Демолингвистика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 27. јануар 2018. у 04:19

Демолингвистика (енгл. demolinguistics)^[1] је научна дисциплина која се бави анализом језичких прилика у општој популацији на одређеном подручју, према критеријуму територијалне припадности. Као интердисциплинарна научна област, саставни је део лингвистике и демографије.

Из лингвистичког угла, демолингвистика анализира целокупну популацију наког подручја ради сагледавања општих језичких прилика на одређеној територији, са тежиштем на проучавању заступљености говорних и матерњих језика и дијалеката, као и односа између званичних, већинских и мањинских језика и дијалеката на анализираном подручју. Из демографског угла, демолингвистика се бави прикупљањем, обрадом и анализом статистичких података о укупном броју и територијалној заступљености говорника сваког језика (или дијалекта) на проучаваној територији.

Демолингвистика посматра становништво неког подручја као јединствену целину, према начелу територијалне припадности, за разлику од етнолингвистике која проучава језичке појаве из угла етничке припадности.

Види још

Референце

^ Fishman & García 2010, стр. 107-122.

Литература

Fishman, Joshua A.; García, Ofelia, ур. (2010). Handbook of Language and Ethnic Identity. 1 (2. изд.). Oxford University Press.

[FOOTNOTEFishmanGarcía2010107-122-1] Fishman & García 2010, стр. 107-122.

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{лингвистика}}
-'''Демолингвистика''' ({{lang-en|demolinguistics}}){{sfn|Fishman|García|2010|p=107-122}} је [[наука|научна]] [[дисциплина]] која се бави анализом језичких прилика у општој популацији на одређеном подручју, према критеријуму [[територија|територијалне]] припадности. Као интердисциплинарна научна област, саставни је део [[лингвистика|лингвистике]] и [[демографија|демографије]].
+'''Демолингвистика''' ({{lang-en|demolinguistics}}){{sfn|Fishman|García|2010|p=107-122}} је [[наука|научна]] [[дисциплина]] која се бави анализом језичких прилика у општој популацији на одређеном подручју, према критеријуму [[територија]]лне припадности. Као интердисциплинарна научна област, саставни је део [[лингвистика|лингвистике]] и [[демографија|демографије]].
 Из лингвистичког угла, демолингвистика анализира целокупну [[популација|популацију]] наког подручја ради сагледавања општих језичких прилика на одређеној територији, са тежиштем на проучавању заступљености говорних и [[матерњи језик|матерњих]] језика и [[дијалект|дијалеката]], као и односа између [[службени језик|званичних]], већинских и [[мањина|мањинских]] језика и дијалеката на анализираном подручју. Из демографског угла, демолингвистика се бави прикупљањем, обрадом и анализом статистичких података о укупном броју и територијалној заступљености говорника сваког језика (или дијалекта) на проучаваној територији.
-Демолингвистика посматра становништво неког подручја као јединствену целину, према начелу [[територија|територијалне]] припадности, за разлику од [[етнолингвистика|етнолингвистике]] која проучава језичке појаве из угла [[етничка припадност|етничке]] припадности.
+Демолингвистика посматра становништво неког подручја као јединствену целину, према начелу [[територија]]лне припадности, за разлику од [[етнолингвистика|етнолингвистике]] која проучава језичке појаве из угла [[етничка припадност|етничке]] припадности.
 == Види још ==
@@ Ред 13: / Ред 13: @@
 == Референце ==
-{{reflist|2}}
+{{reflist|30em}}
 == Литература ==