Муслимани (народ) — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м
Таквом политиком, дато је зелено светло за успон [[Национализам|националистичких]] снага, на челу са [[Алија Изетбеговић|Алијом Изетбеговићем]] и његовом [[Странка демократске акције|Странком демократске акције]], која је 1990. године на [[Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.|републичким изборима]] задобила поверење велике већине босанско-херцеговачких Муслимана. Тиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама не само у односу на Југославију, већ и на целину муслиманског народа. Ова политика је достигла кулминацију почетком 1992. године, када се велика већина босанско-херцеговачких Муслимана на [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдуму]] определила за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, иако је таква одлука директно доводила до цепања самог муслиманског народа и државно-политичког одвајања од Муслимана у Србији и Црној Гори.
 
Додатни корак ка разбијању јединства учињен је 1993. године на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у [[Бошњаци|Бошњаке]], чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново национално значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, икако расправемеђу Муслиманима у [[Херцеговина|Херцеговини]], који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела.
 
== Савремено стање ==

Мени за навигацију