Српска радикална странка — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 48: | Ред 48: | ||
Српски четнички покрет је подржавао идеју о [[Велика Србија|Великој Србији]]{{чињеница}}. |
Српски четнички покрет је подржавао идеју о [[Велика Србија|Великој Србији]]{{чињеница}}. |
||
==СРС |
==СРС у 2007. години== |
||
[[Слика:Beograd Zemun SRS-building.JPG|мини|Зграда СРСа у [[Општина Земун|Земуну]]]] |
[[Слика:Beograd Zemun SRS-building.JPG|мини|Зграда СРСа у [[Општина Земун|Земуну]]]] |
||
Српска радикална странка је |
Српска радикална странка је у 2007. години била најјача политичка странка у Народној скупштини Републике Србије са 81 посланичким местом. Тај број, за један мањи од оног у претходном сазиву, обезбеђен је исходом ванредних избора за народне посланике одржаних [[21. јануар|21. јануара]] [[2007]]. године. Шеф посланичке групе у Народној скупштини је [[Томислав Николић]]. |
||
Почетком 2008. године, након што је председник Србије Борис Тадић распустио Скупштину и расписао ванредне изборе, СРП је ушла у изборну трку. |
|||
== Избори == |
== Избори == |
||
Верзија на датум 3. мај 2008. у 13:58
Српска радикална странка | |
|---|---|
| Застава Српске радикалне странке | |
| Вођа | Војислав Шешељ |
| Основана | 23. фебруар, 1991. |
| Седиште | Београд |
| Идеологија | национализам, популизам |
| Боје | Светло плава |
| srpskaradikalnastranka | |
- За предратну странку истог имена погледајте Српска радикална странка (Милан Стојадиновић)
Српска радикална странка је политичка партија у Србији. Формирана је 1991. године уједињавањем Српског четничког покрета, на чијем је челу био Др Војислав Шешељ и највећег броја одбора Народне радикалне странке које је предводио Томислав Николић. Српска радикална странка је најјача парламентарна странка у Србији са 81 посланичким местом у Скупштини Републике Србије.
Формирање
Процес формирања Српске радикалне странке почео је иницијативом за оснивање Српског слободарског покрета, коју је покренула група идеолошких и политичких истомишљеника у Београду, 6. јануара 1990. године, потписивањем Оснивачког манифеста. Оснивачки конгрес Српског слободарског покрета одржан је 23. јануара 1990. године у Батајници и сматра се Првим отаџбинским конгресом Српске радикалне странке. Декларацијом о уједињењу Српског слободарског покрета и одцепљеног дела Српске народне обнове (странка која је настала из првог антикомунистичког удружења, друштва Сава у Новој Пазови, а коју је предводио Мирко Јовић, касније председник ове странке) на челу са Вуком Драшковићем, 14. марта 1990. године основан је Српски покрет обнове.
Оснивање
Српска радикална странка је основана у Крагујевцу 23. фебруара 1991. године. Настала је уједињавањем Српског четничког покрета, на чијем је челу био Др Војислав Шешељ и највећег броја одбора Народне радикалне странке које је предводио Томислав Николић. На оснивачкој седници је за председника Српске радикалне странке изабран Др Војислав Шешељ, који је председник српских радикала и данас. Ова седница представља Други отаџбински конгрес Српске радикалне странке.
Најзначајнији орган Српске радикалне странке је Отаџбински Конгрес, који се одржава редовно сваке четири године. Делегати Конгреса бирају председника, заменика председника, као и остале чланове Централне отаџбинске управе. Конгрес одлучује о Програму и Статуту Српске радикалне странке и дефинише деловање Српске радикалне странке у наредном периоду.
Централна отаџбинска управа, коју сачињава 101 члан изабран од стране Конгреса, доноси најважније одлуке у области организације и функционисања Странке.
Председник Централне отаџбинске управе је Др Војислав Шешељ, заменик председника је Томислав Николић а потпредседници су Маја Гојковић, Гордана Поп-Лазић, Душко Секулић и Радислав Кањерић.
Генерални секретаријат на свом челу има Генералног секретара, изабраног од стране Централне отаџбинске управе, који именује два заменика и осам чланова Генералног секретаријата. Генерални секретар Српске радикалне странке је Александар Вучић.
Извршни одбор Српске радикалне странке је орган територијалне организације Странке. Председник Извршног одбора Српске радикалне странке је Драган Тодоровић.
Српска радикална странка у Црној Гори
Српска радикална странка у Црној Гори формирана је у мају 1993. године. Пререгистрована је 1995. године од када носи назив Српска радикална странка Др Војислав Шешељ. Српска радикална странка у Црној Гори има 21 општински одбор и 6 окружних одбора који су у надлежности Извршног одбора. У 13 црногорских општина Српска радикална странка је парламентарна странка.
Програм
Српска радикална странка тврди да се залаже за изградњу друштва заснованог на националној, верској и полној равноправности и поштовању људских права и слобода загарантованих Уставом Србије и међународним споразумима и конвенцијама[тражи се извор].
Странка је критикована од многих[тражи се извор] што и даље инсистира на граници Карловац-Карлобаг-Вировитица који се налазе у данашњој Републици Хрватској, те долазак Србије на те границе[тражи се извор], већина сматра да је могуће само ратом[тражи се извор]. Заменик председника Српске радикалне странке тврди да никад неће користити рат као средство за подстицање тог циља и остваривање идеје Велике Србије[тражи се извор].
Српска радикална странка, декларише, као један од кључних програмских циљева, обрачун са криминалом и корупцијом[тражи се извор]. Поред тога, тврде да је економски опоравак државе и друштва такође приоритет Српске радикалне странке[тражи се извор]. Српски радикали се декларишу за ефикасну приватизацију и тврде да имају програм за покретање пољопривредне и индустријске производње[тражи се извор].
Српска радикална странка се залаже за јавне радове, сматрајући да би тиме значајно била смањена незапосленост те да се упошљава грађевинска оператива и индустријски комплекс Србије[тражи се извор].
Странка се залаже за улазак Србије у Европску Унију, али само са Косовом и Метохијом у саставу Србије, и ставља очување суверенитета и територијалног интегритета земље испред уласка у Европску Унију[тражи се извор].
Српски четнички покрет је подржавао идеју о Великој Србији[тражи се извор].
СРС у 2007. години
Српска радикална странка је у 2007. години била најјача политичка странка у Народној скупштини Републике Србије са 81 посланичким местом. Тај број, за један мањи од оног у претходном сазиву, обезбеђен је исходом ванредних избора за народне посланике одржаних 21. јануара 2007. године. Шеф посланичке групе у Народној скупштини је Томислав Николић. Почетком 2008. године, након што је председник Србије Борис Тадић распустио Скупштину и расписао ванредне изборе, СРП је ушла у изборну трку.
Избори
Парламентарни избори
 | Овај чланак је недовршен. |
Српска радикална странка је на парламентарним изборима 2000. освојила 515.845 гласова или 37 места у скупштини.
На парламентарним изборима 2003. године освојила 27.61% или 82 места у скупштини и тиме постала најјача странка у Србији.
На парламентарним изборима 2007. године освојила 1.153.458 гласова (28.70%) или 81 место у скупштини.
Председнички избори
Кандидат Српске радикалне странке за председника Србије 1997. године је био Војислав Шешељ, а у првом изборном кругу најјачи против-кандидат му је био Зоран Лилић, кандидат СПС-а. Шешељ је победио, али због излазности мање од 50% избори су поновљени. На поновљеним изборима СПС је имала другог кандидата Милана Милутиновића, који је победио, а излазност је била изнад 50%.
Кандидат Српске радикалне странке за председника Савезне републике Југославија 2000. године био је Томислав Николић. Највећи број гласова на тим изборима освојили су Војислав Коштуница и Слободан Милошевић, а Николић је имао занемарљиво мали број гласова.
Између избора 2000. и 2004. одржани су избори за председника Србије који нису успели због мале излазности, а који су расписивани више пута. На тим изборима су први пут у другом кругу били Војислав Коштуница и Мирољуб Лабус, а други пут уместо Лабуса је био Драгољуб Мићуновић. Војислав Шешељ је имао мали број гласова.
Кандидат Српске радикалне странке за председника Србије Томислав Николић је на председничким изборима 2004. године освојио 30,60% и тиме победио у првом кругу, али је у другом кругу освојио 45,40% док је његов противкандидат Борис Тадић освојио 53,4% и постао председник Републике Србије.
Кандидат Српске радикалне странке за председника Србије Томислав Николић је на председничким изборима 2008. освојио 40% гласова, више од било ког другог кандидата, и у другом кругу избора његов противкандидат ће поново бити Борис Тадић. Други круг председничких избора се одржава 3. фебруара 2008. године.