Хемијска равнотежа — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Стандардизација "Види још" наслова
м Бот Додаје: fi, gl, ja, tl Мења: sv
Ред 130: Ред 130:
[[en:Chemical equilibrium]]
[[en:Chemical equilibrium]]
[[es:Equilibrio químico]]
[[es:Equilibrio químico]]
[[fi:Kemiallinen tasapaino]]
[[gl:Equilibrio químico]]
[[he:שיווי משקל כימי]]
[[he:שיווי משקל כימי]]
[[hu:Dinamikus egyensúly]]
[[hu:Dinamikus egyensúly]]
[[it:Equilibrio chimico]]
[[it:Equilibrio chimico]]
[[ja:平衡]]
[[nl:Evenwichtsreactie]]
[[nl:Evenwichtsreactie]]
[[no:Kjemisk likevekt]]
[[no:Kjemisk likevekt]]
Ред 138: Ред 141:
[[pt:Equilíbrio químico]]
[[pt:Equilíbrio químico]]
[[ru:Химическое равновесие]]
[[ru:Химическое равновесие]]
[[sv:Le Châteliers princip]]
[[sv:Kemisk jämvikt]]
[[tl:Ekilibriong kimikal]]
[[tr:Kimyasal denge]]
[[tr:Kimyasal denge]]

Верзија на датум 13. мај 2008. у 10:22

Хемијска равжнотежа је стање у реакционом ситему при којем се концентрације реактаната и продуката не мењају током времена. До равнотеже обично долази када се код повратних хемијских реакција брзине ракција у оба смера изједначе. То не значи да су брзине једнаке нули него да су, ма колике биле, брзине хемијских реакција у оба смера изједначене.

Општи пример би изгледао овако:

На основу закона о дејству маса и чињенице да су, по постизању равнотеже, брзине реакције у лево и у десно једнаке може се написати следеће:

Знајући константу равнотеже (Keq) на основу равнотежних концентрација осталих учесника могуће је израчунати непознату равнотежну концентрацију преосталог учесника у реакцији.

Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија (температура, притисак, концентрације...) на равнотежу реакције. Претпоставке у вези са овим даје Ле Шатељеов принцип. Он има велике практичне импликације.