Приморска бановина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →top: сређивање |
|||
Ред 144: | Ред 144: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title=Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1994|volume=12|issue=1|pages=7-41|url=https://books.google.com/books?id=w71mAAAAMAAJ}} |
|||
{{Бановине}} |
{{Бановине}} |
Верзија на датум 21. јануар 2018. у 21:20
Приморска бановина | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1929.—1939. | |||||||||||||||
Положај Приморске бановине | |||||||||||||||
Главни град | Сплит | ||||||||||||||
Регија | Балкан | ||||||||||||||
Земља | Краљевина Југославија | ||||||||||||||
Становништво | 901.660 (1931) | ||||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||||
Статус | Бивша покрајина | ||||||||||||||
Владавина | |||||||||||||||
• Облик | бановина | ||||||||||||||
бан | |||||||||||||||
• | Иво Тартаља | ||||||||||||||
Историја | |||||||||||||||
• Успостављено | 1929. | ||||||||||||||
• Укинуто | 1939. | ||||||||||||||
|
Приморска бановина је била управна јединица у Краљевини Југославији. Успостављена је 1929., и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем споразума Цветковић-Мачек, спојена са Савском бановином и још неколико мањих подручја у Бановину Хрватску.
Овај чланак је део серије о историји Хрватске и Босне и Херцеговине |
Приморска Бановина је обухватала највећи део јужне Хрватске, конкретно Далмације (осим дубровачког подручја, које се нашло у Зетској бановини, али и Задра, који је био под италијанском влашћу), као и западне Херцеговине, средишње Босне, те ливањски и дувањски крај.
Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње Краљевине Југославије.
Главни град Приморске бановине је био Сплит.
Демографија
Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
---|---|---|---|
вера | број верника | ||
Банови
Банови Приморске бановине у периоду 1929—1939. су били:[2]
Портрет | Ред | Име и презиме (Датум рођења и смрти) |
Почетак мандата | Крај мандата | Странка |
---|---|---|---|---|---|
1. | Иво Тартаља | 9. октобар 1929 |
1932 | ||
2. | Јосип Јаблановић | 1932 | 1938 | ||
3. | Мирко Буић | 1938 | 26. август 1939 |
Извори
Референце
- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ World Statesmen: Croatia (језик: енглески)
Литература
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.