Зграда Управе фондова у Београду — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м →‎Спољашње везе: уклањање непотребних шаблона
сређивање
Ред 8: Ред 8:
|Врста=
|Врста=
|Време=[[1903]].
|Време=[[1903]].
|Тип=Споменик културе од великог значаја
|Тип=[[Споменик културе]] од великог значаја
|Степен=
|Степен=
|Власник=
|Власник=
Ред 23: Ред 23:
|гдужина =
|гдужина =
}}
}}
'''Зграда Управе фондова''' се налази у [[Београд]]у, на [[Трг републике (Београд)|Тргу Републике]], представља споменик културе од великог значаја. <ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/narodni_muzej.html Завод за заштиту споменика културе града Београда]</ref> Од 1952. године зграду користи [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]] у Београду.
'''Зграда Управе фондова''' се налази у [[Београд]]у, на [[Трг републике (Београд)|Тргу Републике]], представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]] од великог значаја. <ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/narodni_muzej.html Завод за заштиту споменика културе града Београда]</ref>
Од [[1952]]. године зграду користи [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]] у Београду.


== Историјат ==
== Историјат ==
Ред 32: Ред 34:
== Архитектура ==
== Архитектура ==
Грађена је као четворострана затворена палата са покривеним атријумом и има приземље и два спрата. Конципирана је еклектички са доминацијом неоренесансних елемената. Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Обрада фасада изведена је у зонама. Приземље је у рустици, а спратови су решавани тако да се висином оба нивоа протежу стубови централног ризалита и широке лизене бочних. Зграда се завршава атиком и куполама изнад сва три ризалита.
Грађена је као четворострана затворена палата са покривеним атријумом и има приземље и два спрата. Конципирана је еклектички са доминацијом неоренесансних елемената. Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Обрада фасада изведена је у зонама. Приземље је у рустици, а спратови су решавани тако да се висином оба нивоа протежу стубови централног ризалита и широке лизене бочних. Зграда се завршава атиком и куполама изнад сва три ризалита.

Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико.
Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико.

Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић.
Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић.


Ред 40: Ред 44:
* [[Народни музеј (Београд)]]
* [[Народни музеј (Београд)]]
* [[Трг републике (Београд)|Трг Републике (Београд)]]
* [[Трг републике (Београд)|Трг Републике (Београд)]]

== Референце ==
== Извори ==
{{reflist}}
{{reflist}}




== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
⚫
{{портал|Србија|Београд}}
{{commonscat|National Museum, Belgrade}}
{{commonscat|National Museum, Belgrade}}
* {{СК-САНУ|Линк=723|Име=Зграда Управе фондова}}
* {{СК-САНУ|Линк=723|Име=Зграда Управе фондова}}
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]



{{Београд}}
{{Београд}}
⚫
{{портал бар|Србија|Београд}}



[[Категорија:Споменици културе од великог значаја]]
[[Категорија:Споменици културе од великог значаја]]
[[Категорија:Знаменитости Београда]]
[[Категорија:Знаменитости Београда]]

Верзија на датум 14. децембар 2017. у 20:40

Зграда Управе фондова
Зграда Управе фондова
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1903.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Зграда Управе фондова се налази у Београду, на Тргу Републике, представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. [1]

Од 1952. године зграду користи Народни музеј у Београду.

Историјат

Полагање камена темељца 1903. године
У време Првог светског рата

По пројекту архитеката Николе Несторовића и Андре Стевановића, зграда је подигнута 1903. године, на месту старе кафане Дарданели, за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде Народне банке из 1889. године. Проширена је 1930. године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у Другом светском рату, после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из 1964–1966. према нацртима архитеката Александра Дерока, Петра Анагностија и Зорана Петровића, враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја.

Архитектура

Грађена је као четворострана затворена палата са покривеним атријумом и има приземље и два спрата. Конципирана је еклектички са доминацијом неоренесансних елемената. Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Обрада фасада изведена је у зонама. Приземље је у рустици, а спратови су решавани тако да се висином оба нивоа протежу стубови централног ризалита и широке лизене бочних. Зграда се завршава атиком и куполама изнад сва три ризалита.

Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико.

Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић.

Види још

Извори

  1. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда


Спољашње везе

Зграда Управе фондова у Београду на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зграда_Управе_фондова_у_Београду&oldid=15680497”