Бостон — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 99: Ред 99:
== Географија ==
== Географија ==


Бостон је веома компактан, прилично набијен и густо насељен град. Највећи разлог компактности овог града је тај што се након насељавања града у 17. веку није много водило рачуна о дизајну улица и комшиллука већ се град спонтано проширавао без неког одређеног урбанистичког плана. Због тога данас имамо случај где једна дугачка улица може да има и по три различита имена, иако се ради о једној улици. Прави пример за то је Хантигтон Авенија која се простире од Соут Енда до приградских насеља и при томе мења име од Хантигтон Авеније у Рут 9 до касније у улицу Бојлстон. Тако да је Бостон често конфузан за тек досељене грађане и туристе, јер се они могу кретати једном улицом која без икаквог правила мења име из блока у блок. Према званичним подацима сам град Бостона има укупну површину од 232,1 km² (89,6 квадратних миља). Од тога 125.4 km² чини земљиште, док 106.7 km² чини вода. У САД, у градовима са више од 500,000 становника, само је [[Сан Франциско]] са приближним бројем становника мањи у површини од Бостона. Надморска висина града Бостона је 5,8 надморске висине, док се највиша тачка града, врх брда Белевју, налази на 101 метар надморске висине. Најнижа тачка града је на 0 метара надморске висине.
Бостон је веома компактан, прилично набијен и густо насељен град. Највећи разлог компактности овог града је тај што се након насељавања града у 17. веку није много водило рачуна о дизајну улица и комшиллука већ се град спонтано проширавао без неког одређеног урбанистичког плана. Због тога данас имамо случај где једна дугачка улица може да има и по три различита имена, иако се ради о једној улици. Прави пример за то је Хантигтон Авенија која се простире од Соут Енда до приградских насеља и при томе мења име од Хантигтон Авеније у Рут 9 до касније у улицу Бојлстон. Тако да је Бостон често конфузан за тек досељене грађане и туристе, јер се они могу кретати једном улицом која без икаквог правила мења име из блока у блок. Према званичним подацима сам град Бостона има укупну површину од 232,1 km² (89,6 квадратних миља). Од тога 125.4 km² чини земљиште, док 106.7 km² чини вода. У САД, у градовима са више од 500,000 становника, само је [[Сан Франциско]] са приближним бројем становника мањи у површини од Бостона. Надморска висина града Бостона је 5,8 надморске висине, док се највиша тачка града, врх брда Белевју, налази на 101 метар надморске висине. <ref>{{cite web | title=Elevation data—Boston | url={{Gnis3|617565}} | year=2007 |publisher=U.S. Geological Survey | accessdate=2007-02-19}}</ref> Најнижа тачка града је на 0 метара надморске висине. <ref>{{cite web| url=http://www.peakbagger.com/peak.aspx?pid=6759|title=Bellevue Hill, Massachusetts | publisher=Peakbagger.com | year=2007 | accessdate=2007-03-21}}</ref>


Бостон је окружен приградским насељима који чине велики круг око Бостона и у коме највећи број грађана који ради у Бостону и живи. Приградска насеља су Винтроп, Ревери, Челси, Еверет (који има значајну популацију становништва из бивше [[СФРЈ]]), Сомервил, Кембриџ, Вотертаун, Њутон, Бруклајн, Нидем, Дедам, Кантон, Милтон и Квинси.
Бостон је окружен приградским насељима који чине велики круг око Бостона и у коме највећи број грађана који ради у Бостону и живи. Приградска насеља су Винтроп, Ревери, Челси, Еверет (који има значајну популацију становништва из бивше [[СФРЈ]]), Сомервил, Кембриџ, Вотертаун, Њутон, Бруклајн, Нидем, Дедам, Кантон, Милтон и Квинси.
Бостон је у првим вековима свог постојања био саграђен на три брда. Како је број становништва растао тако је почело узимање земље са брда, како би се остали део града изравнао. Тако да су данашњи крајеви града Бек Беј и Саут Енд уствари изграђени на земљишту које је 'скинуто' са брда. Од три првобитна брда, једино је Бикон Хил остало прилично нетакнуто. Сам центар града се познат по томе као најстарији део Бостона у којем се могу наћи таре циглане зграде, у просеку са по четири спрата. Велики део града је играђен од оваквих зграда, које се данас мешају са новијом, најчешће, високом градњом. Високе зграде од преко педесет спратова се налазе највећим делом у Финансијском дистрикту града, али и у самом центру града, где се налази и највиша зграда у Бостону – [[Хенкок кула]]. На једној од зграда се налази и антена са разнобојним сијалицама, која показује каква ће бити временска прогноза. У недељним новинама семже наћи мала песмица од четири стиха која објашњава боје:
Бостон је у првим вековима свог постојања био саграђен на три брда. Како је број становништва растао тако је почело узимање земље са брда, како би се остали део града изравнао. Тако да су данашњи крајеви града Бек Беј и Саут Енд уствари изграђени на земљишту које је 'скинуто' са брда. Од три првобитна брда, једино је Бикон Хил остало прилично нетакнуто. Сам центар града се познат по томе као најстарији део Бостона у којем се могу наћи таре циглане зграде, у просеку са по четири спрата. Велики део града је изграђен од оваквих зграда, које се данас мешају са новијом, најчешће, високом градњом. Високе зграде од преко педесет спратова се налазе највећим делом у Финансијском дистрикту града, али и у самом центру града, где се налази и највиша зграда у Бостону – [[Хенкок кула]].<ref>{{cite web | url=http://www.emporis.com/en/wm/ci/?id=101045 | title=Boston Skyscrapers | publisher=Emporis.com | year=2005 |accessdate=2005-05-15}}</ref> На једној од зграда се налази и антена са разнобојним сијалицама, која показује каква ће бити временска прогноза. У недељним новинама се мoже наћи мала песмица од четири стиха која објашњава боје:


''Steady blue, clear view.
''Steady blue, clear view.
Ред 112: Ред 112:
Када се упаљене сијалице на антени плаве боје, значи да ће бити лепо време без облака. Када плаве сијалице трепере, значи да ће бити облачно. Црвене сијалице означавају долазак кише, док црвене сијалице које трепере означавају снег.
Када се упаљене сијалице на антени плаве боје, значи да ће бити лепо време без облака. Када плаве сијалице трепере, значи да ће бити облачно. Црвене сијалице означавају долазак кише, док црвене сијалице које трепере означавају снег.


Бостон Комон, који се налази на пола пута између финансијског дистрикта и Бикон Хила, је најстарији парк у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]. Заједно са Бостонском баштом и Емералдовом огрлицом, чини систем отворених паркова, које је осмислио Фредерик Ло Олмстед, како би град остао у зеленилу. Еспленада је шеталиште уздуж реке Чарлс, на бостонској страни (на супротној обали се налази град [[Кембриџ]], где су смештени [[Харвард]] и МИТ универзитети). Ово шеталиште је веома слично дунавском кеју у Земуну и Новом Београду. Бостон такође има и неколико великих пешчаних плажа које се налазе на обалама [[Атлантски океан|Атлантског океана]].
Бостон Комон, који се налази на пола пута између финансијског дистрикта и Бикон Хила, је најстарији парк у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]].<ref>{{cite web | url=http://www.celebrateboston.com/sites/bostoncommon.htm | title=Boston Common | year=2006 | publisher=CelebrateBoston.com | accessdate=2007-02-19}}</ref> Заједно са Бостонском баштом и Емералдовом огрлицом, чини систем отворених паркова, које је осмислио Фредерик Ло Олмстед, како би град остао у зеленилу.<ref>{{cite web | url=http://www.cityofboston.gov/parks/emerald/Franklin_Park.asp | title=Franklin Park | year=2007 | publisher=City of Boston | accessdate=2007-04-28}}</ref> Еспленада је шеталиште уздуж реке Чарлс, на бостонској страни (на супротној обали се налази град [[Кембриџ]], где су смештени [[Харвард]] и МИТ универзитети). Ово шеталиште је веома слично дунавском кеју у Земуну и Новом Београду. Бостон такође има и неколико великих пешчаних плажа које се налазе на обалама [[Атлантски океан|Атлантског океана]].




== Економија ==
== Економија ==

Верзија на датум 31. мај 2008. у 21:16

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:42_21_28_N_71_03_34_W_type:city(569165)_region:US-MA
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Град Бостон
Бостон
Застава Грб

Застава Грб
Положај Бостона
Положај Бостона на административној карти Масачусетса
Основне информације
Површина: 232,1 km² (град)
125,4 km² (земљиште)
106,7 km² (вода)
43 м (надморска висина)
Становништво: 1.281.801[1][2] (град)
4.455.217[1] (градска
област) (2006)
Густина: 4.815/km²
Поштански број: 02115
Позивни број: +1 617 и +1 857
Временска зона: UTC-5 (Источно америчко време)
UTC-4 (Источно америчко летње време)
Званична страница: www.cityofboston.gov
Политика
Градоначелник: Томас Менино
(Демократска странка)
Владајуће партије: Демократска странка

Бостон (енгл. Boston) је главни и највећи град државе Масачусетс у Сједињеним Америчким Државама.[3] Као највећи град Нове Енглеске, Бостон се сматра њеним незваничним економским и културним центром.[4] Према подацима пописа из 2006. године, град Бостон је бројао 590.763 становника. Са становницима приградских насеља, Бостон броји 4,4 милиона становника.

Бостон је основан 1630. године доласком Енглеза на полуострво Шомут.[5] Током Америчке револуције, крајем 18. века, Бостон је био поприште многих важних битака и политичких преврта, попут Бостонског масакра и Бостонске чајанке. Неколико битака током револуције су се одвијале у самом центру данашњег града – опсада Бостона и битка код Бункер Хила. Након револуције, Бостон је постао важан саобраћајни центар са својом луком на Атлантском океану. Бостон годишње посети 16,3 милиона туриста.[6][5] Бостон је први град у Сједињеним Државама који је имао прву основну школу која се финансирала из државног буџета, Латинска школа Бостона (оснивана 1635. године) [7], први колеџ – Харвард (основан 1636. године), као и први подземни метро.[8]

Бостон је постао важан центар за високо образовање, као и важан центар за истраживања у области науке [9]. Бостон такође има и један од највиших стандарда живота у САД, па је и тиме један од најскупљих градова у САД.[10]

Историја

Главни чланак: Историја Бостона

Бостон су основали 17. септембра 1630. године досељеници из Енглеске. Пуританци су након доласка из Енглеске, основали Масачусетс Беј Колонију, а у неким списима се мешају са досељеницима који су основали колонију Плимут десет година пре тога. Ове две групе досељеника су историјски и религијски различите, и ове две колоније су тек 1691. године уједињене у једно, под називом Провинција залива Масачусетс.

Полуострво Шомут је превлаком физички било спојено са континенталним делом Северне Америке, а са једне стране је била окружено реком Чарлс, а са друге стране Атлантским океаном. Неколико праисторијских археолошких ископина су потврдиле да је полуострво било насељено америчким Индијанцима још у 5. веку п.н.е. [11] Енглески досељеници су новоосновани град назвали Бостон, по Бостону у Енглеској, из којег је неколико проминентних породица емигрирало у Нови свет.

Први гувернер Масачусетс Беј Колоније, Џон Винтроп, је током церемоније проглашења првог гувернера дао беседу, коју је назвао „Модел хришћанског милосрђа“, и која је у основи имала идеју да Бостон има посебни савез са Богом. Досељеници су након оснивања града имали намеру да направе модеран град са добро организованом грађанском структуром и из те жеље основали су прву основну и средњу школу, Латинску школу Бостона (1635))[7], и први амерички универзитет, Харвард колеџ (1636). До средине 1700-их, Бостон је био највећи град британске Северне Америке. [12]

1770. године, Велика Британија је покушала да успостави строжију контролу над својим колонијама, у највећој мери путем опорезивања. Повишени порез је био један од покретача идеје о револуцији, која је убрзо и уследила. Бројне битке током Америчке револуције су се одиграле у самом центру данашњег Бостона – Бостонски масакр, Бостонска Чајанка, битка за Лексингтон и Конкорд, битка код Бункер Хила и опсада Бостона. Током овог периода, Пол Ревери, данашњи национални симбол патриотизма у Сједињеним Државама, постао је познат по својој улози курира у револуцији.

Након револуције, као америчка лука најближа Европи, Бостон је убрзо постао један од најбогатијих међународних трговачких центара. Преко ове луке, Бостон је извозио рум, рибу, со и дуван. Током овог финансијког успона града, млађе генерације бостонских породица које су емигрирале у Сједињене Државе постају део елите новог америчког друштва. Ове породице и до данас имају велику, како политичку тако и финансијску, моћ у америчком друштву. Ове породице су назване Бостонски Брахмини или Прве породице Бостона. Године 1822. Бостон је проглашен градом. [13]

Сколеј Трг у Бостону, цирка 1880. године

Закон о ембаргу из 1807. године, који је усвојен током Наполеонових ратова, је у великој мери сузбио пловидбу из луке у Бостону, па су грађани Бостона морали да пронађу нови начин обртања капитала, што је довело до развоја тешке индустрије, као и занатства. Индустрија је постала важан део привреде града, и већ средином 1800-тих година индустрија је премашила приходе које би град имао да је остао при трговини из приобалних лука. Све до почетка 1900-тих година, Бостон је био најважији производни центар, нарочито у текстилној и кожној индустрији. Многобројне мале реке које прилазе граду или се спајају са реком Чарлс која пролази градом, су у великој мери олакшале трговину текстила и коже у региону. И данас се могу видети многобројне старе фабрике за производњу текстила које се налази близу река. Касније, доласком железнице, индустрија се развила и по приградским насељима и трговина у великој мери модернизовала. Бостон је у ово време важио као културни, књижевни и научни центар, традиција која је остала и до данас. Услед веома високог степена образовања локалног становништва, град је постао и центар покрета за укидање ропства у Сједињеним Државама.[14]

До 1820. године, становништво града се удвостручило, и са новим приливом европских имиграната, и етнички састав града је постао разнолик. Током овог прилива имиграната, највећу групу чине ирски имигранти, којих је 1850. године било 35.000. [15] Град је у другој половини 19. века имао свој други талас имиграната, од којих су најбројнији били Руси, пољски Јевреји и Французи из Квебека. Током овог периода, овако разнолико становништво је основало своје квартове, које и дан-данас носе назив по својим првим досељеницима. Тако су Италијани населили северни крај, Ирци Јужни Бостон, а руски Јевреји западни крај. Имигранти су са собом донели различите религије, традиције, домаћу храну као и језике. Захваљујући ирским и италијанским имигрантима, који су са собом донели католизицам, католици и данас чине најбројнију религијску групу у Бостону. [16]

Између 1630. и 1890. године, локалне архитекте и грађевинци су изменили првобитни изглед Бостона тако што су многе мочваре и пешчаре постале део урбаног Бостона. [17] [18] Ову урбанистичку промену, Валтер Мјуир Вајтхил је у шали описивао као процес сечења брда како би се рупе попуниле. Један од највећих промена изгледа је била 1807. године када је брдо Биконпотпуно поравнато како би се попунила мочвара са додатним земљиштем. Тај део града је данашњи Хејмаркет Трг. На Бикон брду се данас налази скупштина државе Масачусетс. Сама зграда се налази на делу којем је некад било врх брда.

Становништво

Према попису из 2000. године, у Бостону, без приградских насеља, живело је 589.141 људи. Процене за 2006. годину су те да у Бостону живи 596.630 људи [19], да град има 239.528 домаћинстава и 115.212 породица. У 2000. години густина насељености је била 12.166 људи на једну квадратну миљу, илити 4.697 људи на један квадратни метар. Од 25 највећих градова у САД (по броју становника), испред Бостона се налазе само Сан Франциско, Чикаго и Њу Јорк. Како већи део људи живи у приградским местима, током радног дана, број људи у Бостону може да се повећа и до 1,2 милиона људи [20]. Према истом попису, из 2000. године, у Бостону је живело:

  • 54,47% белаца
  • 2,33% црнаца
  • 0,4% америчких индијанаца
  • 7,52% америчких азијата
  • 0,06% потомака досељеника са пацифичких острва
  • 7,83% других раса и
  • 4,39% људи мешаних раса.
Датотека:Bostongrad.jpg
Бостонска лука


14,4% људи се декларисало као Латино (они који воде порекло из шпанског говорног подручја Северне и Јужне Америке). Људи ирског порекла чине највећу популацију белаца који су једне исте етничке групе, чак 15,8%. Италијани чине 8,3% становништва, док потомци Западно индијских острва чине 6,4% [21]. Скоро половина тог броја чине људи са Хаитија.

Од 239.528 домаћинстава, 22,7% је имало децу млађу од 18 година, 27,4% у били брачни парови, 16,4% домаћинства је било са једним старатељем - женом, док је 51,9% чинило појединце. 9,1% чине људи старији од 65 година, који су живели сами. Просечна величина домаћинства је била 2,31 и просечна величина породице је била 3,17% [22].

Становништво по старости је подељено на следећи начин:

  • 19,8% млађи од 18 година
  • 16,2% 18-24 године
  • 35,8% 25-44 године
  • 17,8% 45-64 године
  • 10,4% 65 година и старији

Однос жена и мушкараца у свим старосним групама је 100:92,8. Однос жена и мушкараца за старосну групу, 18 и више, је 100:90,2.

Просечна примања у једном домаћинству годишње је 39.629$, и просечно годишње примање у једној породици је 44.151$. Мушкарци су имали просечно примање од 37.435$, док су жене имале 32.421$. Градско примање по глави становника је 23.353$. 19,5% становништва живи у сиромаштву. 25,6% млађих од 18 година и 18,2% старијих од 65 година живе у сиромаштву [23].


Географија

Бостон је веома компактан, прилично набијен и густо насељен град. Највећи разлог компактности овог града је тај што се након насељавања града у 17. веку није много водило рачуна о дизајну улица и комшиллука већ се град спонтано проширавао без неког одређеног урбанистичког плана. Због тога данас имамо случај где једна дугачка улица може да има и по три различита имена, иако се ради о једној улици. Прави пример за то је Хантигтон Авенија која се простире од Соут Енда до приградских насеља и при томе мења име од Хантигтон Авеније у Рут 9 до касније у улицу Бојлстон. Тако да је Бостон често конфузан за тек досељене грађане и туристе, јер се они могу кретати једном улицом која без икаквог правила мења име из блока у блок. Према званичним подацима сам град Бостона има укупну површину од 232,1 km² (89,6 квадратних миља). Од тога 125.4 km² чини земљиште, док 106.7 km² чини вода. У САД, у градовима са више од 500,000 становника, само је Сан Франциско са приближним бројем становника мањи у површини од Бостона. Надморска висина града Бостона је 5,8 надморске висине, док се највиша тачка града, врх брда Белевју, налази на 101 метар надморске висине. [24] Најнижа тачка града је на 0 метара надморске висине. [25]

Бостон је окружен приградским насељима који чине велики круг око Бостона и у коме највећи број грађана који ради у Бостону и живи. Приградска насеља су Винтроп, Ревери, Челси, Еверет (који има значајну популацију становништва из бивше СФРЈ), Сомервил, Кембриџ, Вотертаун, Њутон, Бруклајн, Нидем, Дедам, Кантон, Милтон и Квинси.

Бостон је у првим вековима свог постојања био саграђен на три брда. Како је број становништва растао тако је почело узимање земље са брда, како би се остали део града изравнао. Тако да су данашњи крајеви града Бек Беј и Саут Енд уствари изграђени на земљишту које је 'скинуто' са брда. Од три првобитна брда, једино је Бикон Хил остало прилично нетакнуто. Сам центар града се познат по томе као најстарији део Бостона у којем се могу наћи таре циглане зграде, у просеку са по четири спрата. Велики део града је изграђен од оваквих зграда, које се данас мешају са новијом, најчешће, високом градњом. Високе зграде од преко педесет спратова се налазе највећим делом у Финансијском дистрикту града, али и у самом центру града, где се налази и највиша зграда у Бостону – Хенкок кула.[26] На једној од зграда се налази и антена са разнобојним сијалицама, која показује каква ће бити временска прогноза. У недељним новинама се мoже наћи мала песмица од четири стиха која објашњава боје:

Steady blue, clear view. Flashing blue, clouds due. Steady red, rain ahead. Flashing red, snow instead.

Када се упаљене сијалице на антени плаве боје, значи да ће бити лепо време без облака. Када плаве сијалице трепере, значи да ће бити облачно. Црвене сијалице означавају долазак кише, док црвене сијалице које трепере означавају снег.

Бостон Комон, који се налази на пола пута између финансијског дистрикта и Бикон Хила, је најстарији парк у Сједињеним Америчким Државама.[27] Заједно са Бостонском баштом и Емералдовом огрлицом, чини систем отворених паркова, које је осмислио Фредерик Ло Олмстед, како би град остао у зеленилу.[28] Еспленада је шеталиште уздуж реке Чарлс, на бостонској страни (на супротној обали се налази град Кембриџ, где су смештени Харвард и МИТ универзитети). Ово шеталиште је веома слично дунавском кеју у Земуну и Новом Београду. Бостон такође има и неколико великих пешчаних плажа које се налазе на обалама Атлантског океана.

Економија

Датотека:Finansijski distrikt.jpg
Финансијски део Бостона

Факултети и универзитети који се налазе у Бостону у великој мери доприносе локалној и регионалној економији. Ове високо-образовне установе су у протекле две деценије биле највећи разлог смањењу незапослености локалног становништва, јер са развојем ових установа дошло је и до повећања броја радних места. Поред значајности у запошљавању становништва, ове установе су и разлог што су многе светске мултинационалне корпорације отвориле своја представништва у и око Бостона. Према подацима министарства за развој града Бостона, из 2003. године, студенти који студирају у или око Бостона у фискалној 2002. години су допринели економији града 4,8 милијарди долара [29]. Од свих америчких великих градова, Бостон добија највећу годишњу своту из федералне касе од Националних здравствених Института [30].

Финансијски део Бостона

Туризам такође знатно доприноси економији града. У фискалној 2004. години, туристи су потрошили 7,9 милијарди долара, и по броју посетилаца поставили Бостон међу првих десет најпосећенијих градова у САД [31]. Важне индустрије које делују у Бостону су у великој мери финансијске природе. Велике компаније које пружају приватна и друштвена осигурања су прве започеле са радом у Бостону, и одатле се прошириле преко целе Америке. Ово је учинило да Бостон, после Њу Јорка, постане финансијски центар САД. Бенк оф Америка и Соверн Бенк имају своја регионална седишта у Бостону [32]. Бостон такође има веома развијену штампарску индустрију која је уједно и најстарија у САД-у, са великим штампарско-издавачким кућама.

Према подацима из фискалне 2005. године Бостон је бројао 2.398.900 радника. Од тога [1]:

  • 1.200 је радило у рударству
  • 100.500 у грађевини
  • 231.200 у произвдњи
  • 424.100 у комерцијали, трговини и транспорту
  • 72.000 у информационом сектору (разни бирои, медији, сервисни информациони бирои, итд.)
  • 182.800 у финансијском сектору
  • 374.200 у разним професионалним делатностима (контролори лета, јавне службе, итд.)
  • 431.600 у образовним и здравственим институцијама
  • 206.900 у угоститељству и туризму
  • 85.700 у разним службама
  • 288.000 у локалној власти

Просечна плата радника у производњи је износила $18.65 на сат.

Стопа незапослености је износила 4,9%

Образовање

Бостон има репутацију као интелектуални центар Америке, и надимак Атина Америке. Таква репутација долази из чињенице да у самом граду Бостону и у суседном Кембриџу, постоји више од сто колеџа и универзитета [33], са преко 250.000 студената [34]. У самом граду, Бостон Универзитет (скр. БУ) је на четвртом месту по броју запослених у једној институцији, што осликава степен заступљености високо-образвних установа у свакодневном животу града [35]. Кампус Бостон Универзитета се простире уз дуж Чарлс реке, на Комонвелт Авенији, док се медицински факултет универзитета налази у јужном делу града - Саут Енд. Нортистерн Универзитет, још један велики приватни универзитет се налази у познатом историјском комшилуку - Фенвеј. Вилок, Симонс, Емануел и Вентворт колеџи, као и Масачусетс колеџ фармације и здравствених наука се такође налазе близу Нортистерна и припадају делу званом Фенвеј. Суфолк Универзитет, омањи приватни универзитет, познат у САД-у по свом правном факултету, се налази на Бикон Хилу. Правни факултет Њу Ингланд универзитета, је омањи правни факултет, који се налази у позоришном дистрикту града. Овај факултет је првобитно основан као правни факултет за жене [36]. Емерсон колеџ са репутацијом као један од престижнијих колеџа за друштвене науке, новинарство, лингвистику и филм, се налази близу Бостон Комон-а (првог јавног парка у САД-у). Бостон колеџ, чији се првобитни кампус налазио у јужном делу Бостона, данас се налази у западном делу града, на граници двеју општина, Брајтона и Њутона. Кампус Бостон колеџа се и даље територијално шири недавном куповином земљишта од огранка Католичке Цркве у Бостону [37].


Неколико великих универзитета се налазе у суседном Кембриџу, мада имају зграде и у Бостону, те студенти могу имати предавања у истом дану у Бостону и у Кембриџу. Харвард Универзитет је најстарија институција високог образовања у САД, и налази се великим делом у Кембриџу, уз дуж реке Чарлс. Факултети Харвард Универзитета за Бизнис и Менаџмент, медицину, стоматологију и Здравствену Заштиту се налазе у Бостону, физички одвојени од кампуса у Камбриџу [38]. Масачусетс Институт Технологије (МИТ) који се основан у Бостону, је пресељен у Кембриџ након потребе за већим простором. МИТ је пресељен у кембриџ 1916. године. Медицински факултет Тафтс универзитета обавља дужност надгледања рада Њу Ингланд Медицинског Центра, док се остатак кампуса Тафтс Универзитета налази у северној општини Бостона - Сомервилу. Истерн Назарин Колеџ у општини Квинси, је једини еванђелиски хришћански колеџ у граду Бостону, и активан је у свакодневном раду Хришћанског министарства Бостона [39].


Најстарији државни систем за образовање је у Бостону. Овај систем чине све државне основне и средње школе у Бостону, и броји 57.000 ученика, од првог разреда основне школе до четвртог разреда средње школе. Систем броји 145 школа, међу њима и Бостонска латинска школа (најстарија државна основна школа у САД, основана 1635. године). Поред државних, Бостон броји и велики број приватних основних и средњих школа. 2002. године, бизнис магазин Форбс је оценио јавни систем државних школа у Бостону као најбољи систем државног обзаровања у САД-у, са просечном стопом ученика који заврше последњи разред средње школе од 82% [40]. 2005. године систем који обухвата све државне школе је бројао[41] [42]

  • 45,5% црнаца
  • 31,2% ученика пореклом из латинске Америке
  • 14,0% белаца
  • 9,0% Азијата

Бостон је место неколико музичких и уметничких конзерваторијума - Уметнички институт Бостона, Масачусетс колеџ за примењену уметност, и Њу Ингланд конзерваториј музике (најстарији конзерваториј у САД), Школа музеја финих уметности, и Беркли колеџ музике. Једини државни универзитет у Бостону је Универзитет Масачусетса у општини Дорчестер. Док су једина два двогодишња колеџа Роксбури Комјунити колеџ и Бункер Хил Комјунити колеџ у општини Роксбури.

Библиотека Харвард Универзитета са мотом универзитета - Веритас (лат. истина)
Кампус Бостон Колеџа
Вентворт Колеџ. Председница колеџа је проф.др. Зорица Панић, прва председница искључиво техничког колеџа

За више информација погледајте:

Култура

Као резултат великог броја давно основаних високо образовних институција, Бостон се сматра културним и интелектуалним центром Нове Енглеске. Град има неколико позоришта са фасадама налик на европске у погледу украса и стила. Град одржава многе фестивале, који често трају по цео викенд. Дочек Нове године, прослава Дана независности 4. јула и Бостон Поп коцерт су три фестивала на почетку и на крају којих се увек одржава тридесето-минутни ватромет програм на обалама реке Чарлс и у луци на Атлантском океану. Бостон је познат по свом локалном дијалекту и акценту (бостонски акценат) који се у многоме разликује од дијалекта широм Нове Енглеске. Локално становништво изговара „Бостон“ као „Бастен“. За Бостон се такође везује кухиња Нове Енглеске у којој се истиче морска храна, нарочито ракови и јастози. Потомци имиграната из Ирске који су пре 20-тог века емигрирали у околину данашњег Бостона, данас имају веома јак политички и религиозни утицај. И дан данас у неким деловима града се осећа јак утицај Ирске културе, кроз постојање великог броја пабова, ресторана са ирском музиком и годишњим фестивалима којим се прослављају ирске традиције. Симбол Ирске - зелена детелина - се може наћи и као лого кошаркашког клуба Бостон Селтикс.

Конзулати у Бостону

 Бразил  Канада  Турска  Колумбија  Француска  Костарика
 Португалија  Мексико  Јапан  Грчка  Доминиканска Република  Словенија
 Либан  Јамајка  Аустралија  Белгија  Италија  Норвешка
 Чиле  Финска  Хондурас  Мађарска  Исланд  Холандија
 Монако  Мароко    Непал  Пакистан  Пољска  Боливија
 Румунија  Сенегал   Швајцарска  Тајланд  Хаити  Барбадос
 Шри Ланка  Аустрија  Немачка  Израел  Ирска  Еквадор
 Јужна Кореја  Шпанија  Енглеска  Венецуела  Мали  Данска
 Салвадор  Перу  Луксембург  Кипар

Криминал

Ниска стопа криминала у граду крајем 20. и почетком 21. века је производ успешне сарадње градске полиције са разним цивилним групама и грађанским покретима широм града и комшилука. Број убистава у граду је пао са 152 1990. године (26,5 на 100.000 људи) на 31 1999. године (5,26 на 100.000 људи). У последњих пар година, овај број је умео да варира и до 50%, у односу на претходну годину у исто време (60 убистава 2002. године, 39 2003. године, 64 2004. године и 75 2005. године). Иако број убистава годишње није ни приближно броју из 1990. године, многи грађани Бостона виде ово варирање као проблем, и сматрају да би бостонска полиција требала да примени нове тактике у спровођењу реда. [43][44][45]

Спорт

Фенвеј Парк, стадијум америчког бејзбол тима Бостон Ред Сокс

Бостон Ред Сокс (у свакодневном говору се зову просто „Сокс“) су један од бејзбол тимова који су основали Америчку Бејзбол Лигу (енгл. American League of Major League Baseball - МЛБ). Када су домаћини, тим игра на свом стадијуму - Фенвеј Парк, близу Трга Кенмор. Стадијум је саграђен 1912. године, и један је од најстаријих спортских арена који се активно и данас користи у САД. Бостон је град у којем је одиграна прва бејзбол игра новоосноване Светске Серије, 1903. године. Серија те године је играна између Ред Сокс-а (који су се тада звали Пилгрими (енгл. pilgrim значи досељеник) и Гусара из Питсбурга [46].

Бостон Селтикси и Мајами Хит у ТД Бeнкнорт Гардену

ТД Бенкнорт Гарден је спортска арена која се налази близу Северне станице, и арена у којој играју као домаћини два велика тима - Бостон Бруинс, хокејашки тим и члан америчке Националне хокејашке лиге (енгл. NHL), и Бостон Селтикс, кошаркашки тим и члан америчке Националне кошаркашке асоцијације (енгл. NBA). Бостон Селтикси су један од оснивача националне кошаркашке асоцијације, као и једини тим који има највећи број освојених титула из националних шампионата од 1957. до 1986. године [47].


Један од најпосеђенијих спортских догађаја у Бостону је Бостонски Маратон. Путања којом маратонци трче кроз град је дуга 42 километара. Бостонски Маратон је најстарији маратон на свету. Одржава се сваког трећег понедељка у априлу, и први пут је одржан 1897. године, након успешног првог модерног маратона на летњим олимпијским играма, одржаним 1896. године. Као најстарији маратон, Бостонски маратон спада у један од светских најпрестижнијих маратона. Просечна посећеност је око 20.000 регистрованих учесника, док је на стоту годишњицу било 38.000 регистрованих учесника [48].


Клуб Лига Спот Стадијум Година оснивања Шампионати
Бостон Ред Сокс Национална Бејзбол Лига Бејзбол Фенвеј Парк 1901. 6 светских серија
Њу Ингланд Патриотс Национална Фудбол Лига Амерички фудбал Џилет стадијум 1960. 3 Супер боула
Бостон Селтикси Национална кошаркашка асоцијација Кошарка ТД Бенкнорт Гарден 1946. 16 НБА титула
Бостон Бруинс Национална хокеј Лига Хокеј ТД Бенкнорт Гарден 1924. 5 Стенли Купова
Њу Ингланд Револушн Мејџор Лиг Сокер Фудбал Џилет стадијум 1995. нема

Клима

Бостон у пролеће

Бостоном влада континентална клима која је уобичајна у региону. Лета су углавном врућа и спарна, док су зиме веома хладне са пуно снега. Није неуобичајно, ако је зима дуга и хладна, да снег пада чак и у мају и октобру. [49][50]


Неки од климатских рекорда у Бостону:

  • Најранија икада забележена температура од преко 30°C је била у марту 1998. године
  • Само једном у историји мерења, се догодило да је фебруару забележена температура од 21°C.
  • Највиша температура икада забележена је била од 40°C, 4. јула 1911. године.
  • Најнижа температура икада забележена је била од -28°C, 9. фебруара 1934.године. [51]


Најтоплији месец у години је јули, са просечном температуром од 27,7°C (највиша током дана) и 18,4°C (најнижа температура током дана). Најхладнији месец је јануар, са просечном температуром од -5,6°C. [52]

Здравствене установе и институције

Бостон је познат по високо-образовним установама као и великом концентрацијом научних компанија у пољу биотехнологије. Велики број ових установа су уско повезане са болницама широм Бостона, те су великим делом све болнице у Бостону универзитетске. Највећа концентрација здравствених установа се може наћи у делу Бостона који се у свакодневном говору назива ЛМА (на енглеском ел-ем-еј), тј. Лонгвуд Медикал Ерија. Овај део града се зове по Авенији која пролази делом града, Лонгвуд Авенија. У овом делу се налазе светски познате и веома велике болнице као што су Бет Исраел Диконес Медикал Центер, Дечија болница Бостона, Бригам и Вуменс болница, Дана-Фабер онколошки Институт, Медицински факлутет Харвард универзитета, Стоматолошки факултет Харвард Универзитета и Џослин дијабетес Институт. Многе ове установе имају као своје запослене многобројне добитнике Нобелових награда у разноразним пољима медицине и научног рада. Масачусетс Џенерал Хоспитал се налази близу дела познатог као Бикон Хил, где се уједно налази и скупштина града, док се у комшилуцима као Џамајка Плејн и Вест Роксбури налази велика градска болница - Бостон Медикал Центар. Ова болница је универзитетска болница која служи студентима медицинског факултета Универзитета Бостон. Болница Њу Ингланд Медикал Центар, који се налази у самом центру града, и универзитетка је болница Туфтс Универзитета. Дечија болница Бостона и Бет Исраел Диконес Медикал Центер су такође универзитетске болнице и опслужују студенте медицинског и стоматолошког факултета Харварда.

Медији

Новине

Boston Metro
Boston NOW

Дневне новине: Бостон Глоуб, Бостон Хералд, Бостон Метро (бесплатне новине, које се могу наћи у свим аутобусима и метроима), Бостон САДА (такође бесплатне новине које се могу наћи у јавном превозу), Ел Планета (такође бесплатне новине, штампане на шпанском језику).

Недељне новине: Бостон финикс, Импропер Бостониан, Викли Диг, Ла Семана (новине штампане на шпанском језику).), Беј Виндоус.

Новине штампане два пута у месецу: Барстул Спорт, Џуст Проперти (новине за продају и куповину некретнина), Џуст Ренталс Бостон (оглас новине за издавање станове), Stuff@night (магазин о ноћним дешавањима у Бостону).

ФМ радио станице

Френквенција (MHz) Назив станице Програм
88,1 WMBR музика разноврсног жанра студентског радија (MIT)
89,7 WGBH Државна јавна станица, финансирана из федералног буџета (класична музика, џез музика)
90,9 WBUR Државна јавна станица, финансирана из федералног буџета (класична музика, вести)
92,9 WBOS Алтернативни рок
93,7 WMKK Најновији хитови, вести
94,5 WJMN-FM Топ 40, урбана музика (Jam'n 94-5)
96,9 WTKK Талк шоу
97,7 WKAF Вести, говорни програм, интервјуи
98,5 WBMX Поп музика, РнБ
99,5 WCRB Европска класична музика (Classical 99.5)
100,7 WZLX Класични рок (Boston's Classic Rock)
101,7 WFNX Алтернативна музика
102,5 WKLB-FM Кантри музика (Country 102,5)
103,3 WODS Стари шлагери (Oldies 103,3)
104,1 WBCN Рок н Рол (The Rock of Boston)
105,7 WROR Класична музика
106,7 WMJX Поп хитови, Р н Б, реп, топ 40 (Magic 106.7)
107,3 WAAF Рок н рол
107,9 WXKS Топ хитови 40 Билборд листе (Kiss 108)

Телевизијске станице

Као свуда у САД, Бостон има ограничен број ТВ станица за које нису потребне претплате, и које се аутоматски могу наћи на ТВ пријемнику када се ТВ укљкучи. За све остале станице, потребно је претплатити се на кабловску мрежу, и одабрати листу многобројних ТВ станица. Списак ТВ станица који следи је списак станица које грађани Бостона добијају без претплате на кабловску мрежу.

Датотека:NBC.jpg
NBC
Датотека:Univision.jpg
Univision
Канал Назив ТВ станице Мрежа којој припада
2 WGBH PBS - Public Broadcasting Service, државна ТВ станица
4 WBZ-TV CBS
5 WCVB-TV ABC
7 WHDH-TV NBC
25 WFXT FOX
27 WUNI Univision Мрежа на шпанском језику
32 WTMU-LP Telemundo Мрежа на шпанском језику
38 WSBK-TV Независна ТВ станица
44 WGBH PBS - Public Broadcasting Service, државна ТВ станица
46 WWDP NBC
48 WYDN DayStar
56 WLVI-TV The CW
60 WNEU Telemundo Мрежа на шпанском језику
62 WMFP Шопинг канал
66 WUTF-TV TeleFutura
68 WBPX ION Television

Транспорт

Главни чланак: Јавни превоз у Бостону
Наранџаста линија бостонског метроа

Међународни аеродром Логан, који се налази у Источном Бостону услужује сав вазушни саобраћај ка и из Бостона и околине [53]. Поред аеродрома Логан, у близини Бостона налазе се и три посредна општинска аеродрома, Беверли општински аеродром на северу од Бостона, Бедфорд/Хенском аеродром западно од града и Норвуд Мемориал аеродром јужно од града.

Улице Бостона нису организоване на пример као улице Њујорка где су улице у облику правоугаоне мреже са правим линијама. Улице Бостона су грађене спонтано како је град растао кроз векове. Ово спонтатно додавање улица по потреби је довело до тога да многе улице одједном или губе или добијају по једну траку, и мењају имена по комшилуцима, иако је реч о једној улици. Марта 2006. америчка асоцијација бициклиста је навела Бостон као један од најгорих градова за вожњу бициклом у Сједињеним државама [54]. Упркос томе, Бостон има један од највећег броја бициклиста који дневно користе бицикл као средство транспорта [55].

Градски аутобуси који опслужују Бостон

Масачусетс Беј Транспортејшн Ауторити, скраћено МБТА је државна служба која је еквивалентна у Србији Градском саобраћајном предузећу. МБТА је предузеће које је прво у Сједињеним Државама инвестирало у подземни транспорт, што је уједно био и први метро у Сједињеним Државама. Данас подземни метро броји 105 километара дугу метро траку, која иде у сва четири правца града и служи свим приградским насељима [56]. МБТА се популарно у свакодневном говору назива Т.


Поред метроа, МБТА опслушује град и приградска насеља аутобусима, као и удаљена насеља возом, чија је мрежа дугачка 321 километара. Јавни превоз игра велику улогу у свакодневном животу грађана Бостона, и тиме чине МБТА један од најпосећенијих јавних превоза у Сједињеним Државама [57][58]

Референце

  1. ^ а б „Annual Estimates of the Population of Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas: April 1, 2000 to July 1, 2006”. U.S. Census Bureau. 2006. Приступљено 2007-03-20. 
  2. ^ „2007 Census Estimates”. U.S. Census Bureau. 2006. Приступљено 2007-03-25. 
  3. ^ „Massachusetts Bigger Cities (over 6000 residents)”. City-Data.com. 2007. Приступљено 2007-04-28. 
  4. ^ Steinbicker, Earl (2000). 50 one day adventures in Massachusetts, Rhode Island, Connecticut, Vermont, New Hampshire, and Maine. Hastingshouse/Daytrips Publishers. стр. 7. ISBN 0803820089.  line feed character у |publisher= на позицији 23 (помоћ)
  5. ^ а б Banner, David (2007). „BOSTON HISTORY—The History of Boston, Massachusetts”. SearchBoston.com. Приступљено 2007-04-28. 
  6. ^ „Boston: Economy”. Thomson Gale (Thomson Corporation). 2006. Приступљено 2007-04-28. 
  7. ^ а б „BPS at a Glance”. Boston Public Schools. 14. 3. 2007. Приступљено 2007-04-28. 
  8. ^ Fagundes, David (April 28 2003). The Rough Guide to Boston. Rough Guides. ISBN 1-84353-044-9.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ „Visitors Guide to Boston”. SearchBoston.com. 2007. Приступљено 2007-02-19. 
  10. ^ Heudorfer, Bonnie; Bluestone, Barry (2004). „The Greater Boston Housing Report Card” (pdf). Center for Urban and Regional Policy (CURP), Northeastern University. стр. 6. Приступљено 2007-02-19. 
  11. ^ „Archaeology of the Central Artery Project: Highway to the Past”. Commonwealth Museum—Massachusetts Historical Commission. 2007. Приступљено 2007-04-06. 
  12. ^ „"Growth" to Boston in its Heyday, 1640’s to 1730’s” (pdf). Boston History & Innovation Collaborative. 2006. Приступљено 2007-05-08. 
  13. ^ „About Boston”. City of Boston. 2006. Приступљено 2007-05-08. 
  14. ^ „Boston African American National Historic Site”. National Park Service. April 28 2007. Приступљено 2007-05-08.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. ^ „People & Events: Boston's Immigrant Population”. WGBH/PBS Online (American Experience). 2003. Приступљено 2007-05-04. 
  16. ^ „Boston People”. city-data.com. 2007. Приступљено 2007-05-05. 
  17. ^ „The History of Land Fill in Boston”. iBoston.org. 2006. Приступљено 2006-01-09. 
  18. ^ Howe, Jeffery (1996). „Boston: History of the Landfills”. Boston College. Приступљено 2007-04-30. 
  19. ^ „2005 challenges”. United States Census Bureau. February 16 2007. Приступљено 2007-04-28.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  20. ^ „Boston's Population Doubles—Every Day” (pdf). Boston Redevelopment Authority—Insight Reports. децембар 1996. Приступљено 2007-02-24. 
  21. ^ „Boston city, Massachusetts — DP-2, Profile of Selected Social Characteristics: 2000”. United States Census Bureau. 2000. Приступљено 2007-05-04. 
  22. ^ „Boston city, Massachusetts — DP-1, Profile of General Demographics Characteristics: 2000”. United States Census Bureau. 2000. Приступљено 2007-05-04. 
  23. ^ „Boston city, Massachusetts — DP-3. Profile of Selected Economic Characteristics: 2000”. United States Census Bureau. 2000. Приступљено 2007-05-04. 
  24. ^ „Elevation data—Boston”. U.S. Geological Survey. 2007. Приступљено 2007-02-19. 
  25. ^ „Bellevue Hill, Massachusetts”. Peakbagger.com. 2007. Приступљено 2007-03-21. 
  26. ^ „Boston Skyscrapers”. Emporis.com. 2005. Приступљено 2005-05-15. 
  27. ^ „Boston Common”. CelebrateBoston.com. 2006. Приступљено 2007-02-19. 
  28. ^ „Franklin Park”. City of Boston. 2007. Приступљено 2007-04-28. 
  29. ^ „Leadership Through Innovation: The History of Boston's Economy” (pdf). Boston Redevelopment Authority. 2003. Приступљено 2007-04-18. 
  30. ^ „Top 100 NIH Cities”. SSTI.org. 2004. Приступљено 2007-02-19. 
  31. ^ „Boston Economy”. City-Data.com. 2007. Приступљено 2007-06-20. 
  32. ^ „Cities of the World—Boston Economy”. city-data.com. 2007. Приступљено 2007-04-28. 
  33. ^ „About Boston”. Bunker Hill Community College. 2006. Приступљено 2007-06-01. 
  34. ^ „Visitors Guide to Boston”. SearchBoston.com. 2007. Приступљено 2007-02-19. 
  35. ^ „Largest Employers in the City of Boston” (PDF). Boston Redevelopment Authority. 1996—1997. Приступљено 2007-06-01. 
  36. ^ „History of NESL”. New England School of Law. 2006. Приступљено 2007-03-21. 
  37. ^ Laczkoski, Michelle (February 27 2006). „BC outlines move into Allston-Brighton”. The Daily Free Press (Boston University). Приступљено 2007-04-28.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  38. ^ Kladko, Brian (April 20 2007). „Crimson Tide”. Boston Business Journal. Приступљено 2007-04-28.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  39. ^ „The 2006 ENC Viewbook (p. 61)” (pdf). Eastern Nazarene College. 2006. Приступљено 2007-06-01. 
  40. ^ „The Best Education in the Biggest Cities”. Forbes. 2002.  Спољашња веза у |title= (помоћ);
  41. ^ „Boston public schools”. Boston Globe. 3. 11. 2005. Приступљено 2007-09-29. 
  42. ^ „About Boston Public Schools”. United Nations Association of the United States of America. Приступљено 2007-10-30. 
  43. ^ Winship, Christopher (март 2002). „End of a Miracle?” (pdf). Harvard University. Приступљено 2007-02-19. 
  44. ^ „Boston Police Department's Monthly Crime Statistics”. CityOfBoston.gov. 2005. Приступљено 2007-02-19. 
  45. ^ „Boston MA Crime Statistics (2004—New Crime Data)”. areaConnect.com. 2007. Приступљено 2007-02-19. 
  46. ^ „1903 World Series—Major League Baseball: World Series History”. Major League Baseball at MLB.com. 2007. Приступљено 2007-02-18. 
  47. ^ „NBA Finals: All-Time Champions”. NBA. 2007. Приступљено 2007-02-20. 
  48. ^ „B.A.A. Boston Marathon Race Facts”. Boston Athletic Association. 2007. Приступљено 2007-04-29. 
  49. ^ „May in the Northeast”. Intellicast.com. 2003. Приступљено 2007-04-29. 
  50. ^ Wangsness, Lisa (October 30 2005). „Snowstorm packs October surprise”. The Boston Globe. Приступљено 2007-04-29.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  51. ^ „Boston Temperature Records”. NWS Taunton, MA. 2006. Приступљено 2006-02-09. 
  52. ^ „Boston Daily Normals”. NWS Taunton, MA. 2006. Приступљено 2006-04-19. 
  53. ^ „About Logan”. Massport. 2007. Приступљено 2007-05-09. 
  54. ^ MacLaughlin, Nina (2006). „Boston Can Be Bike City...If You Fix These Five Big Problems”. The Phoenix - Bicycle Bible 2006.  Спољашња веза у |title= (помоћ);
  55. ^ „Bicycle Commuting and Facilities in Major U.S. Cities: If You Build Them, Commuters Will Use Them—Another Look” (pdf). Dill bike facilities. 2003. стр. 5. Приступљено 2007-04-04. 
  56. ^ „Boston: Light Rail Transit Overview”. Light Rail Progress. мај 2003. Приступљено 2007-02-19. 
  57. ^ „Census and You” (pdf). US Census Bureau. јануар 1996. стр. 12. Приступљено 2007-02-19. 
  58. ^ Of cities over 250,000 „Carfree Database Results—Highest percentage (Cities over 250,000)”. Bikes at Work Inc. 2007. Приступљено 2007-02-26. 


Шаблон:Link FA


Шаблон:Link FA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бостон&oldid=1681621”