Трнава (Словачка) — разлика између измена

Координате: 48° 22′ 37″ С; 17° 35′ 35″ И / 48.376944° С; 17.593056° И / 48.376944; 17.593056
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 58: Ред 58:


Седамнаести век се сматра за једно од најгорих раздобља словачке историје и карактеришу га противхабзбуршки устанци угорске властеле против бечког двора који се тичу и града Трнаве. Управо је парадокс да је у тим временима ту букнуо и пожар ([[23. јун]] [[1666]]. године) када је уништено изузев неколико улица цео град а истовремено Трнава постаје универзитетски град. Прво је то била само са филозофијом и теологијом док је Правни факултет отворен [[1667]]. године а лекарски [[1769]]. године. У овом веку су биле постављене грађевине које су сада културно историске знаменитости Трнаве.
Седамнаести век се сматра за једно од најгорих раздобља словачке историје и карактеришу га противхабзбуршки устанци угорске властеле против бечког двора који се тичу и града Трнаве. Управо је парадокс да је у тим временима ту букнуо и пожар ([[23. јун]] [[1666]]. године) када је уништено изузев неколико улица цео град а истовремено Трнава постаје универзитетски град. Прво је то била само са филозофијом и теологијом док је Правни факултет отворен [[1667]]. године а лекарски [[1769]]. године. У овом веку су биле постављене грађевине које су сада културно историске знаменитости Трнаве.
У [[18. век]] је Трнава ступила као универзитетски град који је познат у целој [[Европа|Европи]]. [[1777]]. године на иницијативу [[Марија Терезија|Марије Терезије]] се универзитет сели у Будин и овај губитак је осетила не само Трнава већ и цела [[Словачка]].
У [[18. век]] је Трнава ступила као универзитетски град који је познат у целој [[Европа|Европи]]. [[1777]]. године на иницијативу [[Марија Терезија|Марије Терезије]] се универзитет сели у Будим и овај губитак је осетила не само Трнава већ и цела [[Словачка]].


Од [[1. август]]а до [[24. септембар|24. септембра]] [[1831]]. године Трнава је заживела уништавајућу епидемију [[Колера|колере]] која је за два месеца имала 800 жртава.
Од [[1. август]]а до [[24. септембар|24. септембра]] [[1831]]. године Трнава је заживела уништавајућу епидемију [[Колера|колере]] која је за два месеца имала 800 жртава.
Ред 64: Ред 64:
У Трнави су половином 19. века одржавани неколико пута годишње вашари: 22. јануар, 24. април, 15. јун, 20. октобар и 9. децембар.<ref>"Сербска пчела", Будим 1833. године</ref>
У Трнави су половином 19. века одржавани неколико пута годишње вашари: 22. јануар, 24. април, 15. јун, 20. октобар и 9. децембар.<ref>"Сербска пчела", Будим 1833. године</ref>


Помиње се 1850. године "Семинарија" (виша Гимназија) у месту, чији слушалац "филозофије" Мартин Веселовски наручује српску књигу.<ref>Ђуро Поповић: "Мала српска граматика", Беч 1850. године</ref>
Помиње се 1850. године "Семинарија" (виша Гимназија) са словачким наставним језиком у месту, чији слушалац "филозофије" Мартин Веселовски наручује српску књигу.<ref>Ђуро Поповић: "Мала српска граматика", Беч 1850. године</ref>


Велики развој је заживео град у време између два рата када је нарастао број становника од 15 хиљада у [[1910]]. години на 26. хиљада у [[1940]]. години. Трнава је била тада трећи по реду град у Словачкој.
Велики развој је заживео град у време између два рата када је нарастао број становника од 15 хиљада у [[1910]]. години на 26. хиљада у [[1940]]. години. Трнава је била тада трећи по реду град у Словачкој.

Верзија на датум 14. јануар 2018. у 11:14

За друге употребе, погледајте Трнава (вишезначна одредница).
Трнава (Словачка)
{{{изворни_назив}}}
Административни подаци
Држава Словачка
Крај{{{крај}}}
Округ{{{округ}}}
Регија{{{регион}}}
Становништво
Становништво‍
 — {{{становништво}}}
Географске карактеристике
Координате48° 22′ 37″ С; 17° 35′ 35″ И / 48.376944° С; 17.593056° И / 48.376944; 17.593056
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Трнава (Словачка) на карти Словачке
Трнава (Словачка)
Трнава (Словачка)
Трнава (Словачка) на карти Словачке
Веб-сајт
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима}

Трнава (слч. Trnava, мађ. Nagyszombat, нем. Tyrnau) је седми по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Трнавског краја.

Трнава је данас средиште Универзитета и католичке надбискупије (основане 1541. године). Због многобројних цркава смештених унутар градских зидина многи Трнаву називају „Словачким Римом“.

Природни услови

Трнава је смештена у западном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се на свега 55 км југозападно и то је престоници најближи већи град у држави.

Рељеф: Трнава се развила на северозападном ободу Панонске низије, на месту где почињу први брегови Малих Карпата, који се даље издижу на западу. Надморска висина града је око 150 метара.

Клима: Клима у Трнави је умерено континентална.

Воде: Кроз град протиче речица Трнавка, притока Ваха. Она дели град на два дела.

Историја

На раскрсници старих трговачких путева који су коришћени од праисторијских времена, код речице Трнавка, било је основано насеље Трнава. Први писмени податак о томе је из године 1211. Ти је листа острихомског арцибискупа Јана о донацији примања месне цркве.

Трнава је била први град на територији данашње Словачке који је добио бенефиције краљевског града. Уделио их је 1238. године угарски краљ Бела IV. У почетку Трнава као пољопривредни центар почео је постепено да се мења у центар производње, трговине и занатства.

У 13. веку град је изградио јака утврђења на површини од скоро 60 хектара. Конструкција утврда се састојала од кула које су убрзо биле повезане зиданим бедемима.

Град су даље утврђивали угарски краљеви. О томе да је Трнава била од значаја сведочи и чињеница да је била место сусрета краљева.

Значај Трнаве је нарастао када се ту преселило-бежећи пред ближећим се турским најездама 1543. године – острихомско арцибискупство. Братислава је постала административни центар земље а Трнава је преузела улогу културног и религиозног центра земље.

Седамнаести век се сматра за једно од најгорих раздобља словачке историје и карактеришу га противхабзбуршки устанци угорске властеле против бечког двора који се тичу и града Трнаве. Управо је парадокс да је у тим временима ту букнуо и пожар (23. јун 1666. године) када је уништено изузев неколико улица цео град а истовремено Трнава постаје универзитетски град. Прво је то била само са филозофијом и теологијом док је Правни факултет отворен 1667. године а лекарски 1769. године. У овом веку су биле постављене грађевине које су сада културно историске знаменитости Трнаве. У 18. век је Трнава ступила као универзитетски град који је познат у целој Европи. 1777. године на иницијативу Марије Терезије се универзитет сели у Будим и овај губитак је осетила не само Трнава већ и цела Словачка.

Од 1. августа до 24. септембра 1831. године Трнава је заживела уништавајућу епидемију колере која је за два месеца имала 800 жртава.

У Трнави су половином 19. века одржавани неколико пута годишње вашари: 22. јануар, 24. април, 15. јун, 20. октобар и 9. децембар.[1]

Помиње се 1850. године "Семинарија" (виша Гимназија) са словачким наставним језиком у месту, чији слушалац "филозофије" Мартин Веселовски наручује српску књигу.[2]

Велики развој је заживео град у време између два рата када је нарастао број становника од 15 хиљада у 1910. години на 26. хиљада у 1940. години. Трнава је била тада трећи по реду град у Словачкој.

25. августа 1996. године године Трнава је постала обласни град.

Срби у Трнави

Године 1730. постојала је језуитска штампарија у Трнави, која је била у могућности да штампа и српске ћириличне књиге. Аустријска власт је Србе на њу усмеравала. Ту су заиста постојала српска слова - босанске ћирилице, а њихова сврха је уствари била "унијаћење тамошњих Срба и Русина".[3]

У парохији Трнави помиње се 1826. године поп Стефан Станковић као капелан.[4]

Био је 1856. године претплатник једне стране књиге о праву, преведене на српски језик, један становник тог места у "Горњој Мађарској" - трговац трнавски Василије Пластић.[5] Када је Пластић умро крајем 1861. године српске новине су писале о њему. Био је он Сентандрејац који се населио у Трнави, где је умро као пуки сиромах у самоћи, иако је стекао прилично имање. Живео је далеко од Срба, у страном окружењу, али их није заборављао и само је мислио како да им помогне. Својим тестаментом међутим даровао је српске школске установе да би помогао школовање деце. Тако је 5000 ф. оставио Карловачкој гимназији да се при њој оснује Фонд из кога ће сиромашни ђаци имати "благодјејаније" (интернат). А Сентандрејској српској школи завештао је 2000 ф. са истим циљем.[6]

Пожунски ђаци Срби нису имали никакву православну цркву у близини, да би посећивали литургију. Једном годишње би заједно ишли у удаљену Трнаву, где је био православни храм. Била је то у ствари капела, у којој је увек служио један свештеник. Жалио се 1841. године један млади Србин студент у Пожуну, да тада (1841!) више нема православног свештеника у Трнави. Тражио је у своје име али и у име спорадично раштканих Срба (по околним местима) да се нађе бар један калуђер, који ће ту службовати као "душепопечитељ". Срби немају где да чују проповед, слушају литургију, крсте се, венчавају и сахрањују. Приморани су да иду у стране цркве.[7] Али половином 19. века и те српске општине скоро је нестало, јер је број становника Срба био драстично смањен.[8] И један српски лист констатује 1842. године да су Срби (али и други православци) готово ишчезли из Пожуна, Трнаве, Јегре, Ђура, Коморана, Ујхеља, Унгвара...Један од разлога, поред неминовног одрођавања, био је то што су се многи иселили и отишли јужније, где има више Срба.[9]

По попису из 1867. године у Трнави, месту у Сентандрејском срезу није било пописаних Срба? У Сентандреји је било бирачко место тог дела Будимске дијецезе.[10]

Становништво

Данас Трнава има око 68.000 становника и последњих година број становника стагнира.

Етнички састав: По попису из 2001. године састав је следећи:

Верски састав: По попису из 2001. године састав је следећи:

Галерија слика

  • Катедрала св. Јована Крститеља
    Катедрала св. Јована Крститеља
  • Трг свете Тројице
    Трг свете Тројице
  • Градска кућа
    Градска кућа
  • Лутеранска црква
    Лутеранска црква

Референце

  1. ^ "Сербска пчела", Будим 1833. године
  2. ^ Ђуро Поповић: "Мала српска граматика", Беч 1850. године
  3. ^ Летопис Матице српске", Нови Сад 1873. године
  4. ^ "Сербске летописи", Будим 1826. године
  5. ^ Вацлав Мацејовски: "Историја словенски права", Будим 1856. године
  6. ^ "Даница", Нови Сад 1862. године
  7. ^ "Сербске народне новине", Пешта 1841. године
  8. ^ Константин Пејчић: "Житије Теодора Павловића новинара и списатеља српског", Нови Сад 1857. године
  9. ^ "Сербске Народне новине", Пешта 1842. године
  10. ^ "Гласник друштва србске словесности", Београд 1872. године

Спољашње везе

Трнава на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трнава_(Словачка)&oldid=16044938”