1942

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1920-е 1930-е 1940-е 1950-е 1960-е
Године:	1939 1940 1941 1942 1943 1944 1945
1942 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1942. је била проста година.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 1. јануар — Потписана је Декларација Уједињених нација (26 влада, међу којима и југословенска избегличка) - први пут се помињу Уједињене нације.
• 2. јануар — Јапанци освојили Манилу, главни град Филипина.
• 2. јануар — Немачки заповедник у Србији под претњом смртне казне забранио скривање Јевреја и чување њихових ствари.
• 4. јануар — Мађарска војска и жандармерија разбили Први шајкашки НОП одред код Жабља, почињу репресалије према цивилима у Бачкој, чији је врхунац Новосадска рација.
• 6. јануар — Партизани извршили масакр већег броја цивила на пасјем гробљу у Колашину.
• 7. јануар — Почела је битка за Батан на Филипинима.
• 11. јануар — ЦК КПЈ и ВШ НОП одреда Југославије донели одлуку од стварању Добровољачке војске (нови назива штаба је ВШ НОП и ДВ Југославије).
• 11. јануар — Окончана Дражгошка битка код Шкофје Локе у Словенији - партизани се повукли након што су нанели губитке Немцима, који због тога пале село Дражгоше.
• 12. јануар — Слободан Јовановић је постављен на чело избегличке југословенске владе, уместо генерала Симовића (коме је кабинет отказао послушност а краљ поверење). Драгољуб Михаиловић је именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства.
• 12. јануар — Делови Кордунашког НОП одреда заузели Војнић.
• 13. јануар — Декларација неких савезничких влада (и југословенске) о кажњавању ратних злочина.
• 14. јануар — Заједничка декларација Пољске, Чехословачке, Југославије и Грчке којим је установљен Планерски одбор Централне и источне Европе. Краљевина Југославија потписала Декларацију Уједињених нација о ратним злочинима.
• 15. јануар — Избегличке владе Југославије и Грчке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију (Балкански Савез).
• 15. јануар — 7. фебруар - "Друга непријатељска офанзива" у источној Босни, у две етапе: Романијско-бирчанска и Друга озренска операција; четници пропуштају немачке јединице, партизани избегли уништење.
• 19. јануар — Драгољуб Михаиловић унапређен у дивизијског генерала.
• 20. јануар — Одржана је Ванзејска конференција високих нацистичких званичника на којој је разматрано извршење коначног решења јеврејског питања.
• 20. јануар — Бугарски 1. окупациони корпус (три дивизије) завршио окупацију дела Недићеве Србије (приближно југоисточна четвртина, до Крагујевца и К. Митровице), замењујући немачке снаге.
• 21. јануар — На станици Пјеновац, између Олова и Хан Пијеска, изненађено и погинуло 59 партизана Шумадијског батаљона 1. пролетерске и дела Романијског НОП одреда, међу њима и Славиша Вајнер Чича.
• 21. јануар — Ромелов Афрички корпус почиње контраофанзиву у Либији.
• 21 - 23. јануар - Новосадска рација - мађарски војници и жандари убили неколико хиљада Срба, Јевреја и Рома у Бачкој.
• 22. јануар — Равногорски покрет проглашен од избегличке владе за Југословенску војску у отаџбини.
• 23. јануар — Почиње битка за Рабаул, која Јапанцима отвара Нову Гвинеју.
• 24. јануар — Избегличке владе Пољске и Чехословачке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију.
• 24. јануар — Анте Павелић основао Хрватски државни сабор (чланови именовани, саветодавна функција).
• 24. јануар — Партизани из Граца код Макарске извели прву акцију на мору, заробивши једрењак "Меркур" са 90 тона хране.
• 25. јануар — 10. мај - "Фочански период" - ЦК КПЈ и ВШ Народноослободилачке партизанске и Добровољачке војске Југославије се налазе у Фочи.
• 27. јануар — Игмански марш.
• 29. јануар — Посланик Ендре Бајчи-Жилински у спољнополитичком одбору мађарског парламента осудио насиље у Бачкој (Новосадска рација).
• 29. јануар — Почела Друга озренска операција, друга етапа Друге офанзиве.
• 29. јануар — Потписан уговор о савезу Велике Британије, СССР и Ирана, којим је регулисан боравак снага прве две државе у Ирану.
• 30. јануар — 1. фебруар - Разговори Јездимира Дангића (четничког команданта у источној Босни), Недића и немачких представника у Београду - обећавано па опозвано прикључење 17 срезова источне Босне Недићевој Србији.
• 31. јануар — Малајска кампања окончана јапанским заузећем полуострва.

Фебруар

• 1. фебруар — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.
• 7. фебруар — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности.
• 7—15. фебруар — Битка за Сингапур
• 8. фебруар — 21. април — Демјански џеп
• 9. фебруар — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.
• 10. фебруар — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“.
• 11—13. фебруар — Операција Керберус 1942.
• 12. фебруар — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне.
• 19. фебруар — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу.
• 20. фебруар — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији.
• 27. фебруар — Битка у Јаванском мору

Март

• 1. март — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда.
• 28. март — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови.

Април

• 18. април — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.
• 26. април — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи.

Мај

• 8. мај — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.
• 27. мај — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.

Јун

• 6. јун — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја.
• 8. јун — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале Сиднеј и Њукасл.
• 10. јун — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнији Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха.
• 10. јун — Почела је битка на Козари.
• 21. јун — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.

Јул

• 1. јул — Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим.
• 1—31. јул — Прва битка код Ел Аламејна
• 18. јул — Окончана је битка на Козари у Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ војске НДХ, после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари.
• 23. јул — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета.

Август

• 7. август — Искрцавањем америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал почела је битка за Гвадалканал на Пацифику у Другом светском рату.
• 7—9. август — Битка за Тулаги, Гавуту и Танамбого
• 8—9. август — Битка код острва Саво
• 19. август — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте.
• 21. август — Битка на реци Тенару
• 24—25. август — Битка код источних Соломона

Септембар

• 12. септембар — Немачка подморница је торпедовалаа РМС Лаконију код обале западне Африке, усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду.
• 12—14. септембар — Битка за Едсонов гребен

Октобар

• 11. октобар — Америчка морнарица је у бици код рта Есперанс код северозападне обале Гвадалканала пресрела и поразила јапанску флоту послату да уништи Хендерсоново поље.

Новембар

• 8. новембар — Операција Бакља
• 10. новембар — Немачка је напала Вишијевску Француску након што је адмирал Франсоа Дарлан потписао споразум са Савезницима у северној Африци.
• 26. новембар — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије.
• 27. новембар — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон.
• 30. новембар — Битка код Тасафаронге

Децембар

• 2. децембар — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.
• 12. децембар — Немачке снаге су започеле операцију Зимска олуја, покушајући да одблокирају опкољене осовинске снаге током битке за Стаљинград.

Рођења

Главна страница: Категорија:Рођени 1942.

Јануар

• 5. јануар — Звонко Богдан, српски певач.
• 8. јануар — Џуничиро Коизуми, јапански политичар и премијер.
• 8. јануар — Стивен Хокинг, британски теоријски физичар.
• 17. јануар — Мухамед Али, амерички боксер.
• 25. јануар — Еузебио, португалски фудбалер

Фебруар

• 1. фебруар — Тери Џоунс, енглески глумац
• 12. фебруар — Ехуд Барак, израелски политичар и премијер 1999—2001.
• 20. фебруар — Арбо Валдма, пијаниста и клавирски педагог.

Март

• 21. март — Фрадик де Менезес, политичар и председник Сао Томе и Принципе.
• 21. март — Али Абдулах Салих, јеменски генерал и политичар
• 25. март — Арета Френклин, америчка певачица.
• 26. март — Ерика Џонг, амерички писац.
• 27. март — Мајкл Јорк, енглески глумац.
• 28. март — Данијел Денет, амерички филозоф и писац.

Април

• 12. април — Џејкоб Зума, јужноафрички политичар
• 24. април — Барбра Страјсенд, америчка певачица и глумица

Мај

• 3. мај — Вера Чаславска, чехословачка гимнастичарка
• 23. мај — Милутин Мркоњић, српски политичар

Јун

• 7. јун — Муамер ел Гадафи, либијски вођа
• 18. јун — Пол Макартни, британски певач, музичар и текстописац.
• 18. јун — Роџер Иберт, амерички филмски критичар.
• 13. јун — Јелисавета Саблић, српска глумица.

Јул

• 2. јул — Висенте Фокс Кесада, политичар и председник Мексика.
• 10. јул — Мирјана Марковић, српска политичарка и супруга Слободана Милошевића
• 10. јул — Рони Џејмс Дио, амерички музичар
• 13. јул — Харисон Форд, амерички глумац.
• 14. јул — Хавијер Солана, шпански политичар.

Август

• 2. август — Џери Гарсија, амерички музичар
• 2. август — Изабела Аљенде, чилеанска књижевница.
• 20. август — Ајзак Хејз, амерички музичар и глумац
• 22. август — Мира Адања Полак, српска новинарка и продуценткиња.

Септембар

• 14. септембар — Мато Пижурица, српски филолог.
• 29. септембар — Феличе Ђимонди, италијански бициклиста.

Октобар

• 23. октобар — Мајкл Крајтон, амерички књижевник

Новембар

• 1. новембар — Лари Флинт, амерички издавач, творац првог порно часописа.
• 16. новембар — Јагош Пурић, српски физичар и ректор Универзитета у Београду 1998—2000.
• 17. новембар — Мартин Скорсезе, амерички редитељ
• 27. новембар — Џими Хендрикс, амерички певач и гитариста, (†1970.)

Децембар

• 6. децембар — Петер Хандке, аустријски књижевник.
• 19. децембар — Милан Милутиновић, српски политичар и председник Србије.
• 30. децембар — Јанко Прунк, словеначки историчар и политичар

Смрти

Главна страница: Категорија:Умрли 1942.

Јануар

• 4. јануар — Јордан Николов Орце, македонски народни херој. (*1916.)
• 17. јануар — Валтер фон Рајхенау, немачки фелдмаршал
• 21. јануар — Душан Раденковић, српски редитељ и драмски првак. (*1892.)

Фебруар

• 2. фебруар — Данил Хармс, совјетски сатиричар. (*1905.)

Март

• 12. март — Жикица Јовановић Шпанац, шпански борац и народни херој. (* 1914.)
• 16. март — Аугуст фон Гедрих, немачки бициклиста. (*1895)
• 17. март — Нада Димић, партизанка и народни херој. (* 1923.)

Април

• 17. април — Жан Батист Перен, француски физичар и Нобеловац 1926. (*1870.)

Мај

• 6. мај — Хасан Кикић, босански књижевник. (*1905.)
• 22. мај — Раде Кончар, организациони секретар ЦК КПХ и народни херој. (*1911.)

Јун

• 4. јун — Рајнхард Хајдрих, немачки гувернер и нациста. (*1904.)
• 11. јун — Анђа Ранковић, текстилна радница, учесница НОБ-а и народни херој (* 1909.)

Јул

• 3. јул — Луј Франше д' Епере, француски маршал и генерал из Првог светског рата. (*1856.)

Септембар

• 18. септембар — Драгутин Инкиостри Медењак, српски декоратер и сликар. (*1866.)

Новембар

• 2. новембар — Китахара Хакушу, јапански песник. (*1885.)
• 4. новембар — Жарко Зрењанин, народни херој Југославије

Децембар

• Википедија:Непознат датум —
  • Википедија:Непознат датум — Дионисије Миковић, српски игуман, књижевник и етнограф. (*1861.)
  • Википедија:Непознат датум — Слободан Принцип Сељо, народни херој Југославије. (*1914.)

Нобелове награде

• Физика — Награда није додељена
• Хемија — Награда није додељена
• Медицина — Награда није додељена
• Књижевност — Награда није додељена
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

Види још

• Хронологија Народноослободилачке борбе 1942.