Русински језик — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 27: Ред 27:
}}
}}
[[File:Vojvodina rusyn croatian czech map.png|thumb|right|265px|Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби (зелено)]]
[[File:Vojvodina rusyn croatian czech map.png|thumb|right|265px|Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби (зелено)]]
'''Русински језик''' (-{''русиньскый язык'', ''руська бисіда'', ''руснацькый язык'', ''руски язик''}-) је [[језик]] који се углавном говори у западној [[Украјина|Украјини]], као и у суседним регионима [[Словачка|Словачке]], [[Мађарска|Мађарскe]], [[Пољска|Пољске]] и [[Румунија|Румуније]],али говори се и у [[САД|САД-у]], [[Аустралија|Аустралији]] и [[Канада|Канади]].Такође, [[Панонскорусински језик|Панонскорусинским језиком]] (Панонскорусински језик) се говори у [[Србија|Србији]] и [[Хрватска|Хрватској]], где на подручју северне српске покрајине [[Војводина|Војводине]] има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички [[Русини]], који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу [[Источнословенски језици|источнословенских језика]].
'''Русински језик''' (-{''русиньскый язык'', ''руська бисіда'', ''руснацькый язык'', ''руски язик''}-) је [[језик]] који се углавном говори у западној [[Украјина|Украјини]], као и у суседним регионима [[Словачка|Словачке]], [[Мађарска|Мађарскe]], [[Пољска|Пољске]] и [[Румунија|Румуније]],али говори се и у [[САД|САД-у]], [[Аустралија|Аустралији]] и [[Канада|Канади]].Такође, [[Панонскорусински језик|Панонскорусинским језиком]] (Панонскорусински језик) се говори у [[Србија|Србији]] и [[Хрватска|Хрватској]], где на подручју северне српске покрајине [[Војводина|Војводине]] има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички [[Панонски Русини]], који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу [[Источнословенски језици|источнословенских језика]].


Прва граматика Русински језика: ''Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar')'' (1931) <ref>{{Cite book |last1=Vyslockij |first1= Dymytrij|title=Карпаторусский букварь|trans_title=Karpatoursskij bukvar'|year= 1931|location=[[Кливленд|Cleveland]] |language= [[Источнорусински језик]]}}</ref> и ''Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.)'' (1935).<ref>{{Cite book |last1= Trochanovskij|first1= Metodyj|authorlink1= Metodyj Trochanovskij |title=Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.)|year= 1935|location=[[Lavov|Lviv]]|language=[[Источнорусински језик]]}}</ref>
Прва граматика Русински језика: ''Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar')'' (1931) <ref>{{Cite book |last1=Vyslockij |first1= Dymytrij|title=Карпаторусский букварь|trans_title=Karpatoursskij bukvar'|year= 1931|location=[[Кливленд|Cleveland]] |language= [[Источнорусински језик]]}}</ref> и ''Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.)'' (1935).<ref>{{Cite book |last1= Trochanovskij|first1= Metodyj|authorlink1= Metodyj Trochanovskij |title=Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.)|year= 1935|location=[[Lavov|Lviv]]|language=[[Источнорусински језик]]}}</ref>

Верзија на датум 16. децембар 2017. у 10:17

русински језик
русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик
Говори се у Украјина
(Закарпатска област)
Словачка источна Словачка
Пољска јужна Пољска
 Мађарска
Румунија северна Румунија
 Србија ( Војводина)
Хрватска источна Хрватска
Број говорника
процењено бар 600.000[1]
Попис становништва: 50.000[2] (недостаје датум)
ћирилица (русинска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Србија ( Војводина)
Признати мањински језик у
Језички кодови
ISO 639-3rue
Распрострањеност русинског језика
  Већински језик
  Мањински језик
Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби (зелено)

Русински језик (русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик) је језик који се углавном говори у западној Украјини, као и у суседним регионима Словачке, Мађарскe, Пољске и Румуније,али говори се и у САД-у, Аустралији и Канади.Такође, Панонскорусинским језиком (Панонскорусински језик) се говори у Србији и Хрватској, где на подручју северне српске покрајине Војводине има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички Панонски Русини, који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу источнословенских језика.

Прва граматика Русински језика: Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar') (1931) [3] и Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (1935).[4]

Писмо

Види још

Референце

  1. ^ Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13 978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007. 
  2. ^ Ово су бројеви из националних званичних бироа за статистике:
    • Словачка - 24.201 [1]
    • Србија - 15.626 [2]
    • Украјина - 6.725 [3]
    • Хрватска - 2.337 [4]
    • Пољска - 5.800 [5]
    • Мађарска - 1.098 [6]
    • Чешка - 1.106 [7], Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: Источнорусински језик). Cleveland. 
  4. ^ Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: Источнорусински језик). Lviv. 

Литература

  • Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13 978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007. 
  • Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: русинском). Cleveland. 
  • Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: русинском). Lviv. 
  • Фејса, Михајло (2012). Русински језик у Републици Србији/Војводини. Бања Лука. 

Спољашње везе