји у природном свету. То, ипак, не значи да се друштвене чињенице састоје само од ствари које је могуће директно опажати или мерити. Наша емпиријска представа обликује се на тај начин да има исту нарав. Две ствари које утичу на сличне реакције разум сасвим природно зближава, односно припадају једном истом појму. Будући да опонашамо једни друге, тежи се да се кроз узајамне позајмице обликује као заједнички тип реакције изражавајући начин на који се просечан човек прилагођава стварима из своје околине. Те типичне реакције спадају у појмове који су производ "социјалног згушњавања". Језик као друштвена институција на крају учвршћује резултате тих операција. Потребе да друштвени смисао остане присутан у научном истраживању и да га спречи да скрене са пута. Наука не може као таква да одражава у кондицији тај осећај и да обузда појединачни фактор јер је то подручје социологије. Друштву дугујемо једноставне, чак грубе појмове чији је циљ да прикажу ствари онаквима каквима оне објективно јесу уз сложеност њихових методично анализираних нарави. У стварности наука је изразито друштвена ствар у којој је удео појединца велики онолико колико је то могуће. На мишљење се примењују истински институције, као што правне или политичке обликују обавезне методе деловања. Наука прибегава појмовима који доминирају читавим мишљењем и у којима као да је згуснута читава цивилизација, то су категорије. Дакле, потребно је донети да се улоге друштва прекине тамо где почиње област чисте спекулације, зато што спекулација почива на друштвеним основама. Поставши колективне, оне би постале отпорније, утицајније, али ипак не би промениле природу. Деловање друштва је извор интелектуалног живота sui generis, који се надограђује на живот појединца и пребражава га. С друге стране, друштво представља нову стварност, која обогаћује нашу спознају самим тим што открива свести, самим тим што постоји, јер може да постоји само ако промишља. Али, овде долазимо до грешке, која је још увек превише распрострањена и која је камен спотицања у социологији. Ту се мисли да је уопштено оно што је друштвено и обрнуто, и да колективни тип није ништа друго до просечни тип. Просечна свест је осредња, колико са интелектуалне толико и са моралне тачке гледишта, она је напротив бескрајно богата.[4]

Три су групе друштвених чињеница:

На основу његове поделе друштвених чињеница у три групе, настала су и његова капитална социолошка дела:

  • О подели друштвеног рада,
  • Самоубиство,
  • Елементарни облици религијског живота.

Расправу о друштвеним чињеницама треба проширити на њихова обележја, тј. карактеристике. Тако друштвена чињеница има две битне ознаке:

  • оне су човеку дате споља и нису идентичне с његовим мишљењем, односно његовом идејом о тој чињеници;
  • имају својство коерцитивног (односи се на присилу, принуду), присиљавајућег утицаја на човека, а ради усмеравања његовог понашања.

Човек осећа друштвене чињенице као дату реалност, независну од њега самог; њих није створио он или неки други појединац. Дакле, оне су део објективне, постојеће друштвене средине. Што се тиче коерцитивне функције друштвених чињеница, оне се појединцима не намећу и не утичу на њихова хтења и, аналогно томе, на њихово понашање.

Диркем сматра да се друштвена чињеница може објаснити само помоћу друге друштвене чињенице.

Друштвене чињенице дели на:

  • Нормалне друштвене чињенице, које су присутне у датој друштвеној средини;
  • Патолошке, које немају претходно обележје присутности.

Друштво

Диркем у свом социологизму није користио само појам друштвених чињеница. Он има велике заслуге за истраживање друштва и друштвеног понашања. Тако Диркем сматра да друштво није скуп појединаца (јединки), већ оно представља једну особену стварност са својим специфичним обележјима. Он је тврдио да се не може ништа колективно стварати ако нису дате појединачне свести, јер тек спајањем, тј. удруживањем појединачних свести (на тачно одређен начин), настаје друштвени живот. Рађају се друштвене појаве и друштвени процеси, који ће произвести друштвена догађања. Унапред је било вероватно да постоје различите врсте друштвене солидарности као што постоје различите врсте друштава, које одређеђују образовање друштвених скупина. У данашњим условима њихова потпуна и детаљна класификација могла би да буде тек произвољна, али је могуће са сигурношћу изградити два велика друштвена типа, чија су сва прошла и данашња друштва тек варијетети. Нека од њих су неорганизована и аморфна друштва - од хорде крвних сродника до насеобина, а са друге стране државе у правом смислу речи које почињу од насеобина и сежу до великих савремених држава. Услед сличности свести, заједничких идеја и осећања настаје први велики тип друштвене солидарности, док је други производ издвајања функција и поделе рада. Под утицајем првог духови се мешају, губићи се једни у другима тако да образују компактну масу која може да се креће само као целина. Према другом друштвеном типу услед међусобне зависности међу специјализованих функција свако има своју сферу деловања, и ако је неодвојив од других. Могуће је рећи да ове две врсте солидарности никада нису постојале једна без друге, и ако смо пронашли механичку солидарност у готово апсолутно чистом стању у примитивним друштвима, и у којима је група потпуно апсорбовала појединце тако да традиција и обичаји владају и најситнијим поступцима појединца. Супротно томе у великим модерним друштвима се уочава виша солидарност, кћерка поделе рада која деловима оставља независност, истовремено јачајући јединство целине. Истовремено раст величине и густине друштава доводи до узрока који објашњава преображаје које је доживела друштвена солидарност као и начина којим се раздвајају данашње од некадашњих држава.[4]

За друштвену групу каже да она мисли и делује другачије него што мисли или делује појединац када је издвојен из групе. Зато удруживање људи у друштвене творевине рађа једну особену, нову реалност која утиче на мишљење и укупно понашање појединаца, притом их мењајући. Најједноставнија друштвена група која има најдужу историју јесте породица. Да би се описали и анализирали њени елементи потребно је раздвојити људе и добра, међу њима пребројати осим супружника и деце, општу групу крвних сродника, рођака у свим степенима, или једноставно оно што је остало од некадашњег gens-a који се и данас меша у породицу у ужем смислу. Ту је најзад и држава која су одређеним случајевима меша у живот домаћинства и сваким даном постаје све значајнији фактор у њему. Ступањ кохезије који је остварила породица у неком друштву јесте интерно и опште стање на читавом простору тог друштва. Без улажења у појединости које не би биле одговарајуће не задржавамо се на чистим општостима, већ би требало изабрати неке од карактеристичних веза у породичном животу и говорити о њима прецизно. Такве везе су например, питања наследног права и његови узроци, природа брачне везе и интервенција државе у породици и о њеном циљу.[4]

Подела рада

Наредно подручје Диркемове социологије нас упућује на поделу друштвеног рада, која је током друштвеног развоја имала значајну зависност од развијености самог друштва. Ни друштвени развој ни подела рада у примитивним друштвима нису имали онај домет као што имају у развијеним друштвима. Диркем развој друштва дели на:

  • прединдустријска (примитивна) друштва;
  • индустријска (цивилизована) друштва.

Ова друштва се разликују по моралном понашању, али и степену друштвене солидарности. Осим тога, у прединдустријским друштвима правне норме носе ознаку репресије, док су у индустријском друштву оне реститутивне (мисли се на успоставу нарушених права). По питању солидарности, Диркем је тврдио да је за прединдустријско друштво карактеристична механичка солидарност, чије су темељне карактеристике слаба (ниска) подела рада, друштвена солидарност се темељи на сличности чланова друштва, они деле једнака уверења и вредности, као и улоге, а правне норме су репресивне нарави, морална и правна одговорност су колективног карактера, док је друштвени положај човека детерминисан рођењем.

Насупрот примитивним, прединдустријским друштвима, у цивилизованим индустријским друштвима Диркем налази развијеније друштво које има органску солидарност, у којима је развијена подела рада, где се појединци разликују по друштвеном статусу, карактеру, улогама, функцијама. У индустријском друштву сусрећемо функционални склоп, јединство функција које кроз тај састав осигуравају друштвену постојаност. Из специјализованих улога које подстичу моралну регулативу размене и сарадње долазимо до органске солидарности. Наиме, специјализована производња иницира потребу склапања законског споразума који је утемељен на уговору о размени роба и услуга. Уговор је акт којим се подстиче морална сврха солидарности утемељена на моралним појмовима праведности, разумности, поштења и законитости.

Аномија

Диркем је заговорник капиталистичког либерализма, који може бити разлог нагле експанзије индустријског друштва. Експанзија резултује претераном специјализацијом у подели рада, што је очигледна опасаност за друштвену солидарност, због чега долази до аномије. Аномија (одсутност норми) се појављује у индустријском друштву када је ослабила друштвена контрола, а моралне норме нису довољно јаке да обуздају преступнике. Тада долази до штрајкова, самоубистава, развода бракова и других негативних трендова. Дакле, динамичне друштвене појаве условљавају фрустрираност, резигнираност и незадовољство уопште. Намеће се потреба за новим моралним консензусом о томе шта можемо очекивати од нашег живота.

У Правилима социолошке методе Диркем нас уводи у подручје девијантности. Он сматра да је злочин нормална и неизбежна појава, јер се злочини јављају у свим досадашњим друштвима, а најприсутнији су у развијеним државама.

Диркем сматра да нису сви људи једнако одани заједничким моралним нормама и друштвеним вредностима. Свако од нас је изложен различитим друштвеним утицајима и није могуће постићи потпуну друштвену једнакост. Диркем замишља друштво светаца, састављеног од савршених појединаца, у којем не би било ни злочина, ни разбојништава, у којем би се старало да не долази до друштвеног преступа, и доказује да је такво друштво немогуће јер би у таквом друштву најбаналнија кршења правила постала тешки злочини.

Социолошко проучавање самоубиства

Диркема је занимало да ли је самоубиство социолошки проблем. Ову појаву је истраживао на основу статистичких података из више земаља, како би пронашао заједничке константе у једном временском периоду. Тврдио је да самоубиства у суштини немају никакве везе с географским положајем, политичким чиниоцима, генетиком итд. Он је установио да Јевреји имају најмању стопу самоубиства, протестанти значајну, а атеисти највећу. Даље, самоубиства су најчешћа код самаца, ређа су код ожењених, још ређа у браковима с децом, а најређа у породицама са много деце. Битно је нагласити и да снажни утицај који Диркем има у друштевеној науци довео до тога да се ова студија често сматра пионирском у истраживању самоубиства и ако је сличних студија у прошлости било на претек, Диркем много дугује својим претходницима: Моралним статистичарима, Кетлеу, Вагнер(члану такозваних катедарских социјалиста који су извршили снажан утицај на Диркемову теоријску мисао), Морзелију и другима. Самоубиство се дакле може сматрати кулминацијом дуге истраживачке традиције самоубиства. С друге стране, не треба потцењивати његову оргиналност, јер док су други најчешће остали на показивању везе између, како се говорило, цивилизације и високе стопе самоубиства. Диркем је изградио социолошко објашњење ове везе и представио је конзистентан оквир социолошке теорије који може повезати главне емпиријске корелације које су већ биле установљене.[4]

Позната је његова теза да се самоубиство мења обрнуто сразмерно степену интегрисаности друштвених група којима појединац припада.

Овако изгледа Диркемова типологија самоубистава:

  • Егоистично самоубиство — јавља се онда када је људима онемогућено да управљају својом судбином, када (услед недаћа) не постоје животни разлози, када су друштвене и моралне норме под знаком питања. Средина или нема осећај да помогне или једноставно има дистанцу, а актер чина у својој одлучности сматра да је одузимање живота једини начин да се оконча патња.
  • Алтруистичко самоубиство — дешава се у оним срединама у којима друштво држи појединца зависним од целине.
  • Аномично самоубиство — наступа у кризама или благостањима, када се нарушава нормативна структура која резултује тескобом, резигнацијом, психозом, па људи не виде разлог за даље живљење.
  • Фаталистичко самоубиство — дешава се кад човек прихвати превише правила, па самоубиство види као једину могућу солуцију и решење проблема. Диркем је сматрао да се овај облик самоубиства јављао код робова и младих удатих жена без деце, од којих су друштвене норме тог доба захтевале децу.

Референце

  1. ^ Цветковић, В. (2009). Социологија. Београд. Факултет безбедности
  2. ^ Calhoun (2002), p. 107
  3. ^ Kim, Sung Ho (2007). "Max Weber". Stanford Encyclopedia of Philosophy (August 24, 2007 entry) http://plato.stanford.edu/entries/weber/ (Retrieved February 17, 2010)
  4. ^ а б в г Маринковић, Д. (2008). Емил Диркем 1858-2008. Нови Сад. Војвођанска социолошска асоцијација

Литература

  • Gidens, Entoni (1996). Dirkem. Beograd: XX vek. 
  • Dirkem, Emil (1972). O društvenoj podeli rada. Beograd: Prosveta. 
  • Dirkem, Emil (1982). O religioznim oblicima društvenog života. Beograd: Prosveta. 
  • Dirkem, Emil (1997). Samoubistvo. Beograd: BIGZ. 
  • Marinković, Dušan [priredio] (2008). Emil Dirkem 1858—2008. Novi Sad: Mediterran Publishing. 
  • Ricer, Džordž (2012). Savremena sociološka teorija i njeni klasični koreni. Beograd: Službeni glasnik. 
  • Cvijetičanin, V.; Supek, R. (2003). Emil Durkheim i fancuska sociološka škola. Zagreb: Naprijed. 
  • Allan, Kenneth (2005). Explorations in Classical Sociological Theory: Seeing the Social World. Pine Forge Press. ISBN 978-1-4129-0572-5. 
  • Berk, Bernard B. (2006). „Macro-micro relationships in Durkheim's analysis of egoistic suicide”. Sociological Theory. 24 (1): 58—80. doi:10.1111/j.0735-2751.2006.00264.x. 
  • Bottomore, Tom; Nisbet, Robert (1978). A History of Sociological Analysis. Basic Books. ISBN 978-0-465-03023-1. 
  • Bourdieu, Pierre; Passeron, Jean-Claude (1967). „Sociology and philosophy in France since 1945: death and resurrection of a philosophy without subject”. Social Research. 34 (1): 162—212. JSTOR 40969868. 
  • Brinton, Mary C.; Nee, Victor (2001). The New Institutionalism in Sociology. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-4276-4. 
  • Calhoun, Craig J. (2002). Classical Sociological Theory. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-21348-2. 
  • Collins, Randall (1975). Conflict Sociology: Toward an Explanatory Science. New York: Academic Press. 
  • Durkheim, Émile (1974) [1953]. Sociology and Philosophy. Translated by D.F. Pocock; with an introduction by J.G. Peristiany. Toronto: The Free Press. ISBN 0-02-908580-2. LCCN 74-19680. 
  • Durkheim, Émile (1982). „Preface to the second edition”. The Rules of Sociological Method and Selected Texts on Sociology and its Method. Edited with an introduction by Steven Lukes; translated by W.D. Halls. New York: The Free Press. стр. 34—47. ISBN 978-0-02-907940-9. 
  • Durkheim, Émile (1994). „Social facts”. Ур.: Martin, Michael; McIntyre, Lee C. Readings in the Philosophy of Social Science. Boston, MA: MIT Press. стр. 433—440. ISBN 978-0-262-13296-1. 
  • Durkheim, Émile (2007). „The rules of sociological method (1895)”. Ур.: Appelrouth, Scott; Edles, Laura Desfor. Classical and Contemporary Sociological Theory: Text and Readings. Thousand Oaks, CA: Pine Forge Press. стр. 95—102. ISBN 978-0-7619-2793-8. 
  • Durkheim, Émile (2009) [1953]. Sociology and philosophy. Routledge Revivals. Translated by D. F. Pocock, with an introduction by J. G. Peristiany. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-55770-2. 
  • Gibbs, Jack P.; Martin, Walter T. (1958). „A theory of status integration and its relationship to suicide”. American Sociological Review. 23 (2): 140—147. JSTOR 2088997. doi:10.2307/2088997. 
  • Gross, Neil (2006). „Comment on Searle”. Anthropological Theory. 6 (1): 45—56. doi:10.1177/1463499606061734. 
  • Hassard, John (1995). Sociology and Organization Theory: Positivism, Paradigms and Postmodernity. Cambridge Studies in Management. 20. Cambridge University Press. ISBN 0-521-48458-8. 
  • Hayward, J. E. S. (1960a). „Solidarist Syndicalism: Durkheim and DuGuit, part I”. The Sociological Review. 8 (1): 17—36. doi:10.1111/j.1467-954X.1960.tb02608.x. 
  • Hayward, J. E. S. (1960b). „Solidarist Syndicalism: Durkheim and DuGuit, part II”. The Sociological Review. 8 (2): 185—202. doi:10.1111/j.1467-954X.1960.tb01034.x. 
  • Inkeles, A. (1959). „Personality and social structure”. Ур.: R. K. Merton; L. Broom; L. S. Cottrell. Sociological Today. New York: Basic Books. стр. 249—276. 
  • Johnson, Barclay D. (1965). „Durkheim's one cause of suicide”. American Sociological Review. 30 (6): 875—886. JSTOR 2090966. doi:10.2307/2090966. 
  • Jones, Robert Alun; Spiro, Rand J. (1995). „Contextualization, cognitive flexibility, and hypertext: the convergence of interpretive theory, cognitive psychology, and advanced information technologies”. Ур.: Susan Leigh Star. The Cultures of Computing. Sociological Review Monographs. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-19282-4. 
  • Lukes, Steven (1985). Emile Durkheim: His Life and Work, a Historical and Critical Study. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1283-5. 
  • Lukes, Steven (2007). „Searle versus Durkheim”. Ур.: Savas Tsohatzidis. Intentional Acts and Institutional Facts: Essays on John Searle's Social Ontology Theory. Dordrecht: Springer. стр. 191—202. ISBN 978-1-4020-6103-5. doi:10.1007/978-1-4020-6104-2_9. 
  • McKinnon, A. (2014). „Elementary forms of the metaphorical life: tropes at work in Durkheim's theory of the religious” (PDF). Journal of Classical Sociology. 14 (2): 203—221. doi:10.1177/1468795x13494130. 
  • Meštrović, Stjepan (1993) [1988]. Émile Durkheim and the Reformation of Sociology. Lanham, MD: Rowman & Littlefield. ISBN 0-8476-7867-9. 
  • Morrison, Ken (2006). Marx, Durkheim, Weber: Formations of Modern Social Thought (2nd изд.). London: SAGE. ISBN 978-0-7619-7055-2. 
  • Nefes, Türkay Salim (2013). „Ziya Gökalp's adaptation of Emile Durkheim's sociology in his formulation of the modern Turkish nation”. International Sociology. 28 (3): 335—350. doi:10.1177/0268580913479811. 
  • Pickering, W.S.F. (2001). „The enigma of Durkheim's Jewishness”. Critical Assessments of Leading Sociologists. 1. In conjunction with the British Centre for Durkheimian Studies. Routledge. стр. 62—87. ISBN 978-0-4152-0561-0. 
  • Pickering, W.S.F. (2012). „Reflections on the death of Émile Durkheim”. Ур.: W.S.F. Pickering; Massimo Rosati. Suffering and Evil: The Durkheimian Legacy. Essays in Commemoration of the 90th Anniversary of Durkheim's Death (1st paperback изд.). New York: Berghahn Books. стр. 11—28. ISBN 978-0857456458. 
  • Poggi, Gianfranco (2000). Durkheim. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-878087-8. 
  • Pope, Whitney; Danigelis, Nick (1981). „Sociology's "one law"”. Social Forces. 60 (2): 496—514. JSTOR 2578447. doi:10.1093/sf/60.2.495. 
  • Popolo, Damian (2011). A New Science of International Relations: Modernity, Complexity and the Kosovo Conflict. Ashgate Publishing. ISBN 978-1-4094-1226-7. 
  • Searle, John (2006). „Durkheim versus Searle and the waves of thought: reply to Gross”. Anthropological Theory. 6 (1): 57—69. doi:10.1177/1463499606061735. 
  • Selvin, Hanan C. (1965). „Durkheim's Suicide: further thoughts on a methodological classic”. Ур.: Robert A. Nisbet. Émile Durkheim. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall. стр. 113—136. 
  • Stark, Rodney; Bainbridge, William Sims (1996). Religion, Deviance and Social Control. Routledge. ISBN 9780415915298. 
  • Strenski, Ivan (1997). Durkheim and the Jews of France. Chicago, IL: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77735-1. 
  • Sztompka, Piotr (2002). Socjologia. Znak. ISBN 83-240-0218-9. 
  • Thomassen, Bjørn (2012). „Émile Durkheim between Gabriel Tarde and Arnold van Gennep: founding moments of sociology and anthropology”. Social Anthropology. 20 (3): 231—249. doi:10.1111/j.1469-8676.2012.00204.x. 
  • Thompson, Kenneth (2002). Émile Durkheim (2nd изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-28530-8. 
  • van Poppel, Frans; Day, Lincoln H. (1996). „AtTest of Durkheim's theory of suicide – without committing the "ecological fallacy"”. American Sociological Review. 61 (3): 500—507. JSTOR 2096361. doi:10.2307/2096361. 

Спољашње везе