Михаил Булгаков — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м уклоњена категорија Украински књижевници; додана категорија [[:Категорија:Украјински књижевници|Укр…
м #1Lib1Ref
Ред 23: Ред 23:
== Биографија ==
== Биографија ==
=== Детињство и младост ===
=== Детињство и младост ===
Михаил Булгаков се родио 15. маја 1891. у породици професора Кијевске духовне академије Опанаса Ивановича Булгакова и његове жене Варваре Михајловне у [[Кијев]]у. У породици је било седморо деце: Михаил, Вера, Нађа, Варвара, Микола, Иван и Олена.
Михаил Булгаков се родио 15. маја 1891. у породици професора Кијевске духовне академије Опанаса Ивановича Булгакова и његове жене Варваре Михајловне у [[Кијев]]у.<ref name="ббббб">{{cite book|last1=Булгаков|first1=Михаил|title=Писмо врховној власти и други краћи списи|publisher=Београд : Службени гласник, 2016.|isbn=978-86-519-0962-0|pages=115-134}}</ref> У породици је било седморо деце: Михаил, Вера, Нађа, Варвара, Микола, Иван и Олена.


Михаил Булгаков је 1909. завршио кијевску Прву гимназију и уписао се на медицински факултет "Тарас Шевченко" Кијевског универзитета.
Михаил Булгаков је 1909. завршио кијевску Прву гимназију и уписао се на медицински факултет "Тарас Шевченко" Кијевског универзитета.
Ред 31: Ред 31:
Након почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] Булгаков је неколико месеци радио као лекар у прифронтној зони. Затим су га послали да ради у село Никољскоје Смоленске губерније, а након тога је радио као лекар у Вјазми.
Након почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] Булгаков је неколико месеци радио као лекар у прифронтној зони. Затим су га послали да ради у село Никољскоје Смоленске губерније, а након тога је радио као лекар у Вјазми.


Године 1917. почео је да узима [[морфијум]], испрва да олакша алергијске реакције на лек против дифтерије, који је узео бојећи се болести након обављене операције. Затим је узимање морфијума постало редовно. У октобру 1917. први пут је дошао у Москву, зауставивши се код свог ујака, познатог московског лекара-гинеколога Н.М. Покровског, који је постао прототип професора Преображенског из приче "[[Псеће срце]]". Ујесен 1918. Булгаков се вратио у Кијев где је започео приватну праксу као венеролог. У то време престао је да узима морфијум. За време Грађанског рата у Русији, у фебруару 1919, Булгакова су мобилизовали као војног лекара у војску Украјинске народне републике.
Године 1917. почео је да узима [[морфијум]], испрва да олакша алергијске реакције на лек против дифтерије, који је узео бојећи се болести након обављене операције.<ref name="ббббб" /> Затим је узимање морфијума постало редовно. У октобру 1917. први пут је дошао у Москву, зауставивши се код свог ујака, познатог московског лекара-гинеколога Н.М. Покровског, који је постао прототип професора Преображенског из приче "[[Псеће срце]]". Ујесен 1918. Булгаков се вратио у Кијев где је започео приватну праксу као венеролог. У то време престао је да узима морфијум. За време Грађанског рата у Русији, у фебруару 1919, Булгакова су мобилизовали као војног лекара у војску Украјинске народне републике.


Те исте године је радио и као лекар [[Црвени крст|Црвеног крста]], а затим и у Оружаним снагама Југа Русије. У саставу Трећe Терске козачке пуковније борио се на Северном Кавказу. Активно је објављивао у новинама (чланак "Будућe перспективе"). За време повлачења Добровољачке армије почетком 1920. није отишао у Грузију, него је остао у Владикавказу јер је оболео од тифуса.
Те исте године је радио и као лекар [[Црвени крст|Црвеног крста]], а затим и у Оружаним снагама Југа Русије. У саставу Трећe Терске козачке пуковније борио се на Северном Кавказу. Активно је објављивао у новинама (чланак "Будућe перспективе"). За време повлачења Добровољачке армије почетком 1920. није отишао у Грузију, него је остао у Владикавказу јер је оболео од тифуса.<ref name="ббббб" />


=== Зрело доба ===
=== Зрело доба ===
Ред 46: Ред 46:
1928. Булгаков је отпутовао са женом на Кавказ; посетили су Тбилиси, Батуми, Зелени Мис, Владикавказ, Гудермес. У Москви је те године премијерно одржана представа "Гримизни оток". Код Булгакова се појавила замисао романа касније названог "[[Мајстор и Маргарита]]". Писац је такође започео рад на комаду о Молијеру („Робовање лицемера“).
1928. Булгаков је отпутовао са женом на Кавказ; посетили су Тбилиси, Батуми, Зелени Мис, Владикавказ, Гудермес. У Москви је те године премијерно одржана представа "Гримизни оток". Код Булгакова се појавила замисао романа касније названог "[[Мајстор и Маргарита]]". Писац је такође започео рад на комаду о Молијеру („Робовање лицемера“).


1929. Булгаков је упознао [[Јелена Шиловска|Јелену Сергејевну Шиловску]] која је постала његова трећа и уједно последња жена 1932.
1929. Булгаков је упознао [[Јелена Шиловска|Јелену Сергејевну Шиловску]] која је постала његова трећа и уједно последња жена 1932.<ref name="ббббб" />


До 1930. Булгаковљева дела су престала да се издају, а позоришни комади повлачени су се репертоара позоришта. Била су забрањена извођења комада "Бег", "Зојкин стан", "Гримизно острво", "Дани Турбинових".
До 1930. Булгаковљева дела су престала да се издају, а позоришни комади повлачени су се репертоара позоришта. Била су забрањена извођења комада "Бег", "Зојкин стан", "Гримизно острво", "Дани Турбинових".<ref name="ббббб" />


У јануару 1932. Стаљин је поново дозволио извођење представе "Дани Турбинових", и до рата се више није забрањивала. Међутим, ниједно позориште, осим МХАТ-а, није ју изводило. Године 1936-те, након чланка у "Правди", Булгаков је отишао из МХАТ-а и почео да ради у [[Бољшој театар|Бољшој театру]] као либретист и преводилац. 1937. Булгаков је ради на либрету "Минин и Пожарски" и "Петар И". Дружио се с [[Исак Дунајевски|Исаком Дунајевским]], популарним совјетским [[композитор]]ом.
У јануару 1932. Стаљин је поново дозволио извођење представе "Дани Турбинових", и до рата се више није забрањивала. Међутим, ниједно позориште, осим МХАТ-а, није ју изводило. Године 1936-те, након чланка у "Правди", Булгаков је отишао из МХАТ-а и почео да ради у [[Бољшој театар|Бољшој театру]] као либретист и преводилац. 1937. Булгаков је ради на либрету "Минин и Пожарски" и "Петар И". Дружио се с [[Исак Дунајевски|Исаком Дунајевским]], популарним совјетским [[композитор]]ом.
Ред 56: Ред 56:
1939. Булгаков је радио на либрету "Рахел", а такође на комаду о Стаљину ("Батум"). Здрављe је почело да му се нагло погоршава. Лекари су му дијагностиковали хипертензивну нефросклерозу. Наставио је да узима морфијум који му је преписан 1924. да смањи болове. У том раздобљу је почео да диктира жени последње верзије "Мајстора и Маргарите".
1939. Булгаков је радио на либрету "Рахел", а такође на комаду о Стаљину ("Батум"). Здрављe је почело да му се нагло погоршава. Лекари су му дијагностиковали хипертензивну нефросклерозу. Наставио је да узима морфијум који му је преписан 1924. да смањи болове. У том раздобљу је почео да диктира жени последње верзије "Мајстора и Маргарите".


Од фебруара 1940. пријатељи и породица су стално дежурали крај његове постељe. Булгаков је преминуо 10. марта 1940. Сахрањен је на Новодевичанском гробљу. На његовом гробу је, захваљујући његовој супрузи, постављен камен звани „Голгота“, који је пре тога био на Гогољевом гробу.
Од фебруара 1940. пријатељи и породица су стално дежурали крај његове постељe. Булгаков је преминуо 10. марта 1940.<ref name="ббббб" /> Сахрањен је на Новодевичанском гробљу. На његовом гробу је, захваљујући његовој супрузи, постављен камен звани „Голгота“, који је пре тога био на Гогољевом гробу.


== Дела ==
== Дела ==
Ред 75: Ред 75:
* Адам и Ева (драма), 1931.
* Адам и Ева (драма), 1931.
* Батум (драма), 1939.
* Батум (драма), 1939.
== Референце ==
{{reflist}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 3. фебруар 2018. у 23:59

Михаил Булгаков
Михаил Афанасијевич Булгаков
Лични подаци
Пуно имеМихаил Афанасијевич Булгаков
Датум рођења(1891-05-15)15. мај 1891.
Место рођењаКијев, Руска Империја
Датум смрти10. март 1940.(1940-03-10) (48 год.)
Место смртиМосква, СССР
ОбразовањеНационални универзитет у Кијеву Тарас Шевченко
Књижевни рад
Најважнија делаМајстор и Маргарита
Званични веб-сајт
bulgakov.ru

Михаил Афанасијевич Булгаков (рус. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Кијев, 15. мај 1891 — Москва, 10. март 1940) био је руски писац, драматург и позоришни редитељ. Писао је на руском језику. Аутор је великог броја приповедака, прича, фељтона, позоришних комада, драматизација, филмских сценарија и оперских либрета.

Биографија

Детињство и младост

Михаил Булгаков се родио 15. маја 1891. у породици професора Кијевске духовне академије Опанаса Ивановича Булгакова и његове жене Варваре Михајловне у Кијеву.[1] У породици је било седморо деце: Михаил, Вера, Нађа, Варвара, Микола, Иван и Олена.

Михаил Булгаков је 1909. завршио кијевску Прву гимназију и уписао се на медицински факултет "Тарас Шевченко" Кијевског универзитета.

Булгаков се први пут оженио 1913. Татјаном Лапом. Њихови новчани проблеми започели су већ на дан свадбе. Татјанин отац им је месечно слао 50 рубаља, што је у то време био пристојан износ. Но, новац им је брзо нестајао, будући да је Булгаков био спонтана особа и није волео да штеди. Ако би му се прохтело да потроши последње резерве новца на такси, без размишљања би то учинио.

Након почетка Првог светског рата Булгаков је неколико месеци радио као лекар у прифронтној зони. Затим су га послали да ради у село Никољскоје Смоленске губерније, а након тога је радио као лекар у Вјазми.

Године 1917. почео је да узима морфијум, испрва да олакша алергијске реакције на лек против дифтерије, који је узео бојећи се болести након обављене операције.[1] Затим је узимање морфијума постало редовно. У октобру 1917. први пут је дошао у Москву, зауставивши се код свог ујака, познатог московског лекара-гинеколога Н.М. Покровског, који је постао прототип професора Преображенског из приче "Псеће срце". Ујесен 1918. Булгаков се вратио у Кијев где је започео приватну праксу као венеролог. У то време престао је да узима морфијум. За време Грађанског рата у Русији, у фебруару 1919, Булгакова су мобилизовали као војног лекара у војску Украјинске народне републике.

Те исте године је радио и као лекар Црвеног крста, а затим и у Оружаним снагама Југа Русије. У саставу Трећe Терске козачке пуковније борио се на Северном Кавказу. Активно је објављивао у новинама (чланак "Будућe перспективе"). За време повлачења Добровољачке армије почетком 1920. није отишао у Грузију, него је остао у Владикавказу јер је оболео од тифуса.[1]

Зрело доба

Датотека:Bułhakow.jpg
Булгаков око 1930.

Крајем септембра 1921. Булгаков се преселио у Москву и почео да сарађује као фељтонист са московским новинама ("Гудок", "Рабочиј") и часописима ("Медицинскиј работник", "Россија", "Возрожденије"). У то време је објавио поједина дела у новинама "Накануне" које су излазиле у Берлину. Од 1922. до 1926. у новинама "Гудок" је било објављено више од 120 репортажа, огледа и фељтона Булгакова.


1923. Булгаков је постао члан Сверуског савеза писаца (рус. "Всероссийский Союз писателей"). 1924. је упознао Љубов Јевгењевну Белозерску, која се недавно вратила из иностранства, и која је 1925. постала његова друга жена.

У октобру 1926. је у МХАТу са великим успехом одржана представа „Дани Турбинових“, која се веома свидела Стаљину. Истовремено се у Совјетској штампи ширила интензивна и крајње оштра критика стваралаштва Михајла Булгакова. Крајем октобра 1926. је у државном академском позоришту Ватангов с великим успехом премијерно одржана представа Зојкин Стан.

1928. Булгаков је отпутовао са женом на Кавказ; посетили су Тбилиси, Батуми, Зелени Мис, Владикавказ, Гудермес. У Москви је те године премијерно одржана представа "Гримизни оток". Код Булгакова се појавила замисао романа касније названог "Мајстор и Маргарита". Писац је такође започео рад на комаду о Молијеру („Робовање лицемера“).

1929. Булгаков је упознао Јелену Сергејевну Шиловску која је постала његова трећа и уједно последња жена 1932.[1]

До 1930. Булгаковљева дела су престала да се издају, а позоришни комади повлачени су се репертоара позоришта. Била су забрањена извођења комада "Бег", "Зојкин стан", "Гримизно острво", "Дани Турбинових".[1]

У јануару 1932. Стаљин је поново дозволио извођење представе "Дани Турбинових", и до рата се више није забрањивала. Међутим, ниједно позориште, осим МХАТ-а, није ју изводило. Године 1936-те, након чланка у "Правди", Булгаков је отишао из МХАТ-а и почео да ради у Бољшој театру као либретист и преводилац. 1937. Булгаков је ради на либрету "Минин и Пожарски" и "Петар И". Дружио се с Исаком Дунајевским, популарним совјетским композитором.

Болест и смрт

Камен Голгота на Булгаковом гробу

1939. Булгаков је радио на либрету "Рахел", а такође на комаду о Стаљину ("Батум"). Здрављe је почело да му се нагло погоршава. Лекари су му дијагностиковали хипертензивну нефросклерозу. Наставио је да узима морфијум који му је преписан 1924. да смањи болове. У том раздобљу је почео да диктира жени последње верзије "Мајстора и Маргарите".

Од фебруара 1940. пријатељи и породица су стално дежурали крај његове постељe. Булгаков је преминуо 10. марта 1940.[1] Сахрањен је на Новодевичанском гробљу. На његовом гробу је, захваљујући његовој супрузи, постављен камен звани „Голгота“, који је пре тога био на Гогољевом гробу.

Дела

  • Бела Гарда (роман), 1924.
  • Дани Турбинових (драма),1925.
  • Зојкин стан (комедија), 1925.
  • Бег (драма), 1925.
  • Белешке младог лекара (циклус прича), 1928.
  • Копито инжењера (роман), 1929.
  • Робовање лицемера или Молијер (драма), 1929.
  • Тајном другу, 1929.
  • Последњи дани или Пушкин (драма), 1935.
  • Приглупи Журден (драма), 1932.
  • Иван Васиљевич (гротескна комедија), 1936.
  • Мајстор и Маргарита (роман), 1940.
  • Живот господина де Молијера (роман), 1933.
  • Позоришни роман (роман), 1937.
  • Адам и Ева (драма), 1931.
  • Батум (драма), 1939.

Референце

  1. ^ а б в г д ђ Булгаков, Михаил. Писмо врховној власти и други краћи списи. Београд : Службени гласник, 2016. стр. 115—134. ISBN 978-86-519-0962-0. 

Спољашње везе

Михаил Булгаков на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаил_Булгаков&oldid=17633711”