Русински језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 27: | Ред 27: | ||
}} |
}} |
||
[[File:Vojvodina rusyn croatian czech map.png|thumb|right|265px|Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби (зелено)]] |
[[File:Vojvodina rusyn croatian czech map.png|thumb|right|265px|Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби (зелено)]] |
||
'''Русински језик''' (-{''русиньскый язык'', ''руська бисіда'', ''руснацькый язык'', ''руски язик''}-) је [[језик]] који се углавном говори у западној [[Украјина|Украјини]], као и у суседним регионима [[Словачка|Словачке]], [[Мађарска|Мађарскe]], [[Пољска|Пољске]] и [[Румунија|Румуније]],али говори се и у [[САД|САД-у]], [[Аустралија|Аустралији]] и [[Канада|Канади]].Такође, [[Панонскорусински језик|Панонскорусинским језиком]] (Панонскорусински језик) се говори у [[Србија|Србији]] и [[Хрватска|Хрватској]], где на подручју северне српске покрајине [[Војводина|Војводине]] има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички [[Русини]], који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу [[Источнословенски језици|источнословенских језика]]. |
'''Русински језик''' (-{''русиньскый язык'', ''руська бисіда'', ''руснацькый язык'', ''руски язик''}-) је [[језик]] који се углавном говори у западној [[Украјина|Украјини]], као и у суседним регионима [[Словачка|Словачке]], [[Мађарска|Мађарскe]], [[Пољска|Пољске]] и [[Румунија|Румуније]],али говори се и у [[САД|САД-у]], [[Аустралија|Аустралији]] и [[Канада|Канади]].Такође, [[Панонскорусински језик|Панонскорусинским језиком]] (Панонскорусински језик) се говори у [[Србија|Србији]] и [[Хрватска|Хрватској]], где на подручју северне српске покрајине [[Војводина|Војводине]] има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички [[Панонски Русини]], који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу [[Источнословенски језици|источнословенских језика]]. |
||
Прва граматика Русински језика: ''Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar')'' (1931) <ref>{{Cite book |last1=Vyslockij |first1= Dymytrij|title=Карпаторусский букварь|trans_title=Karpatoursskij bukvar'|year= 1931|location=[[Кливленд|Cleveland]] |language= [[Источнорусински језик]]}}</ref> и ''Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.)'' (1935).<ref>{{Cite book |last1= Trochanovskij|first1= Metodyj|authorlink1= Metodyj Trochanovskij |title=Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.)|year= 1935|location=[[Lavov|Lviv]]|language=[[Источнорусински језик]]}}</ref> |
Прва граматика Русински језика: ''Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar')'' (1931) <ref>{{Cite book |last1=Vyslockij |first1= Dymytrij|title=Карпаторусский букварь|trans_title=Karpatoursskij bukvar'|year= 1931|location=[[Кливленд|Cleveland]] |language= [[Источнорусински језик]]}}</ref> и ''Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.)'' (1935).<ref>{{Cite book |last1= Trochanovskij|first1= Metodyj|authorlink1= Metodyj Trochanovskij |title=Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.)|year= 1935|location=[[Lavov|Lviv]]|language=[[Источнорусински језик]]}}</ref> |
Верзија на датум 16. децембар 2017. у 10:17
русински језик | |
---|---|
русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик | |
Говори се у | Украјина (Закарпатска област) источна Словачка јужна Пољска Мађарска северна Румунија Србија ( Војводина) источна Хрватска |
Број говорника | процењено бар 600.000[1] Попис становништва: 50.000[2] (недостаје датум) |
индоевропски
| |
ћирилица (русинска ћирилица) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Србија ( Војводина) |
Признати мањински језик у | |
Језички кодови | |
ISO 639-3 | rue |
Већински језик Мањински језик |
Русински језик (русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик) је језик који се углавном говори у западној Украјини, као и у суседним регионима Словачке, Мађарскe, Пољске и Румуније,али говори се и у САД-у, Аустралији и Канади.Такође, Панонскорусинским језиком (Панонскорусински језик) се говори у Србији и Хрватској, где на подручју северне српске покрајине Војводине има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички Панонски Русини, који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу источнословенских језика.
Прва граматика Русински језика: Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar') (1931) [3] и Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (1935).[4]
Писмо
Види још
Референце
- ^ Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13 978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007.
- ^ Ово су бројеви из националних званичних бироа за статистике:
- ^ Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: Источнорусински језик). Cleveland.
- ^ Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: Источнорусински језик). Lviv.
Литература
- Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13 978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007.
- Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: русинском). Cleveland.
- Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: русинском). Lviv.
- Фејса, Михајло (2012). Русински језик у Републици Србији/Војводини. Бања Лука.