Сељак — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Проширивање
Ред 1: Ред 1:
{{Без редних референци}}
{{Početnik|15|2|2018}}

'''Сељак''' је израз кој се користи за човека који живи на селу и бави се пољопривредом. Користи се и као назив за некога ко је прост и необразован.
'''Сељак''' је израз кој се користи за човека који живи на селу и бави се пољопривредом. Користи се и као назив за некога ко је прост и необразован.

У прошлости, од настанка [[Цивилизација|цивилизације]] па све до [[Индустријска револуција|индустријске револуције]] и савремених трендова [[Глобализација|глобализације]], сељаци су чинили већину становништва у свим државама и културама. С обзиром на рурални карактер економије кроз историју, сељаци су - било као [[Роб|робови]], било као [[Кмет|кметови]] - чинили потиснуту класу.

Растом новчане привреде и [[Капитализам|капитализма]], срж економске активности почео се пребацивати у градове, а тиме је престала важност сељака, који се с временом профилишу у посебан друштвени слој, а и међу њима поступно расте диференцијација на подтипове класа, као што су сељаци-беземљаши, сиромашни сељаци, [[Надничар|надничари]] и богати [[кулаци]].

Сељаци су кроз историју у правилу били превише заузети свакодневним пословима да би имали слободног времена за образовање и развој високе културе. Због тога су били мање образовани, а због забачености села у односу на градове и мање изложени достигнућима [[Масовна култура|масовне културе]]. Као крајња последица таквог стања, развио се културни [[стереотип]] сељака као необразованих, примитивних, конзервативних и затуцаних особа.

Често се у новије време, у настојању да се избегну негативне [[конотације]], за сељаке користи [[англицизам]] ''[[фармер]]''. За вриеме [[Југославија|Југославије]] и [[Социјализам|социјалистичког]] уређења у ту сврху користио се израз ''индивидуални пољопривредни произвођач''.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 17. фебруар 2018. у 12:47

Сељак је израз кој се користи за човека који живи на селу и бави се пољопривредом. Користи се и као назив за некога ко је прост и необразован.

У прошлости, од настанка цивилизације па све до индустријске револуције и савремених трендова глобализације, сељаци су чинили већину становништва у свим државама и културама. С обзиром на рурални карактер економије кроз историју, сељаци су - било као робови, било као кметови - чинили потиснуту класу.

Растом новчане привреде и капитализма, срж економске активности почео се пребацивати у градове, а тиме је престала важност сељака, који се с временом профилишу у посебан друштвени слој, а и међу њима поступно расте диференцијација на подтипове класа, као што су сељаци-беземљаши, сиромашни сељаци, надничари и богати кулаци.

Сељаци су кроз историју у правилу били превише заузети свакодневним пословима да би имали слободног времена за образовање и развој високе културе. Због тога су били мање образовани, а због забачености села у односу на градове и мање изложени достигнућима масовне културе. Као крајња последица таквог стања, развио се културни стереотип сељака као необразованих, примитивних, конзервативних и затуцаних особа.

Често се у новије време, у настојању да се избегну негативне конотације, за сељаке користи англицизам фармер. За вриеме Југославије и социјалистичког уређења у ту сврху користио се израз индивидуални пољопривредни произвођач.

Референце

Литература

  • Bix, Herbert P. Peasant Protest in Japan, 1590-1884 (1986)
  • Cohen, Myron. "Cultural and Political Inventions in Modern China: The Case of the Chinese 'Peasant'", Daedalus 122.2 (Spring 1993): 151-170.
  • Evans, Richard J., and W. R. Lee, eds. The German Peasantry: Conflict and Community from the Eighteenth to the Twentieth Centuries (1986)
  • Hobsbawm, E. J. "Peasants and politics," Journal of Peasant Studies, Volume 1, Issue 1 October 1973, pages 3 – 22 - article discusses the definition of "peasant" as used in social sciences
  • Macey, David A. J. Government and Peasant in Russia, 1861-1906; The Pre-History of the Stolypin Reforms (1987).
  • Thomas, William I., and Florian Znaniecki. The Polish Peasant in Europe and America (2 vol. 1918); classic sociological study; complete text online free
  • Wharton, Clifton R. Subsistence agriculture and economic development,. Chicago: Aldine Pub. Co., 1969. Print.o.
  • Wolf, Eric R. Peasants (Prentice-Hall, 1966).
  • Wolf, Eric R. Peasant Wars of the Twentieth Century (Harper & Row, 1969).
  • Akram-Lodhi, A. Haroon, and Cristobal Kay, eds. Peasants and Globalization: Political Economy, Rural Transformation and the Agrarian Question (2009)
  • Barkin, David. "Who Are The Peasants?" Latin American Research Review, 2004, Vol. 39 Issue 3. стр. 270–281
  • Brass, Tom. Peasants, Populism and Postmodernism (2000)
  • Brass, Tom. Class, Culture and the Agrarian Myth (2014)
  • Brass, Tom, ed. New Farmers' Movements in India (1995)
  • Brass, Tom, ed. Latin American Peasants (2003)
  • Scott, James C. The Moral Economy of the Peasant: Rebellion and Subsistence in Southeast Asia (1976)

Спољашње везе