Идентификација (психологија)

Идентификација је према Фројду, један од примарних психичких механизама којима се уклања разлика између субјекта и објекта. Састоји се у томе што се Его особе која се поистовећује, „уношењем” узора у себе, модификује, саображавајући своје понашање по узору. Примарна идентификација је најранији и најважнији вид емоционалног везивања за родитељске узоре. Услов за то је емоционална везаност за родитеље појединачно, али и као пара. То је психички процес којим се особа емпатички повезује са особама којима се диви. То је основни услов за успешну социјализацију детета. Узори за идентификацију могу постојати и на свим узрастима. По Ериксону постоје три основна значења идентификације: као имитација, као осећање континуитета у времену и простору и као егоидентитет који у себи обухвата прва два значења, али их и превазилази.

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.