Црника

Црника
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Fagales
Породица:	Fagaceae
Род:	Quercus
Врста:	Q. ilex

Храст црника (lat. Quercus ilex) је зимзелено дрво из рода храстова, породице Fagaceae.

Распрострањеност

Успева у Средоземљу. Аутохтона је врста у Хрватској. Расте у Далмацији, Истри и на острвима Хрватског приморја. Најважнија је врста средоземног зимзеленог шумског растиња. У различитим је стањима деградације од макије до љутих кршких приобалних камењара, попут голог дела острва Пага.

Изглед

Расте 10 до 20 метара увис, у зависности од станишта. Кора млађег дебла је сива и глатка. Изданци су длакави. Лишће је јајолико или дугуљасто, 3-7 цм дуго, зашиљеног врха, равних ивица на одраслим примерцима или оштро тестерасто на изданцима. Одозго је тамнозелено и сјајно, а одоздо бело-длакаво и кожасто. Петељка је кратка. Плод је жир. По више њих налазе се на заједничкој стапци, а љуске купуле чврсто су прилегле и длакави. Дрво је тешко и тврдо.

Лишће и ресе у пролеће

Еколошки захтеви

У млађем добу подноси пуно сенке, док старијим стаблима треба пуно светла. Добро подноси сушу. У подручју на коме црника углавном расте, у летњим месецима, понекад једва падне по која кап кише. Прилагодио се на сушу кожастим листовима, увученим порама, великом кореновом мрежом и др. Врло је осетљив на ниске температуре ваздухаа и тла. Клице не подносе температуре испод нуле, а камбијум стабиљке може поднети и до –25°C. Отпорна је на високе температуре. Нема велике захтеве према тлу. Избојна снага из пања је велика. Стабла црнике порасла из семена могу да доживе до 1000 година.