Крешимир Барановић — разлика између измена
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox6}}; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
| име = {{PAGENAME}} |
| име = {{PAGENAME}} |
||
| презиме = |
| презиме = |
||
| слика = |
| слика = Krešimir Baranović.jpg |
||
| ширина_слике = 250п |
| ширина_слике = 250п |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
| дан_рођења = |
| дан_рођења = |
||
| месец_рођења = |
| месец_рођења = |
||
| година_рођења = |
| година_рођења = 25. август 1894 |
||
| место_рођења = |
| место_рођења = Шибеник |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = |
||
| дан_смрти = |
| дан_смрти = |
||
| месец_смрти = |
| месец_смрти = |
||
| година_смрти = |
| година_смрти = 17. септембар 1975 |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = Београд |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
||
}} |
}} |
||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
У [[Загреб]]у учи теоретске предмете, [[клавир]] и [[обоа|обоу]], да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у [[Беч]]у ( |
У [[Загреб]]у учи теоретске предмете, [[клавир]] и [[обоа|обоу]], да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у [[Беч]]у (1912—1914). Године [[1915]]. постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до [[1927]], када прелази на исту дужност у [[Београд]], да би током [[1927]]. и [[1928]]. гостовао с балетском трупом [[Ана Павлова|Ане Павловне]] у [[Немачка|Немачкој]], [[Холандија|Холандији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Италија|Италији]]. У [[Загреб]] се враћа [[1928]]. године на старо место, где остаје све до [[1943]]. године, када преузима вођење Радио-оркестра у [[Братислава|Братислави]] ([[Словачка]]), где је именован и за директора Опере (1945—1946). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до [[1964]]. године. |
||
Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине [[20. век]]а хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према [[Русија|руској]] музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног [[Игор Стравински|Стравинског]] (''Петрушка'') ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра. |
Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине [[20. век]]а хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према [[Русија|руској]] музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног [[Игор Стравински|Стравинског]] (''Петрушка'') ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра. |
||
Верзија на датум 23. децембар 2017. у 08:17
Крешимир Барановић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 25 август 1894. |
| Место рођења | Шибеник |
| Датум смрти | 17. септембар 1975 |
| Место смрти | Београд |
Крешимир Барановић (Шибеник, 25. јуна 1894 — Београд, 17. новембра 1975) хрватски је композитор и диригент.
Биографија
У Загребу учи теоретске предмете, клавир и обоу, да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у Бечу (1912—1914). Године 1915. постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до 1927, када прелази на исту дужност у Београд, да би током 1927. и 1928. гостовао с балетском трупом Ане Павловне у Немачкој, Холандији, Швајцарској и Италији. У Загреб се враћа 1928. године на старо место, где остаје све до 1943. године, када преузима вођење Радио-оркестра у Братислави (Словачка), где је именован и за директора Опере (1945—1946). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до 1964. године.
Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине 20. века хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према руској музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног Стравинског (Петрушка) ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра.
Као првенствено оперски диригент, он даје своје најбоље странице у сценским и вокално-инструменталним делима, а својим делом Лицитарско срце отпочиње нову епоху у развоју савременог балета у Југославији.
Композиције
Вокалне композиције
- З мојих брегов (Фран Галовић) за баритон и оркестар (1927)
- Мој град (Винко Николић) за глас и оркестар (1943)
- Из осаме (Крешимир Барановић) за глас и оркестар (1944)
- Пан (Мирослав Крлежа), симфонијска песма за рецитатора, солисте, мешовити хор и оркестар (1957)
- Горан (Иван Горан Ковачић), кантата за рецитатора, солисте и оркестар (1960)
- Облаци (Добрица Цесарић) за мецосопран и оркестар (1963)
- Шуме, шуме (више хрватских песника), кантата за мешовити хор и оркестар (1967)
- На мору (Густав Крклец) за баритон и оркестар (1973)
Сценске композиције
- Лицитарско срце (Крешимир Барановић), балет (1924, Загреб)
- Цвијеће мале Иде (Маргарета Фроман, према Хансу Цхристиану Андерсену), балет (1925, Загреб)
- Стрижено-кошено (Густав Крклец), комична опера (1932, Загреб)
- Имбрек з носом (Крешимир Барановић), балет (1935, Загреб)
- Невјеста од Цетињграда (Марко Фотез, према Турци иду Аугуста Шеное), комична опера (1942; 1951, Београд)
- Кинеска прића (Димитрије Парлић, према Дер Креидекреис Клабунда), балет (1955, Београд)
- сценска музика за Тирена (Марин Држић), Дундо Мароје (Марин Држић), Антигона (Софокле) и Хенри IV (Шекспир)
Инструменталне композиције
- концертна увертира (1916)
- симфонијски скерцо (1921)
- Сватовац за оркестар (1922)
- гудачки квартет (1924)
- Поема Балкан за оркестар (1926)
- свита из балета Лицитарско срце за оркестар (1927)
- синфониета у Ес Дуру (1939)
- Песма гуслара, рапсодија за оркестар (1945)
- синфониета за гудачки оркестар (1952), обрађена за гудачки квартет 1924.
- концерт за рог и оркестар (1973)
