Мухамед Мехмедбашић — разлика између измена
| Ред 34: | Ред 34: | ||
На [[Солунски процес|Солунском процесу]] 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. године и вратио се у Сарајево. |
На [[Солунски процес|Солунском процесу]] 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. године и вратио се у Сарајево. |
||
Године 1943. у Сарајеву Мехмедбашића хапсе [[усташе]], а у затвору |
Године 1943. у Сарајеву Мехмедбашића хапсе [[усташе]], а у затвору проживљава страшне тортуре. Након изласка из затвора, преминуо је [[29. мај]]a [[1943]]. у Сарајеву од последица ових тортура.<ref name=Hist62>{{harvnb|Kolaković|1962|p=91}}</ref> |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 20. децембар 2017. у 01:00
Мухамед Мехмедбашић | |
|---|---|
 Мухамед Мехмедбашић | |
| Датум рођења | 1886. |
| Место рођења | Столац Аустроугарска |
| Датум смрти | 29. мај 1943. |
| Место смрти | Сарајево НДХ |
Мухамед Мехмедбашић (1886. Столац — 29. мај 1943, Сарајево), био је српски и југословенски револуционар, младобосанац и учесник у атентату на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда,
Биографија
Мухамед Мехмедбашић је рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини. Био је припадник револуционарне организације Млада Босна, а као таквог, Мустафа Голубић позвао га је крајем 1913. да дође у Француску, у Тулуз, где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне Оскара Поћорека.[1] Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у Марсељ да се ту укрца у брод. У Дубровнику је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом.
Одустао је од атентата на Поћорека кад је сазнао да Гаврило Принцип с друговима спрема атентат на престолонаследника Франца Фердинанда. Прикључио им се, али на Фердинанда није бацио бомбу, правдајући се да је колона поред њега брзо прошла.[1]
Мухамед Мехмедбашић једини је од атентатора који је после пуцњева Гаврила Принципа успео да се извуче из Сарајева и преко планина побегне у Црну Гору, у Никшић. Мислећи да је ту безбедан, почео је да прича о својој улози у Фердинандовом убиству, па су га Црногорци, бојећи се да глас о њему не стигне до Аустроугарске, затворили, а онда га тајно пребацили у Србију. Као потпоручник, учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније, а на Солунском фронту прикључио се Апису и организацији Црна рука.
У пролеће 1916. Апис је прихватио предлог младобосанаца да жртвују свој живот „за ствар савезника“ и убију два највернија помагача Немаца на Балкану, грчког и бугарског краља Константина и Фердинанда.[2]
Снабдео је оружјем Мехмедбашића и његовог помагача, којима је запао овај први, и отпремио их у Атину. Мехмедбашић је своју жртву чекао у позоришту, али је Константин у последњем моменту због назеба остао код куће. Пошто их је открила српска полиција, непријатељски расположена према Аписовој обавештајној служби, морали су да се склоне. Мехмедбашић се пријавио у болницу због наводне болести, а његов помоћник је убијен. Ни данас се не зна да ли је његово убиство наредио Апис јер није извршио задатак или је српска полиција уклонила непожељног сведока.
На Солунском процесу 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника Александра Карађорђевића осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. године и вратио се у Сарајево.
Године 1943. у Сарајеву Мехмедбашића хапсе усташе, а у затвору проживљава страшне тортуре. Након изласка из затвора, преминуо је 29. мајa 1943. у Сарајеву од последица ових тортура.[3]
Види још
Референце
- ^ а б Kantowicz 1999, стр. 97.
- ^ Treadway 1983, стр. 185–186
- ^ Kolaković 1962, стр. 91
Литература
- Kolaković, Juraj (1962). Historijski Pregled: časopis za nastavu historije. Zagreb: Savez Historijskij društava FNRJ. стр. 91.
- Treadway, John D. (1983). The Falcon and the Eagle: Montenegro and Austria-Hungary, 1908-1914. Purdue University Press. стр. 185—186. ISBN 978-1-55753-146-9.
- Kantowicz, Edward R. (1999). The Rage of Nations. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 97. ISBN 978-0-8028-4455-2.
- Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit.
- Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
- Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
- Слијепчевић, П. (1929). Млада Босна. Сарајево.
- Пфефер, И. (1938). Истрага о сарајевском атентату. Загреб.
- Богичевић, В. (1932, 1935). Сећања на видовдански атентат 1914. Сарајево: Преглед
- Дедијер, Владимир (1966). Сарајево 1914. Београд, Сарајево.
- Поповић, Цвијетко (1984). Енциклопедија Југославије. Загреб: ЈЛЗ.