Арсеније Велики — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 5. август 2008. у 13:26

Арсеније Велики је хришћански светитељ, родом из патрицијске породице у Риму. Стекао је квалитетно образовање из области науке и философије, али и у духовне мудрости. Добио је црквену службу ђакона велике цркве у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив и молитвен, Арсеније је хтео да мирно проживи свој живот. Међутим цар Теодосије га је узео за васпитача и учитеља својих синова Аркадија и Хонорија и поставио га за сенатора окруживши га великим богатством и почастима. Арсеније ипак, није уживао у свему томе. Десило се једанпут, Арсеније казнио Аркадија због грешке коју је починио. Увређени Аркадије је смишљао освету своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у просјачко одело, отишао на обалу мора где се сместио у лађу и отпловио у Мисир. Када је стигао у славни Скит, постао је ученик Јована Колова. Тада почиње његов подвиг. Себе је сматрао мртвим; када му је неко јавио да му је један богати сродник умро и њему завештао своје целокупно имање, он је одговорио: „Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“ Повукао се у пустињу и тамо плео корпе од палминог лишћа, а ноћу се молио Богу. Избегавао је људе и сваки разговор са њима. Само празничним данима је долазио у цркву на причешће. Да се не би олењио, често је себи постављао питање: „Арсеније, зашто си дошао у пустињу?“ Провео је педесет пет година као пустињак и за све то време био је узор монасима. Живео је сто година и скончао природном смрћу 448. године.

Српска православна црква слави га 8. маја по црквеном, а 21. маја по грегоријанском календару.

Литература

Охридски пролог, Владика Николај Велимировић

Спољашње везе

Охридски пролог за 8. мај (21. мај) (језик: српски)

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+'''Арсеније Велики''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светитељи|светитељ]], родом из [[патрициј]]ске [[породица|породице]] у [[Рим]]у. Стекао је квалитетно [[образовање]] из области [[наука|науке]] и [[филозофија|философије]], али и у духовне [[мудрост]]и. Добио је [[црква|црквену]] [[служба|службу]] [[ђакон]]а велике [[црква|цркве]] у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив и молитвен, Арсеније је хтео да мирно проживи свој [[живот]]. Међутим цар [[Теодосије]] га је узео за [[васпитач]]а и [[учитељ]]а својих синова [[Аркадије|Аркадија]] и [[Хонорије|Хонорија]] и поставио га за [[сенатор]]а окруживши га великим [[богатство]]м и [[почаст]]има. Арсеније ипак, није уживао у свему томе. Десило се једанпут, Арсеније [[казна|казнио]] Аркадија због грешке коју је починио. Увређени Аркадије је смишљао [[освета|освету]] своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у [[просјак|просјачко]] [[одело]], отишао на [[обала|обалу]] [[море|мора]] где се сместио у [[лађа|лађу]] и [[пловидба|отпловио]] у [[Мисир]]. Када је стигао у славни [[Скит]], постао је ученик [[Јован Колов|Јована Колова]]. Тада почиње његов [[подвиг]]. Себе је сматрао мртвим; када му је неко јавио да му је један богати [[сродник]] умро и њему [[завештање|завештао]] своје целокупно [[имање]], он је одговорио: „Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“ Повукао се у [[пустиња|пустињу]] и тамо [[плетење|плео]] [[корпа|корпе]] од [[палма|палминог]] [[лист|лишћа]], а [[ноћ]]у се [[молитва|молио]] [[Бог]]у. Избегавао је људе и сваки разговор са њима. Само [[празник|празничним]] данима је долазио у [[црква|цркву]] на [[причешће]]. Да се не би [[лењост|олењио]], често је себи постављао [[питање]]: „Арсеније, зашто си дошао у пустињу?“ Провео је педесет пет година као пустињак и за све то [[време]] био је [[узор]] [[монах|монасима]]. Живео је сто година и скончао природном смрћу [[448]]. године.
-{{Прерађивање1}}
-'''Арсеније Велики''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светитељи|светитељ]], родом из патрицијске породице у [[Рим]]у. Био је и добро школован, како у светским наукама и философији тако и у духовној мудрости. Предао се [[црква|цркви]] на службу, и био је [[ђакон]]ом велике цркве у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив, молитвен, Арсеније је хтео тако проживети цео живот свој. Међутим цар [[Теодосије]] га је узео за васпитача и учитеља својих синова: [[Аркадије|Аркадија]] и [[Хонорије|Хонорија]], и поставио га за сенатора окруживши га великим богатством, и почастима, и раскоши. Међутим све ово је више притискивало срце Арсенијево, него што га је задовољавало. Десило се једанпут, да је [[Аркадије]] учинио неку кривицу, и Арсеније га је зато казнио. Увређени Аркадије је смишљао освету своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у одело просјачко, отишао на обалу морску, сео у лађу и отпловио у Мисир. Када је стигао у славни скит, постао је ученик славнога Јована Колова, и предао се подвигу. Сматрао је себе мртвим; и кад му је неко јавио, да му је један богати сродник умро и њему завештао све имање, он је одговорио: "''Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником''?" Повучен у једну пустињску келију као у гробницу, он је стално плео котарице од палминог лишћа, а ноћу се [[Бог]]у молио. Избегавао је људе и сваки разговор са људима. Само празничним данима излазио је из келије и долазио у цркву на [[причешће]]. Да се не би олењио, он је себи често постављао питање: "''Арсеније, зашто си дошао у пустињу''? Провео је педесет пет година као пустињак, и за све то време био је углед монасима. Живео је сто година, и скончао природном смрћу после дуговременог труда и добровољно наложеног на себе мучеништва [[448]]. године.
-[[Српска православна црква]] слави га 8. маја по црквеном, а [[21. мај]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
+[[Српска православна црква]] слави га [[8. мај]]а по црквеном, а [[21. мај]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
 == Литература ==