Интернационални стил — разлика између измена
м Поправка мешанаца |
|||
Ред 33: | Ред 33: | ||
# Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad [[1971.]] |
# Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad [[1971.]] |
||
#Sophie Daria Le Corbusier sociolog urbanismu-Praha [[1967.]] |
#Sophie Daria Le Corbusier sociolog urbanismu-Praha [[1967.]] |
||
# истоимени чланак |
# истоимени чланак немачке Википедије |
||
== види још== |
== види још== |
Верзија на датум 4. август 2008. у 10:01
Интернацијонални стил ( енг. „The International Style“) је правац класичне модерне архитектуре који се често поистовећује са њом. Интернационални стил је почео свој развој 1922. године у Европи и касније се раширио по целом свету.
Појам интернационалног стила
Појам интернационалног стила био је од Филип Џонсона и Хенри- Русел Хичкока употребљен као обележије минималистичких и функционалистичких тенденција у модерној архитектури 1920.-тих и 1930.-тих година. Први пут је појам употребљен као наслов за изложбу 1932. године у Музеу модерне уметности у Њујорку у публикацији The International Style: Architecture Since 1922 у којој су аутори сугерисали да се нова архитектура интернацилизовала и одвојила у један нови стил историје архитектуре. Појам је прихваћен најпре у англосаксонским земљама и у међувремену је кориштен за обележавање кубичке варијанте модерне и често за функционализам и рационализам.
Принципи стила
Историчари уметности Џонсон и Хичкок су анализирали нову архитектуру и одредили неколико њених принципа:
- Архитектура се дефинира као формирање ограниченог простора а не градње једне тектонике.
- Модерна архитектура је правилна и модуларна. Задатак архитеката јесте да уједини једднаке и различите функције под једним шеширом. Основа је природна и асиметрична.
- Интернационални стил је ослобођен од сваког украса осим од апстрактног зидног сликарства које наглашава архитектуру као уметност и спада не у архитектуру већ у опремљеност..
Аутори се нарочито обазиру на спољшњост архитектуре односно објеката на њихово зрачење, на просторне експерименте модерне посвећују мање пажње. По Хишкоку и Џонсону модерне зграде треба да изгледалу лако и примањују велике глатке површине примењујући облоге од дрвета и керамичке панеле и стакло док је непожељно малтерисање као и грубе бетонске површине које су се употребљавале у време брутализма које чине објекте тешким док их стаклене преграде чине лаганим и прихватљивим. Ко стилпринцип се поред равних кровова прокламованих Ле Корбизијеом прихватају и једноводни коси кровови. Интернационални стил у току времена првих две десетине година после Другог светског рата доминира, са призматичким спратницама и са стакленим фасадним преградама. Интернационални стил био је много критикован због монотоности у пројектовању зграда са оваковим фасадама од стакла које су биле униформисане и многобројне у великим градовима света.
Изабрани представници
- Марцел Браер „Marcel Breuer“
- Гордон Буншафт „Gordon Bunshaft“
- Ле Корбизије „Le Corbusier“
- Валтер Гропијус „Walter Gropius“
- Филип Џонсон „Philip Johnson“
- Рихард Неутра „Richard Neutra“
- Лудвиг Мис ван дер Рое „Ludwig Mies van der Rohe“
- Ханс Шарон „Hans Scharoun“
Литература
- Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
- Sophie Daria Le Corbusier sociolog urbanismu-Praha 1967.
- истоимени чланак немачке Википедије
види још
Спољашње везе
- Weissenhof Estate
- Weissenhof Estate Photo Gallery
- White City of Tel-Aviv -- the Modern Movement
- Bauhaus in Tel Aviv
- Arts & Architecture magazine [1]