Пелагије Галвани — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox6}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2: Ред 2:
| име = {{PAGENAME}}
| име = {{PAGENAME}}
| презиме =
| презиме =
| слика = {{#Property:P18}}
| слика = Paio Galvão.JPG
| ширина_слике = 250п
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| опис_слике =
Ред 8: Ред 8:
| дан_рођења =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења = {{#Property:P569}}
| година_рођења = 1165
| место_рођења = {{#Property:P19}}
| место_рођења = Гимараис
| држава_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти = {{#Property:P570}}
| година_смрти = 30. јануар 1230
| место_смрти = {{#Property:P20}}
| место_смрти = Monte Cassino
| држава_смрти =
| држава_смрти =
}}
}}

Верзија на датум 24. децембар 2017. у 06:11

Пелагије Галвани
Датум рођења1165.
Место рођењаГимараис
Датум смрти30 јануар 1230.
Место смртиMonte Cassino
Крсташи заузимају Дамијету

Пелагије Галвани (око 1165 - 30. јануар 1230) је био папски легат и духовни вођа Петог крсташког похода.

Биографија

У Свету Земљу је стигао у време опсаде Дамијете. Заједно са Жаком од Витрија и Фрањом Асишким, био је поборник мирног преобраћања муслимана у хришћанску веру. Ипак, ни Пелагије ни Жак Витри нису били спремни да се одрекну мача.

Пелагије је одбио понуду египатског султана ал-Камила да се крсташи повучу из Египта, а да за узврат добију Палестину, Галилеју и Јерусалим без борбе. Разлог је био то што су хришћани Петог похода хтели да се врате вредностима Првог похода што би значило и непреговарање са муслиманима. Убрзо крсташи покрећу поход на Каиро. Поход се завршио неуспехом јер су превидели пораст водостаја Нила и нашли се одсечени од путева морем блата. Камил им је сада понудио слободан пролаз до Средоземног мора одакле ће се вратити у Европу. Тако је завршен Пети крсташки рат. Умро је и спаљен у Монтеказину 1230. године.

Види још

Литература