Интернационални стил

Ерих Менделсон Робна кућа Шокен у Хеминцу Немачка

Валаце Харисон „Wаллаце К. Харрисон“ и УНО- зграда у Њујорку САД 1953.

Лудвиг Мис ван дер Рое „Апартаментхäусе“ Чикаго

Интернацијонални стил ( енг. „The International Style“) је правац класичне модерне архитектуре који се често поистовећује са њом. Интернационални стил је почео свој развој 1922. године у Европи и касније се раширио по целом свету.

Појам интернационалног стила

Појам интернационалног стила био је од Филип Џонсона и Хенри- Русел Хичкока употребљен као обележије минималистичких и функционалистичких тенденција у модерној архитектури 1920.-тих и 1930.-тих година. Први пут је појам употребљен као наслов за изложбу 1932. године у Музеу модерне уметности у Њујорку у публикацији The International Style: Architecture Since 1922 у којој су аутори сугерисали да се нова архитектура интернацилизовала и одвојила у један нови стил историје архитектуре. Појам је прихваћен најпре у англосаксонским земљама и у међувремену је кориштен за обележавање кубичке варијанте модерне и често за функционализам и рационализам.

Принципи стила

Историчари уметности Џонсон и Хичкок су анализирали нову архитектуру и одредили неколико њених принципа:

1. Архитектура се дефинира као формирање ограниченог простора а не градње једне тектонике.
2. Модерна архитектура је правилна и модуларна. Задатак архитеката јесте да уједини једднаке и различите функције под једним шеширом. Основа је природна и асиметрична.
3. Интернационални стил је ослобођен од сваког украса осим од апстрактног зидног сликарства које наглашава архитектуру као уметност и спада не у архитектуру већ у опремљеност..

Аутори се нарочито обазиру на спољшњост архитектуре односно објеката на њихово зрачење, на просторне експерименте модерне посвећују мање пажње. По Хишкоку и Џонсону модерне зграде треба да изгледалу лако и примањују велике глатке површине примењујући облоге од дрвета и керамичке панеле и стакло док је непожељно малтерисање као и грубе бетонске површине које су се употребљавале у време брутализма које чине објекте тешким док их стаклене преграде чине лаганим и прихватљивим. Ко стилпринцип се поред равних кровова прокламованих Ле Корбизијеом прихватају и једноводни коси кровови. Интернационални стил у току времена првих две десетине година после Другог светског рата доминира, са призматичким спратницама и са стакленим фасадним преградама. Интернационални стил био је много критикован због монотоности у пројектовању зграда са оваковим фасадама од стакла које су биле униформисане и многобројне у великим градовима света.

Изабрани представници

• Марцел Браер „Marcel Breuer“
• Гордон Буншафт „Gordon Bunshaft“
• Ле Корбизије „Le Corbusier“
• Валтер Гропијус „Walter Gropius“
• Филип Џонсон „Philip Johnson“
• Рихард Неутра „Richard Neutra“
• Лудвиг Мис ван дер Рое „Ludwig Mies van der Rohe“
• Ханс Шарон „Hans Scharoun“

Литература

1. Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
2. Sophie Daria Le Corbusier sociolog urbanismu-Praha 1967.
3. истоимени чланак немачке Википедије

види још

• Класична модерна архитектура
• Баухаус
• Архитектура минимализма
• Историја архитектуре

Спољашње везе

• Weissenhof Estate
• Weissenhof Estate Photo Gallery
• White City of Tel-Aviv -- the Modern Movement
• Bauhaus in Tel Aviv
• Arts & Architecture magazine [1]