Небеска сфера

У астрономији и навигацији небеска сфера је имагинарна ротирајућа сфера јединичног радијуса концентрична Земљи. Свако небеско тело можемо посматрати као да лежи на небеској сфери. Положај сваког тела тада може бити описан коришћењем сферних координатних система. Пројекције Земљиног северног и јужног пола, као и екватора на ову сферу називамо небески северни и јужни пол, односно небески екватор. Замишљену праву провучену кроз северни и јужни небески пол називамо светска оса, а она представља замишљени продужетак Земљине осе ротације.

Аристотелови и Птоломејеви модели сматрали су небеску сферу реалном. Ти геоцентрични системи света представљали су концентричне небеске сфере на којима се налазе Сунце, Месец, планете и звезде.

Како Земља ротира од запада ка истоку око своје осе са периодом од 23 сата и 56 минута, небеска сфера са свим небеским објектима привидно (из перспективе посматрача на Земљи)ротира од истока ка западу око светске осе. Стога, звезде излазе на истоку, кулминирају на небеском меридијану и залазе на западу (са изузетком циркумполарних звезда - оних које се са одређене географске ширине виде у току целог дана целе године, а дању се не виде звог Сунчеве светлости). Циркумполарне звезде такође ротирају у истом смеру око северног, односно јужног небеског пола, али без заласка. У односу на 24-часовне сатове које користимо, звезда ће наредне ноћи изаћи 4 минута раније. Ово неслагање времена је последица Земљине револуције, односно привидно годишње кретање Сунца по небеској сфери.

Види још

• Сферни координатни систем
• Небески меридијан
• Хоризонтски координатни систем
• Екваторски координатни систем