Микенска уметност

Фрагмент зидног сликарства из Микене

Микенска уметност се развијала на југоисточној обали Грчке, истовремено са Критском културом нових палата. Центар Микенске цивилизације био је у граду Микени на северном Пелопонезу, одакле су Микенци почели колонизацију грчких острва и унутрашњости, делова малоазијске Сицилије. После уништења Кнососа и минојске цивилизације, Микена је постала највећа трговачка и војна сила на Егејском мору. Због изузетне важности ове културе, период грчке историје између 1600. и 1100. године пне назива се Микенском.

Архитектура

После 1300. пне. настаје интензивна градитељска активност у Микени и њеним колонијама. Они су око својих градова и палата подизали снажне одбрамбене бедеме од великих, грубо тесаних камених блокова зиданих без малтера. Ови бедеми су својом импозантном дебљином (од 7 до невероватних 17 метара) до те мере импресионирали старе Грке да су их у каснијим временима назвали киклопским. Веровали су да су их подигли једнооки дивови Киклопи. Најопзнатији остатак таквих бедема је Лавља капија.

Централни мотив микенских палата је била крељевска дворана за аудијенције, тзв. мегарон - правоугаона дворана са округлим огњиштем у средини. Из мегарона се касније развио грчки храм. Нема монументалних скулптура, али има пуно савршено израђених предмета ситне пластике - накита, оруђа, посуђа. Можда је ова уметност дамо декаденција Минојске уметности, исти су облици и колорит, али су облици тврђи.

Лавља капија

Улаз у Атрејеву ризницу

Лавља капија (око 1250. пне.) је капија у сачуваном фрагменту киклопског бедема. Изнад надвратника зид је направљен у виду троугласте конструкције, чиме се олакшава притисак од зида изнад. то ингениозно решење је заменило лук, који Микенци нису познавали. (Сличан принцип су користили и стари Египћани). Унутар те конструкције смештен је необичан камени рељеф са лавовома, који подсећа на чуваре врата у асирској архитектури.

Скромни гробови из периода 2000. пне. дали су само нешто једноставне грнчарије и понеки комад бронзаног оружја. Око 1600 године п.н.е. јављају се дубоке гробнице у виду окна, а мало касније и коничне камене коморе – кошнице нпр. Атрејева ризница. У њима је нађено веома много предмета за личну употребу: посуде за пиће, накит, оружје, маске и сл. добрим делом златних и изврсно занатски израђених. Иако нису нађене претпоставља се да је постојала богата декоративна шема зидних слика и пластичних орнамената у краљевској дворани за аудијенције.

Атрејева ризница је заправо погрешан назив за Атрејеву гробницу, која се налази изван палате и усчена је у падину брега. Улаз, дромос, био је дугачак 35 метара, такође усечен у брег. Између ходника и гроба налазила су се врата, која су била оивичена орнаметнованим стубовима, који су слични стубовима у критским палатама, изнад којих се налазио архитрав, а састране су се налазиле представе два лава. Простор је украшен розетама, спиралним орнаментом и црвеним порфиром. Унутрашњост ризнице је била подељена на две просторије, од којих је већа служила култу, а у мањој је смештен покојник. Грађевина је још током старог века била похарана.

Сличност између Микене и Крита огледа се у непостојању сакралних објеката. Изгледа да су и Микенци одржавали обреде на отвореном или малим олтарима у склопу палата. Најближе религијској теми јесте мала групна фигура "Три божанства"

Сликарство

Микенска уметност - приказ женског лика

Сликарство очигледно вуче корене из минојског сликарства, али постоје битне разлике. Поново се појављује геометризација, која је била присутна у ранијим периодима, цртеж је оштар а фигура спутанија. Мотиви и садржај слика и композиција узиман је из живота, приказане су забаве и игре младих, лов, вежбе акробата, игре са биковима... Женски лик представљен је слично као у критском сликарству, у дугачким, звонастим, богато орнаментисаним скукњама, обнажених груди. Ликови су приказани у профилу, а око - en face.

Најзначајнија дела су:

• Жена носи плочу, Тиринис

Фреска осликана чврстом континуинираном линијом. Жена носи кариране панталоне. Фигура је спутана, запета. Приказана је фронтално са покушајем скраћења.

• Ваза ратника, 1200. пне.

Сачуван је само фрагмент, који приказује ратнике у поворци.

Рељеф

Рељеф се такође јако ослања на минојско наслеђе, али су Микенци радили првенствено у камену. Вештина уметника ове епохе огледа се и на изузетним рељефима на златним посудама, попут рада на Пехарима из Вафија (1400. пне.). Један представља човека који покушава да ухвати бика мрежом и да га припитоми, а други припитомљеног бика. Рађени су техником искуцавања у злату. Јака је сличост фигура онима са минојске вазе жетелаца, а бика са фреске са тореадором. Тема је оригинално микенска - Минојци нису приказивали толико свакодневне догађаје.

Вајарство

Дела:

• Три божанства, 1550. – 1400. пне., слоновача

То је мала фигура коај приказује две женске фигуре и једно дете. Изванредна суптилност ове фигуре, неусиљеност покрета и израза се може поредити са минојдким фрескама. Ту се јавља нежна игра покрета и присно људско осећање. који немају паралеле ни у једној ранијој уметности.

• Златна маска из Требевиша, 6. пне.

Наљђена је у Микени у гробници Атрида. То је посмтрна маска израђена од златног лима, који је пресован на лицу покојника. Маска подсећа на посмртне маске египатских фараона.

Види још

• Историја уметности
• Историја
• Уметност
• Егејска уметност
• Микенска Грчка

Литература

• Б.Гавела, Историја уметности античке Грчке, Научна књига, Београд, 1991.