Нирнберг — разлика између измена
м BOT: Zamenjena rasterska slika sa slikom u formatu SVG. |
м clean up, replaced: Шенжен → Шенџен using AWB |
||
Ред 54: | Ред 54: | ||
[[Датотека:Christmarkt.jpg|мини|250п|Божићњи вашар у -{XIX}- веку]] |
[[Датотека:Christmarkt.jpg|мини|250п|Божићњи вашар у -{XIX}- веку]] |
||
У области астрономије и географије, [[Мартин Бејајм]] је [[1492]]. створио први [[глобус]], који се данас чува у градском музеју. [[Никола Коперник]] је у Нирнбергу [[1543]]. објавио своје познато дело „О револуцији небеских тела“ (''-{De Revolutionibus Orbium Coelestium}-''). |
У области астрономије и географије, [[Мартин Бејајм]] је [[1492]]. створио први [[глобус]], који се данас чува у градском музеју. [[Никола Коперник]] је у Нирнбергу [[1543]]. објавио своје познато дело „О револуцији небеских тела“ (''-{De Revolutionibus Orbium Coelestium}-''). |
||
Током друге половине 15. века Нирнберг се наметнуо као економски центар међу немачким градовима. У наредном веку знатно је проширио своје територије ка [[Кнежевина Палатинат|Палатинату]] и [[Ландсхут]]у (6 градова и више грофовија). Град је био трговачко чвориште на путевима између [[Балканско полуострво|Балкана]] и [[Антверпен]]а, [[Беч]]а, [[Венеција|Венеције]] и [[Хамбург]]а, [[Француска|Француске]], [[Саксонија|Саксоније]] и [[Пољска|Пољске]]. У Нирнбергу је постојало удружење мајстора певача којима је [[Рихард Вагнер|Вагнер]] у 19. веку посветио оперу [[Нирнбершки мајстори певачи]]. |
Током друге половине 15. века Нирнберг се наметнуо као економски центар међу немачким градовима. У наредном веку знатно је проширио своје територије ка [[Кнежевина Палатинат|Палатинату]] и [[Ландсхут]]у (6 градова и више грофовија). Град је био трговачко чвориште на путевима између [[Балканско полуострво|Балкана]] и [[Антверпен]]а, [[Беч]]а, [[Венеција|Венеције]] и [[Хамбург]]а, [[Француска|Француске]], [[Саксонија|Саксоније]] и [[Пољска|Пољске]]. У Нирнбергу је постојало удружење мајстора певача којима је [[Рихард Вагнер|Вагнер]] у 19. веку посветио оперу [[Нирнбершки мајстори певачи]]. |
||
Ред 62: | Ред 62: | ||
[[Датотека:Nürnberg Quelle Großversandhaus 002.JPG|мини|250п|Зграда тадашњег Квеле-концерна]] |
[[Датотека:Nürnberg Quelle Großversandhaus 002.JPG|мини|250п|Зграда тадашњег Квеле-концерна]] |
||
[[Датотека:Nuremberg Business Tower.jpg|мини|250п|Нирнбершка административна кула: садашња највиша административна зграда у [[Баварска|Бајерну]]]] |
[[Датотека:Nuremberg Business Tower.jpg|мини|250п|Нирнбершка административна кула: садашња највиша административна зграда у [[Баварска|Бајерну]]]] |
||
Године [[1933]], [[Нацизам|националсоцијалистички]] режим је употребио историјски престиж царског Нирнберга да би овде организовао гигантске параде на стадиону Рајхспартајгеленде (''-{Reichsparteitagsgelände}-''). Овај стадион је био пројекат државног архитекте [[Алберт Шпер|Алберта Шпера]], и довршен је [[1938]]. На митингу [[1935]]. [[Адолф Хитлер]] је наредио да се [[Рајхстаг]] састане у Нирнбергу и донесе [[Нирнбершки закони|Нирнбершке законе]], по којима је [[Јевреји]]ма одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара [[1945]], када је потпуно уништен историјски центар града. |
Године [[1933]], [[Нацизам|националсоцијалистички]] режим је употребио историјски престиж царског Нирнберга да би овде организовао гигантске параде на стадиону Рајхспартајгеленде (''-{Reichsparteitagsgelände}-''). Овај стадион је био пројекат државног архитекте [[Алберт Шпер|Алберта Шпера]], и довршен је [[1938]]. На митингу [[1935]]. [[Адолф Хитлер]] је наредио да се [[Рајхстаг]] састане у Нирнбергу и донесе [[Нирнбершки закони|Нирнбершке законе]], по којима је [[Јевреји]]ма одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара [[1945]], када је потпуно уништен историјски центар града. |
||
Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан [[Нирнбершки процес]] (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. |
Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан [[Нирнбершки процес]] (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. |
||
Историјски центар града је реконструисан брзо након рата. Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас град јеска привреда оријентисана ка савременим техологијама. |
Историјски центар града је реконструисан брзо након рата. Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас град јеска привреда оријентисана ка савременим техологијама. |
||
Ред 72: | Ред 72: | ||
Постоје два грба града Нирнберга, „Велики грб Нирнберга“ и „Мали грб Нирнберга“. Велики грб се појављује на пешатима већ [[1220]]. године а приказује на штиту у плавој подлози златног орла који има главу крунисаног владара која је временом замењена женском главом и у тој данашњој форми он је потврђен од стране Скупштине града [[1963]]. године. |
Постоје два грба града Нирнберга, „Велики грб Нирнберга“ и „Мали грб Нирнберга“. Велики грб се појављује на пешатима већ [[1220]]. године а приказује на штиту у плавој подлози златног орла који има главу крунисаног владара која је временом замењена женском главом и у тој данашњој форми он је потврђен од стране Скупштине града [[1963]]. године. |
||
Мали грб приказан је на подељеном штиту на ком је приказана половина црног орла на златној подлози док се у другом делу налазе косе црвено беле пруге. Корени грба се јављају од [[1260]]. године а од власти се примењује од [[1513]]. године где је број пруга и боја временом мењана а данашња форма је заједно за оба грба ослоњана на форме из [[1936]]. године. |
Мали грб приказан је на подељеном штиту на ком је приказана половина црног орла на златној подлози док се у другом делу налазе косе црвено беле пруге. Корени грба се јављају од [[1260]]. године а од власти се примењује од [[1513]]. године где је број пруга и боја временом мењана а данашња форма је заједно за оба грба ослоњана на форме из [[1936]]. године. |
||
== Политика == |
== Политика == |
||
Ред 119: | Ред 119: | ||
* Фонтана Тугенбрунен (''-{Tugendbrunnen}-''), |
* Фонтана Тугенбрунен (''-{Tugendbrunnen}-''), |
||
* [[Градско позориште]] (''Staatstheater''), |
* [[Градско позориште]] (''Staatstheater''), |
||
* Цркве ; |
* Цркве ; |
||
Ст. Елисабет (''-{St.Elizabeth}-''), Ст. Егидиен (''-{St. Egidien}-''), |
Ст. Елисабет (''-{St.Elizabeth}-''), Ст. Егидиен (''-{St. Egidien}-''), |
||
Ред 156: | Ред 156: | ||
* {{зас|Izrael}} [[Хадера]], [[Израел]] ([[1995]]. ) |
* {{зас|Izrael}} [[Хадера]], [[Израел]] ([[1995]]. ) |
||
* {{зас|Turska}} [[Анталија]], [[Турска]] (1997. ) |
* {{зас|Turska}} [[Анталија]], [[Турска]] (1997. ) |
||
* {{зас|Kina}} [[Шенџен |
* {{зас|Kina}} [[Шенџен]], [[Кина]] (1997. ) |
||
* {{зас|Grčka}} [[Кавала]], [[Грчка]] ([[1998]]. ) |
* {{зас|Grčka}} [[Кавала]], [[Грчка]] ([[1998]]. ) |
||
* {{зас|SAD}} [[Атланта]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] (1998. ) |
* {{зас|SAD}} [[Атланта]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] (1998. ) |
Верзија на датум 26. јануар 2018. у 16:31
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Нирнберг Nürnberg | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Немачка |
Савезна држава | Баварска |
Становништво | |
Становништво | |
— 31. 12. 2007 | 503.110 |
— густина | 2.699,38 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 27′ 00″ С; 11° 05′ 00″ И / 49.45° С; 11.0833333333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 309 m |
Површина | 186,38 km2 |
Позивни број | 0911, 09122, 09129 |
Регистарска ознака | N |
Веб-сајт | |
www.nuernberg.de |
Нирнберг (нем. Nürnberg) је економски и културни центар области Франконије, на северу немачке покрајине Баварске. Други град је по величини и значају у Баварској, после Минхена.
Географија
Град Нирнберг лежи на обе стране реке Пегниц која извире око 80 km. Северозападно од града и пресеца град на 14 km. Одсечку од истока на запад. У суседном граду Фирт се Пегниц спаја са реком Редниц да би створио реку Регниц. Средина на северу и северо- западу града Нирнберга захваљујући наплавинама река Пегниз постаје значајна повртарска област. Подземље Нирнберга ствара песковита земља из доба триаса. Северно од града се налази горска област Френкише Шваиц са планинама од 600 m. н. в. Град се простире на 186,38 km². Нирнберг је крајем 2007. имао је 503.000 становника. Заједно са суседним градовима Фиртом, Ерлангеном и Швабахом чини агломерацију у којој живи 2,5 милиона људи. Северно од града на плодним пољима се налази мноштво полопривредних предузетника, међународни аеродром а на северо- западу се у горама Раихсвалда диже рељиеф до 400 m. н. в. На северним границама града се налази познати Нирнбершки замак који са очуваним градским зидинама окружује цео град историјског центра.
Клима
Околина Нирнберга има типичну јужнонемачку умерено хладну, прелазну климу, која није нити континентална нити има довољно утицаја мора. Влада појачана влажност ваздуха током целе године, мада има у просеку мање падавина од просека у Немачкој. Просечне јануарске температуре износе око -1,4 C°, док је просек у августу око 18 C°, мада лети температура понекад буде и до 35 C°. Често се јављају и снажни ветрови и олује, 28. августа 2006. током олује су у неким деловима града тешко оштећене неке куће.
Историја
Почеци
Иако легенде говоре о почецима града Нирнберга у римско доба, први материјални споменици на овом подручју потичу с почетка 11. века. Први документ који помиње Нирнберг (тада Норенберк - nórenberc) потиче из доба цара Хенрика III и носи датум 16. јул 1050. Овим актом цар је доделио слободу слушкињи којом је желео да се ожени племић Рихолф. Нирнберг је био војно-политичко утврђење цара Хенрика из кога је слао војску у кампање против чешких војвода. Град се налазио између постојећих бискупских центара Бамберга, Вирцбурга, Ајштата и Ратисбоне.
Средњи век
Град је добио на значају када је ту саграђена тврђава. Као део царских поседа, Нирнберг је био један од омиљених царских градова, тако да му је будуђи цар Фридрих II 1219. доделио велику повељу о правима. Ипак, град није стекао потпуну аутономију од цара у 13. веку. Златна була цара Карла IV, из 1356, одредила је Нирнберг као место окупљања првог сабора сваког новог царског суверена. Цар Жигмунд Луксембуршки је 1424. сместио царску ризницу у Нирнберг. Ту су се чувале царска круна и царске реликвије. Из ово периода потичу многе црквене грађевине (хор цркве Светог Лоренца и капела у августинском манастиру). Градске радове су финансирали богати грађани и сам цар.
Ренесанса
У своје златно доба Нирнберг је постао град симбол немачке уметности и хуманизма. Велики уметници овога доба су сликар и графичар Албрехт Дирер, дуборезац Фајт Штос и каменорезац Адам Крафт. Антон Кобергер је 1470. у Нирнбергу отворио прву европску графичку штампарију у којој је објавио своје „Нирнбершке хронике“ (илустрована историја света). Ту је рођен и барокни композитор Јохан Пахелбел. Њихова дела су Нирнбергу донела велику славу.
У области астрономије и географије, Мартин Бејајм је 1492. створио први глобус, који се данас чува у градском музеју. Никола Коперник је у Нирнбергу 1543. објавио своје познато дело „О револуцији небеских тела“ (De Revolutionibus Orbium Coelestium).
Током друге половине 15. века Нирнберг се наметнуо као економски центар међу немачким градовима. У наредном веку знатно је проширио своје територије ка Палатинату и Ландсхуту (6 градова и више грофовија). Град је био трговачко чвориште на путевима између Балкана и Антверпена, Беча, Венеције и Хамбурга, Француске, Саксоније и Пољске. У Нирнбергу је постојало удружење мајстора певача којима је Вагнер у 19. веку посветио оперу Нирнбершки мајстори певачи. Почетком XVI века, Нирнберг је био на врхунцу просперитета. Тада је откриће поморског пута око Африке довело до опадања значаја трговине Европе са Блиским истоком. То је означило опадање трговачког значаја Венеције и Нирнберга на рачун западноевропских лука. Многи нирнбершки трговци су тада инвестирали у Нови свет, да би избегли последице економског опадања. Од 1571. цареви нису више стално боравили у граду. У 16. веку у Нирнбергу су почели да се производе први џепни часовници на свету - такозвана „Нирнбершка јаја“. Град је настрадао током 17. века у Тридесетогодишњем рату. Изградња железнице је допринела индустријализацији града.
Савремено доба
Године 1933, националсоцијалистички режим је употребио историјски престиж царског Нирнберга да би овде организовао гигантске параде на стадиону Рајхспартајгеленде (Reichsparteitagsgelände). Овај стадион је био пројекат државног архитекте Алберта Шпера, и довршен је 1938. На митингу 1935. Адолф Хитлер је наредио да се Рајхстаг састане у Нирнбергу и донесе Нирнбершке законе, по којима је Јеврејима одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током Другог светског рата. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара 1945, када је потпуно уништен историјски центар града.
Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан Нирнбершки процес (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946.
Историјски центар града је реконструисан брзо након рата. Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас град јеска привреда оријентисана ка савременим техологијама.
Грбови
Постоје два грба града Нирнберга, „Велики грб Нирнберга“ и „Мали грб Нирнберга“. Велики грб се појављује на пешатима већ 1220. године а приказује на штиту у плавој подлози златног орла који има главу крунисаног владара која је временом замењена женском главом и у тој данашњој форми он је потврђен од стране Скупштине града 1963. године.
Мали грб приказан је на подељеном штиту на ком је приказана половина црног орла на златној подлози док се у другом делу налазе косе црвено беле пруге. Корени грба се јављају од 1260. године а од власти се примењује од 1513. године где је број пруга и боја временом мењана а данашња форма је заједно за оба грба ослоњана на форме из 1936. године.
Политика
Градско веће броји 70 чланова. Последњи избори су се одржали 2002. године, на којима су изабрани посланици:
- ЦСУ - 32 посланика
- СПД - 29 посланика
- Бунднис 90/Зелени - 4
- Остали - 5
Спорт
Најзначајнији спортски клуб у граду је ФК Нирнберг, који је 9 пута био првак Немачке. Град је био један од домаћина свјетског првенства у фудбалу 2006. године.
Институције културе
- Нирнбершки замак кога чине три тврђаве
- Болница Светог духа из 1332.
- Готичка црква Светог Лоренца (St Lorenz-Kirche)
- Државно позориште и опера (Staatstheater Nürnberg)
- Национални немачки музеј (Germanisches Nationalmuseum)
- Нови музеј (Neues Museum)
- Кућа Албрехта Дирера (Albrecht Dürer Haus)
- Градски музеј (Fembohaus)
- Улица људских права (Straße der Menschenrechte)
Знаменитости и музеји града
- Кућа Албрехта Дирера (Albrecht-Dürer-Haus),
- Немачки национални музеј (Germanisches Nationalmuseum),
- Музеј играчака (Spielzeugmuseum Nürnberg),
- Музеј уметност и дизајна (Neues Museum Staatl. Museum für Kunst und Design in Nürnberg),
- Градски музеј (Stadtmuseum Fembohaus),
- Зентар за документацију (Dokuzentrum Reichsparteitagsgelände -Fazination und Gewalt),
- Музеј немачке жељезнице (DB Museum im Verkehrsmuseum Nürnberg), тако да се ту у Нирнбергу налази преко 30 музеја града.
- Нирнбершко подземље (Das Unterirdische Nürnberg),
- Фонтана ехекарусел (Ehekarussell),
- Црква Фрауенкирхе (Frauenkirche),
- Фонтана са људском фигуром која има гуску у рукама (Gänsemännchenbrunnen),
- Двориште занатлија (Handwerkerhof),
- Болница светог духа (Heilig-Geist-Spital),
- Кућа џелата (Henkersteg),
- Царска палата (Kaiserburg ),
- Царске штале (Kaiserstallung),
- Руине манастира (Katharinenruine),
- Зграда за путарине (Mauthalle),
- Кула Насауер (Nassauer Haus),
- Стара већница (Altes Rathaus),
- Фонтана (Schöner Brunnen),
- Фонтана Тугенбрунен (Tugendbrunnen),
- Градско позориште (Staatstheater),
- Цркве ;
Ст. Елисабет (St.Elizabeth), Ст. Егидиен (St. Egidien), Ст. Јакоб (St. Jacob), Ст. Клара, Ст. Лоренц (St. Lorenz), Ст. Себалд (St Sebald).
Месне посебности
- Нирнбершке кобасице- кратке кобасице сервиране у кифлама на начин као хамбургери.
- Нирнбершки левак, справа којом се могу улити знања у главу.
- Нирнбершки медењаци.
- Нирнбершки музеј играчака.
- Нирнбершки закони
- најпознатији од горе наведених : Нирнбершки процес
Рођени у Нирнбергу
- Албрехт Дирер - графичар и сликар,
- Мартин Бехаим – проналазач глобуса,
- Ханс Сахс – песник,
- Петер Хенлајн – проналазач џепног сата,
- Јохан Бењамин Ерхард – филозоф,
- Антон Кобергер – штампар и продавац,
- Адам Крафт – вајар,
- Георг Филип Харсдорфер – песник,
- Јохан Пахелбел – композитор,
- Тео Шолер – предузетник, сви рођени у Нирнбергу.
Међународна сарадња
- Ница, Француска (1954. )
- Краков, Пољска (1979. )
- Скопље, Македонија (1982. )
- Глазгов, Уједињено Краљевство (1985. )
- Сан Карлос (Никарагва), Никарагва (1985. )
- Гера, Немачка (1988./1997. )
- Харков, Украјина (1990. )
- Праг, Чешка (1990. )
- Хадера, Израел (1995. )
- Анталија, Турска (1997. )
- Шенџен, Кина (1997. )
- Кавала, Грчка (1998. )
- Атланта, САД (1998. )
- Венеција, Италија (1999. )
Галерија
-
Нирнбершка тврђава
-
Шенер брунер - бунар на главном тргу
-
Ехекарусел - бунар
-
Кућа Албрехта Дирера
-
Хајлих гајст- болница Светог духа
-
Нови мууеј у Нирнбергу
-
Црква Ст. Елизабет кирхе
-
Синагога у Нирнбергу
Литература
- Herausgeber = Stadt Nürnberg
Titel = Statistisches Jahrbuch der Stadt Nürnberg ISSN = 0944-1514 Online = http://www.nuernberg.de/internet/statistik/jahrbuch.html#4 online
- Herausgeber = Stadt Nürnberg
Titel = Nürnberg in Zahlen 2010 Online=http://www.nuernberg.de/imperia/md/statistik/dokumente/veroeffentlichungen/berichte/niz/nuernberg_in_zahlen_2006.pdf PDF; 1,4 MB
- Autor = Franz Schiermeier
Herausgeber = Stadtarchiv Nürnberg Titel = Stadtatlas Nürnberg. Karten und Modelle von 1492 bis heute Jahr = 2006 Verlag = Franz Schiermeier Verlag Ort = München ISBN = 978-3-9809147-7-2
- Autor = Wolfgang Baumann, Hajo Dietz
Titel = Der Nürnberg-Atlas. Vielfalt und Wandel der Stadt im Kartenbild Jahr = 2007 Verlag = Emons Ort = Köln ISBN = 978-3-89705-533-9
- Autor = Stadt Nürnberg, Amt für Internationale Beziehungen
Titel = Nürnberg International. Informationen zu den Auslandsbeziehungen der Stadt Nürnberg Jahr = 2010 Ort = Nürnberg