Генитив — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 178.221.182.119 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
ознака: враћање
Ред 1: Ред 1:
'''Генитив''' је зависни [падеж], а зависним падежима се показује на који се начин повезује оно што значи основа зависног падежа са другим речима.
'''Генитив''' је зависни [[падеж]], а зависним падежима се показује на који се начин повезује оно што значи основа зависног падежа са другим речима.


Генитив је падеж са највише значења.
Генитив је падеж са највише значења.
Ред 7: Ред 7:
* означава особину нечега (описни или квалитативни генитив)
* означава особину нечега (описни или квалитативни генитив)


Увијек се употребљава у синтагми и састоји се од [именице|именица]и [атрибут]а.
Увијек се употребљава у синтагми и састоји се од [[именице|именица]] и [[атрибут]]а.
:пример - То је момак танка и висока стаса.
:примјер - То је момак танка и висока стаса.


* означава мјесто
* означава мјесто
:примери - Лопта је пала поред линије.
:примјери - Лопта је пала поред линије.
:Нисам ставила ништа око врата.
:Нисам ставила ништа око врата.
:Изашао је из куће.
:Изашао је из куће.
:Ставио је капу изнад очију.
:Ставио је капу изнад очију.
:Употербљава се с приједлозима: око, поред, близу, крај, код, из(ван), са, изнад, испод, испред, иза, између, пре, после, након, преко, ради, упркос, попут, против, место, осим/сем ...
:Употербљава се с
Predlozima: око, поред, близу, крај, код, из/van, са, изнад, испод, испред, иза, између, пре, после, након, преко, ради, упркос, попут, против, место, осим/сем ...


* означава вријеме ('''темпорални''' генитив)
* означава вријеме ('''темпорални''' генитив)

Верзија на датум 22. децембар 2017. у 14:41

Генитив је зависни падеж, а зависним падежима се показује на који се начин повезује оно што значи основа зависног падежа са другим речима.

Генитив је падеж са највише значења. Он има три основна значења и још четрдесетак споредних. Нека од споредних значења су:

  • означава особину нечега (описни или квалитативни генитив)

Увијек се употребљава у синтагми и састоји се од именица и атрибута.

примјер - То је момак танка и висока стаса.


  • означава мјесто
примјери - Лопта је пала поред линије.
Нисам ставила ништа око врата.
Изашао је из куће.
Ставио је капу изнад очију.
Употербљава се с приједлозима: око, поред, близу, крај, код, из(ван), са, изнад, испод, испред, иза, између, пре, после, након, преко, ради, упркос, попут, против, место, осим/сем ...
  • означава вријеме (темпорални генитив)
примјери - Током ове године учим српски сваког дана.
Те ноћи било је велико невријеме.
Путовала сам током цијелог распуста.
Темпорални генитив иде уз следеће приједлоге: од, до, преко, током, уочи, приликом ...
И ова врста генитива такође се може појавити без приједлога.
примјери - Сваког дана вјежбам и учим.
Сваког викенда излазим.
  • означава начин
примјери - За факултет се припремам без ичије помоћи.
Он је добар попут својих родитеља.
Начински генитив најчешће се појављује уз приједлоге без и попут.
  • означава узрок
примјери - Због болести није дошао у школу.
Због страха од пожара набавио је против-пожарни апарат.
Уз генитив узрока највише се употребљава приједлог због и он увијек може замијенити приједлог од, усљед, из као у примјерима:
Разбио је прозор из (због) обијести.
Она плаче од (због) среће.
Тај пјева из (због) нужде.
  • означава циљ - намјеру
примјер - Ради заштите шуме забрањује се роштиљање.

Додатни примјери

  • На пијаци нема воћа. (субјекат)
  • Најављен је штрајк радника. (атрибут)
  • Узми воћа. (објекат)
  • Бојали су се неуспеха на испиту. (објекат)
  • Он је пријатног изгледа. (предикат)
  • Наследио сам одело старијег брата. (атрибут)
  • Последњег дана на мору је падала киша. (прилошка одредба за време)
  • Добила сам хаљину од чисте свиле. (атрибут)
  • Доселио се из Новог Сада. (прилошка одредба за место)
  • Брали су воће од зоре до мрака. (прилошка одредба за време)

Литература

  • Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 978-86-17-02288-2.