Јосип Краш — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 9: Ред 9:
| место_смрти =[[Карловац]]
| место_смрти =[[Карловац]]
| држава_смрти ={{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
| држава_смрти ={{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
|професија=пекарски радник
| професија=пекарски радник
|КПЈ=[[1928]].
| КПЈ=[[1928]].
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
| рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|народни херој=[[26. јул]]а [[1945]].
| народни херој=[[26. јул]]а [[1945]].
}}
}}
'''Јосип Краш''' ([[Вугловец]], код [[Иванец]]а, [[23. март]] [[1900]] — [[Карловац]], [[18. новембар]] [[1941]]), револуционар, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
'''Јосип Краш''' ([[Вугловец]], код [[Иванец]]а, [[23. март]] [[1900]] — [[Карловац]], [[18. новембар]] [[1941]]), револуционар, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је [[20. март]]а [[1900]]. године у селу [[Вугловец|Вугловцу]], код [[Иванец]]а, града на северу [[Хрватска|Хрватске]]. Потиче из радничке породице, његов отац Валентин је био рудар.
Рођен је [[20. март]]а [[1900]]. године у селу [[Вугловец|Вугловцу]], код [[Иванец]]а, града на северу [[Хрватска|Хрватске]]. Потиче из радничке породице, његов отац Валентин је био рудар.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=425}}
Године [[1920]]. постао је члан управе Синдиката прехрамбених радника у [[Загреб]]у, а истовремено је био и технички уредник „[[Борба (новине)|Борбе]]“ и њен колпортер који ју је често у последњи час илегално извлачио из штампарије. Стално је био прогањан од полиције, једанаест пута хапшен, а после дефинитивне забране излажења „[[Борба (новине)|Борбе]]“, [[1929]]. године, осуђен је од [[Државни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]] на пет година робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Као за све комунисте, и за Краша је робија била само нова политичка школа, у којој је стекао солидно [[марксизам|марксистичко]] образовање.
Године [[1920]]. постао је члан управе Синдиката прехрамбених радника у [[Загреб]]у, а истовремено је био и технички уредник „[[Борба (новине)|Борбе]]“ и њен колпортер који ју је често у последњи час илегално извлачио из штампарије. Стално је био прогањан од полиције, једанаест пута хапшен, а после дефинитивне забране излажења „[[Борба (новине)|Борбе]]“, [[1929]]. године, осуђен је од [[Државни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]] на пет година робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Као за све комунисте, и за Краша је робија била само нова политичка школа, у којој је стекао солидно [[марксизам|марксистичко]] образовање.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=425}}


Године [[1934]], после изласка из затвора, поново се активирао у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије]] у [[Загреб]]у, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванецу, где је организовао штрајкове ([[1936]]. и [[1937]]) и основао партијску ћелију. Пред крај [[1939]]. године, упућен је у у затвор у [[Лепоглава|Лепоглаву]], али је убрзо пуштен. Године [[1940]], због организовања штрајка пекарских радника у [[Загреб]]у, поновно је ухапшен.
Године [[1934]], после изласка из затвора, поново се активирао у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије]] у [[Загреб]]у, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванецу, где је организовао штрајкове ([[1936]]. и [[1937]]) и основао партијску ћелију. Пред крај [[1939]]. године, упућен је у у затвор у [[Лепоглава|Лепоглаву]], али је убрзо пуштен. Године [[1940]], због организовања штрајка пекарских радника у [[Загреб]]у, поновно је ухапшен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=425}}


На Оснивачком конгресу [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]], [[1937]]. године, изабран је за Члана [[Централни комитет|Централног комитета]], а на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], одржаној у [[Загреб]]у октобра [[1940]]. године, за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]].
На Оснивачком конгресу [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]], [[1937]]. године, изабран је за Члана [[Централни комитет|Централног комитета]], а на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], одржаној у [[Загреб]]у октобра [[1940]]. године, за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]].


У данима непосредно после [[Априлски рат|напада Нацистичке Немачке на Краљевину Југославију]], заједно с [[Владимир Бакарић|Владимиром Бакарићем]], Краш је посетио подбана др. Светозара Ивковића, и тражио да се радницима и свим антифашистима подели оружје због одбране земље, али је био одбијен.
У данима непосредно после [[Априлски рат|напада Нацистичке Немачке на Краљевину Југославију]], заједно с [[Владимир Бакарић|Владимиром Бакарићем]], Краш је посетио подбана др. Светозара Ивковића, и тражио да се радницима и свим антифашистима подели оружје због одбране земље, али је био одбијен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=425}}


После окупације Југославије, у мају [[1941]]. године, Краш одлази у [[Карловац]] као делегат [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]], да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за [[Кордун]], [[Банија|Банију]] и [[Горски котар]]. Недуго после Крашевог доласка у [[Карловац]], у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод [[Озаљ]]-[[Карловац]]-[[Загреб]], срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у [[Хрватско домобранство|домобранском]] гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]].
После окупације Југославије, у [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|мају 1941]]. године, Краш одлази у [[Карловац]] као делегат [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]], да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за [[Кордун]], [[Банија|Банију]] и [[Горски котар]]. Недуго после Крашевог доласка у [[Карловац]], у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод [[Озаљ]]-[[Карловац]]-[[Загреб]], срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у [[Хрватско домобранство|домобранском]] гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=425}}


Краш је [[18. октобар|18. октобра]] [[1941]]. године примећен на улици и у борби је убијен с леђа од једног [[усташе]].
Краш је [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#18. октобар|18. октобра 1941]]. године примећен на улици и у борби је убијен с леђа од једног [[усташе]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=425}}


Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[26. јул]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Његови посмртни остаци су после рата, пренесени у [[Загреб]] и сахрањени у [[Гробница народних хероја у Загребу|Гробницу народних хероја]] гробљу [[Мирогој]].
Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[26. јул]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Његови посмртни остаци су после рата, пренесени у [[Загреб]] и сахрањени у [[Гробница народних хероја у Загребу|Гробницу народних хероја]] гробљу [[Мирогој]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=425}}


Јосип Краш је уз [[Раде Кончар|Раду Кончара]], био једна од највећих партизанских икона у [[Социјалистичка Република Хрватска|послератној Хрватској]] и [[Југославија|Југославији]]. Године [[1950]]. Фабрика за производњу слаткиша „[[Краш]]“ је добила име по њему, а [[1965]]. године [[Општина Иванец]] је од његове родне куће направила меморијални музеј.
Јосип Краш је уз [[Раде Кончар|Раду Кончара]], био једна од највећих партизанских икона у [[Социјалистичка Република Хрватска|послератној Хрватској]] и [[Југославија|Југославији]]. Године [[1950]]. Фабрика за производњу слаткиша „[[Краш]]“ је добила име по њему, а [[1965]]. године [[Општина Иванец]] је од његове родне куће направила меморијални музеј.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=425}}


== Литература ==
== Референце ==
{{reflist|30em}}
* {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }}


== Литература ==
== Литература ==

Верзија на датум 6. јануар 2018. у 01:15

јосип краш
Јосип Краш
Лични подаци
Датум рођења(1900-03-23)23. март 1900.
Место рођењаВугловец, код Иванеца,  Аустроугарска
Датум смрти18. октобар 1941.(1941-10-18) (41 год.)
Место смртиКарловац, Хрватска НД Хрватска
Професијапекарски радник
Деловање
Члан КПЈ од1928.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од26. јула 1945.

Јосип Краш (Вугловец, код Иванеца, 23. март 1900 — Карловац, 18. новембар 1941), револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 20. марта 1900. године у селу Вугловцу, код Иванеца, града на северу Хрватске. Потиче из радничке породице, његов отац Валентин је био рудар.[1]

Године 1920. постао је члан управе Синдиката прехрамбених радника у Загребу, а истовремено је био и технички уредник „Борбе“ и њен колпортер који ју је често у последњи час илегално извлачио из штампарије. Стално је био прогањан од полиције, једанаест пута хапшен, а после дефинитивне забране излажења „Борбе“, 1929. године, осуђен је од Суда за заштиту државе на пет година робије, коју је издржао у Сремској Митровици. Као за све комунисте, и за Краша је робија била само нова политичка школа, у којој је стекао солидно марксистичко образовање.[1]

Године 1934, после изласка из затвора, поново се активирао у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије у Загребу, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванецу, где је организовао штрајкове (1936. и 1937) и основао партијску ћелију. Пред крај 1939. године, упућен је у у затвор у Лепоглаву, али је убрзо пуштен. Године 1940, због организовања штрајка пекарских радника у Загребу, поновно је ухапшен.[1]

На Оснивачком конгресу Комунистичке партије Хрватске, 1937. године, изабран је за Члана Централног комитета, а на Петој земаљској конференцији КПЈ, одржаној у Загребу октобра 1940. године, за члана Централног комитета КПЈ.

У данима непосредно после напада Нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, заједно с Владимиром Бакарићем, Краш је посетио подбана др. Светозара Ивковића, и тражио да се радницима и свим антифашистима подели оружје због одбране земље, али је био одбијен.[1]

После окупације Југославије, у мају 1941. године, Краш одлази у Карловац као делегат Централног комитета КП Хрватске, да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за Кордун, Банију и Горски котар. Недуго после Крашевог доласка у Карловац, у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод Озаљ-Карловац-Загреб, срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у домобранском гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве партизанске одреде.[1]

Краш је 18. октобра 1941. године примећен на улици и у борби је убијен с леђа од једног усташе.[1]

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 26. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја. Његови посмртни остаци су после рата, пренесени у Загреб и сахрањени у Гробницу народних хероја гробљу Мирогој.[1]

Јосип Краш је уз Раду Кончара, био једна од највећих партизанских икона у послератној Хрватској и Југославији. Године 1950. Фабрика за производњу слаткиша „Краш“ је добила име по њему, а 1965. године Општина Иванец је од његове родне куће направила меморијални музеј.[1]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж Народни хероји Југославије 1982, стр. 425.

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јосип_Краш&oldid=15871286”