Полузатворен предњи нелабијализован самогласник — разлика између измена

Полузатворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је e, и одговарајући X-SAMPA симбол је e.

Карактеристике

Висина самогласника је полуотворен, што значи да је врх језика постављен између отвореног самогласника и средњег самогласника.
Место изговора је предњи, што значи да је врх језика постављен што ближе предњем делу уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.

Појава

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомене
Каталонски^[1]		cec	[sek]	'слеп'	Види каталонску фонологију
Холандски		vreemd	[vreːmt]	'необичан'	Види холандску фонологију
Енглески	аустралијски	bed	[bed]	'кревет'	Види аустралијску енглеску фонологију
Енглески	северни амерички	play	[pl̥eː]	'играње'	Неки дијалекти. Многи говорници умјесто имају диптонг типа [eɪ].
Фарски		eg	[eː]	'ја'
Француски^[2]		beauté	[bote]	'лепота'	Види француску фонологију
Грузински^[3]		მეფჱ	[mɛpʰej]	'краљ'
Њемачки		Seele	[ˈzeːlə]	'душа'	Види њемачку фонологију
Италијански^[4]		stelle	[ˈstelle]	'звезде'	Види италијанску фонологију
Корејски		베다/[peda] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)	[ˈpeːda]	'сјећи'	Види корејску фонологију
Норвешки		le	[leː]	'смех'	Види норвешку фонологију
Пољски		dzień	[dʑeɲ]	'дан'	Види пољску фонологију
Португалски^[5]		mesa	[mezɐ]	'стол'	Види португалску фонологију
Руски^[6]		шея	[ˈʂejə]	'врат'	Појављује се само прије меких сугласника. Види руску фонологију
Шведски		se	[seː]	'види'	Види шведску фонологију
Вијетнамски		tê	[tē]	'утрнути'	Види вијетнамску фонологију
Запотечки	Тилкуиапан^[7]	?	[]		Појављује се већином после [i], иначе самогласник је средњег реда [ɘ]

Средњи предњи нелабијализован самогласник

Многи језици, као што су шпански, јапански, корејски, грчки и турски, имају средњи предњи нелабијализован самогласник који се јасно разликује говорницима од полузатворних и полуотворених самогласника. Неки број дијалеката енглеског, такође имају такве средње предње самогласнике. Међутим, нема познатог језика да разликује сва три, не постоји посебан ИПА-симбол за средњег самогласника предњег реда, и [e] се углавном користи. Ако је прецизност пожељена, снижавајући дијакритик може да се користи: [e̞].

Иако многи језици имају само један незатворен, неотворен предњи самогласник, нема наклоњеност за то да буде средњи. Игбо језик, на пример, има полузатворен [e], док бугарски има полуотвореног [ɛ], иако ови језици не праве контраст тих самогласника са другим средњим предњим самогласницима.

Појава

У следећем транскрипцијама, спуштајући дијакритик је изостављен због једноставности.

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомене
Албански		keq	[kec]	'лош'
Хрватски		deset	[deset]	'десет'
Енглески	јокширски^[8]	play	[pleː]	'игра'	Види енглеску фонологију
Хебрејски		חלק	[χelek]	'дело'	Хебрејски самогласници нису показани у писму, види Некудот и хебрејску фонологију
Мађарски^[9]		hét	[heːt]	'недељу дана, седам'	Види мађарску фонологију
Фински^[10]		menen	[menen]	'ја (ћу) ићи'
Грчки		φαινόμενο	[feˈnomeˌno]	'феноменон'	Види савремену грчку фонологију
Јапански		笑み	[emi]	'смех'	Види јапанску фонологију
Корејски		베개	[peˈɡɛ]	'јастук'	Види корејску фонологију
Румунски		fete	[ˈfete]	'цуре'	Види румунску фонологију
Руски^[11]		человек	[t͡ɕɪlɐˈvʲek]	'особа'	Појављује се само после меких сугласника. Види руску фонологију
Српски		жена/[žena] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)	[ʒena]	'жена'
Шпански^[12]		bebé	[beˈβ̞e]	'беба'	Види шпанску фонологију
Турски		ev	[ev]	'кућа'	Види турску фонологију

Референце

^ Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 54, doi:10.1017/S0025100300004618
^ Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874
^ Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659
^ Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 119, doi:10.1017/S0025100304001628
^ Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 91, doi:10.1017/S0025100300005223
^ Jones & Ward (1969:44)
^ Merrill, Elizabeth (2008), „Tilquiapan Zapotec” (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 38 (1): 109—10, doi:10.1017/S0025100308003344
^ Roca, Iggy; Johnson, Wyn (1999), A Course in Phonology, Blackwell Publishing, стр. 179
^ Szende, Tamás (1994), „Hungarian”, Journal of the International Phonetic Association, 24 (2): 92, doi:10.1017/S0025100300005090
^ Iivonen, Antti; Harnud, Huhe (2005), „Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt”, Journal of the International Phonetic Association, 35 (1): 60, 66, doi:10.1017/S002510030500191X
^ Jones & Ward (1969:41)
^ Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 256, doi:10.1017/S0025100303001373

Литература

Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969). The Phonetics of Russian. Cambridge University Press.

[1] Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 54, doi:10.1017/S0025100300004618

[2] Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874

[3] Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659

[4] Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 119, doi:10.1017/S0025100304001628

[5] Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 91, doi:10.1017/S0025100300005223

[6] Jones & Ward (1969:44)

[7] Merrill, Elizabeth (2008), „Tilquiapan Zapotec” (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 38 (1): 109—10, doi:10.1017/S0025100308003344

[8] Roca, Iggy; Johnson, Wyn (1999), A Course in Phonology, Blackwell Publishing, стр. 179

[9] Szende, Tamás (1994), „Hungarian”, Journal of the International Phonetic Association, 24 (2): 92, doi:10.1017/S0025100300005090

[10] Iivonen, Antti; Harnud, Huhe (2005), „Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt”, Journal of the International Phonetic Association, 35 (1): 60, 66, doi:10.1017/S002510030500191X

[11] Jones & Ward (1969:41)

[12] Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 256, doi:10.1017/S0025100303001373

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

@@ Ред 12: / Ред 12: @@
 ! colspan="2"|Језик!!Реч!![[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]!!Значење!!Напомене
 |-
-| colspan="2" align="center"|[[Каталонски језик|Каталонски]]<ref>{{Harvcoltxt|Carbonell|Llisterri|1992|p=54}}</ref>||align="center" lang="ca"|-{[[Каталонски правопис|''c'''e'''c'']]}-||align="center"|{{IPA|[sek]}}||align="center"|'слеп'||Види [[Каталонска фонологија|каталонску фонологију]]
+| colspan="2" align="center"|[[Каталонски језик|Каталонски]]<ref>{{citation
+|last=Carbonell
+|first=Joan F.
+|last2=Llisterri
+|first2=Joaquim
+|year=1992
+|title=Catalan
+|journal=Journal of the International Phonetic Association
+|volume=22
+|issue=1–2
+|pages=54
+|doi=10.1017/S0025100300004618
+}}</ref>||align="center" lang="ca"|-{[[Каталонски правопис|''c'''e'''c'']]}-||align="center"|{{IPA|[sek]}}||align="center"|'слеп'||Види [[Каталонска фонологија|каталонску фонологију]]
 |-
 | colspan="2" align="center"|[[Холандски језик|Холандски]]||align="center" lang="nl"|-{[[Холандски правопис|''vr'''ee'''md]]}-||align="center"|{{IPA|[vreːmt]}}||align="center"|'необичан'||Види [[Холандска фонологија|холандску фонологију]]
@@ Ред 22: / Ред 34: @@
 | colspan="2" align="center"|[[Ферјарски језик|Фарски]]||align="center" lang="fo-Latn"|-{[[Латиница|'''''eg''''']]}-||align="center"|{{IPA|[eː] }}||align="center"|  'ја'||
 |-
-| colspan="2" align="center"|[[Француски језик|Француски]]<ref>{{Harvcoltxt|Fougeron|Smith|1993|p=73}}</ref>||align="center" lang="fr"|-{[[Француски правопис|''beaut'''é''''']]}-||align="center"|{{IPA|[bote]}}||align="center"|'лепота'||Види [[Француска фонологија|француску фонологију]]
+| colspan="2" align="center"|[[Француски језик|Француски]]<ref>{{citation
+|last=Fougeron
+|first=Cecile
+|last2=Smith
+|first2=Caroline L
+|year=1993
+|title=French
+|journal=Journal of the International Phonetic Association
+|volume=23
+|issue=2
+|pages=73
+|doi=10.1017/S0025100300004874
+}}</ref>||align="center" lang="fr"|-{[[Француски правопис|''beaut'''é''''']]}-||align="center"|{{IPA|[bote]}}||align="center"|'лепота'||Види [[Француска фонологија|француску фонологију]]
 |-
+| colspan="2" align="center"|[[Грузински језик|Грузински]]<ref>{{citation
-| colspan="2" align="center"|[[Грузијски језик|Грузијски]]<ref>{{Harvcoltxt|Shosted|Chikovani|2006|p=261-262}}</ref>||align="center" lang="ka"|-{[[грузијски писмо|მეფ'''ჱ''']]}-||align="center"|{{IPA|[mɛpʰej]}}||align="center"|'краљ'||
+|last=Shosted
+|first=Ryan K.
+|last2=Chikovani
+|first2=Vakhtang
+|year=2006
+|title=Standard Georgian
+|journal=Journal of the International Phonetic Association
+|volume=36
+|issue=2
+|pages=261-262
+|doi=10.1017/S0025100306002659
+}}</ref>||align="center" lang="ka"|-{[[Грузинско писмо|მეფ'''ჱ''']]}-||align="center"|{{IPA|[mɛpʰej]}}||align="center"|'краљ'||
 |-
 | colspan="2" align="center"|[[Немачки језик|Њемачки]]||align="center" lang="de"|-{[[Њемачки правопис|''S'''ee'''le'']]}-||align="center"|{{IPA|[ˈzeːlə]}}||align="center"|'душа'||Види [[Њемачка фонологија|њемачку фонологију]]
 |-
-| colspan="2" align="center"|[[Италијански језик|Италијански]]<ref>{{Harvcoltxt|Rogers|d'Arcangeli|2004|p=119}}</ref> ||align="center" lang="it"|-{[[Италијански алфабет|''st'''''e'''''ll'''''e''']]}-||align="center"|{{IPA|[ˈstelle] }}||align="center"|'звезде'||Види [[Италијанска фонологија|италијанску фонологију]]
+| colspan="2" align="center"|[[Италијански језик|Италијански]]<ref>{{citation
+|last=Rogers
+|first=Derek
+|last2=d'Arcangeli
+|first2=Luciana
+|year=2004
+|title=Italian
+|journal=Journal of the International Phonetic Association
+|volume=34
+|issue=1
+|pages=119
+|doi=10.1017/S0025100304001628
+}}</ref> ||align="center" lang="it"|-{[[Италијански алфабет|''st'''''e'''''ll'''''e''']]}-||align="center"|{{IPA|[ˈstelle] }}||align="center"|'звезде'||Види [[Италијанска фонологија|италијанску фонологију]]
 |-
 | colspan="2" align="center"|[[Корејски језик|Корејски]]||align="center" lang="ko-Kang"|-{[[Хангул|베다]]}-/{{lang|ko-Latn|[[преправљена романизација корејског језика|''p'''e'''da'']]}}||align="center"|{{IPA|[ˈpeːda]}}||align="center"|'сјећи'||Види [[Корејска фонологија|корејску фонологију]]
 |-
-| colspan="2" align="center"|[[Норвешки језик|Норвешки]]||align="center" lang="no"|-{[[Норвешки алфабет|''l'''e''''']]}-||align="center"|{{IPA|[leː]}}||align="center"|'смех'||Види [[Норвешка фонологија|норвешку фонологију]]
+| colspan="2" align="center"|[[Норвешки језик|Норвешки]]||align="center" lang="no"|-{[[Латиница|''l'''e''''']]}-||align="center"|{{IPA|[leː]}}||align="center"|'смех'||Види [[Норвешка фонологија|норвешку фонологију]]
 |-
 | colspan="2" align="center"|[[Пољски језик|Пољски]]||align="center" lang="pl"|-{[[Пољски правопис|''dzi'''e'''ń'']]}-||align="center"|{{IPA|[dʑeɲ]}}||align="center"|'дан'||Види [[Пољска фонологија|пољску фонологију]]
 |-
-| colspan="2" align="center"|[[Португалски језик|Португалски]]<ref>{{Harvcoltxt|Cruz-Ferreira|1995|p=91}}</ref>||align="center" lang="pt"|-{[[Португалски правопис|''m'''e'''sa'']]}-||align="center"|{{IPA|[mezɐ]}}||align="center"|'стол'||Види [[Португалска фонологија|португалску фонологију]]
+| colspan="2" align="center"|[[Португалски језик|Португалски]]<ref>{{citation
+|last=Cruz-Ferreira
+|first=Madalena
+|year=1995
+|title=European Portuguese
+|journal=Journal of the International Phonetic Association
+|volume=25
+|issue=2
+|pages=91
+|doi=10.1017/S0025100300005223
+}}</ref>||align="center" lang="pt"|-{[[Португалски правопис|''m'''e'''sa'']]}-||align="center"|{{IPA|[mezɐ]}}||align="center"|'стол'||Види [[Португалска фонологија|португалску фонологију]]
 |-
-| colspan="2" align="center"|[[Руски језик|Руски]]<ref>{{Harvcoltxt|Jones|Ward|1969|p=44}}</ref> ||align="center" lang="ru"|-{[[Руски правопис|ш'''е'''я]]}-||align="center"|{{IPA|[ˈʂejə]}}||align="center"|'врат'|| Појављује се само прије меких сугласника. Види [[Руска фонологија|руску фонологију]]
+| colspan="2" align="center"|[[Руски језик|Руски]]<ref>{{Harvcoltxt|Jones|Ward|1969|p=44}}</ref> ||align="center" lang="ru"|-{[[Руска азбука|ш'''е'''я]]}-||align="center"|{{IPA|[ˈʂejə]}}||align="center"|'врат'|| Појављује се само прије меких сугласника. Види [[Руска фонологија|руску фонологију]]
 |-
 | colspan="2" align="center"|[[Шведски језик|Шведски]]||align="center" lang="sv"|-{[[Шведски алфабет|''s'''e''''']]}-||align="center"|{{IPA|[seː]}}||align="center"|'види'||Види [[Шведска фонологија|шведску фонологију]]
@@ Ред 44: / Ред 102: @@
 | colspan="2" align="center"|[[Вијетнамски језик|Вијетнамски]]||align="center" lang="vi"|-{[[Вијетнамски алфабет|''t'''ê''''']]}-||align="center"|{{IPA|[tē]}}||align="center"|'утрнути'||Види [[Вијетнамска фонологија|вијетнамску фонологију]]
 |-
-| align="center"|[[Запотечки језик|Запотечки]]||align="center"|Тилкуиапан<ref>{{Harvcoltxt|Merrill|2008|p=109-10}}</ref>||align="center"|-{[[Латиница|?]]}-||align="center"|{{IPA|[]}}||align="center"|''|| Појављује се већином после {{IPA|[i]}}, иначе самогласник је средњег реда {{IPA|[ɘ]}}
+| align="center"|[[Запотечки језик|Запотечки]]||align="center"|Тилкуиапан<ref>{{citation
+|last=Merrill
+|first=Elizabeth
+|year=2008
+|title=Tilquiapan Zapotec
+|journal=Journal of the International Phonetic Association
+|volume=38
+|issue=1
+|pages=109-10
+|doi=10.1017/S0025100308003344
+|url=http://www.balsas-nahuatl.org/mixtec/Christian_articles/Otomanguean/Merrill.pdf
+}}</ref>||align="center"|-{[[Латиница|?]]}-||align="center"|{{IPA|[]}}||align="center"|''|| Појављује се већином после {{IPA|[i]}}, иначе самогласник је средњег реда {{IPA|[ɘ]}}
 |}
@@ Ред 65: / Ред 134: @@
 | colspan="2" align="center"|[[Хрватски језик|Хрватски]]||align="center" lang="hr"|-{[[gajica|''d'''e'''s'''e'''t'']]}-||align="center"|{{IPA|[deset]}}||align="center"|'десет'||
 |-
-| align="center"|[[Енглески језик|Енглески]]||align="center"|[[Јокширски дијалекат|јокширски]]<ref>{{Harvcoltxt|Roca|Johnson|1999|p=179}}</ref>||align="center" lang="en"|-{[[Енглески правопис|''pl'''ay''''']]}-||align="center"|{{IPA|[pleː]}}||align="center"|'игра'||Види [[Енглеска фонологија|енглеску фонологију]]
+| align="center"|[[Енглески језик|Енглески]]||align="center"|[[Јокширски дијалекат|јокширски]]<ref>{{citation
+|last=Roca
+|first=Iggy
+|last2=Johnson
+|first2=Wyn
+|year=1999
+|title=A Course in Phonology
+|publisher=Blackwell Publishing
+|pages=179}}</ref>||align="center" lang="en"|-{[[Енглески правопис|''pl'''ay''''']]}-||align="center"|{{IPA|[pleː]}}||align="center"|'игра'||Види [[Енглеска фонологија|енглеску фонологију]]
 |-
 | colspan="2" align="center"|[[Хебрејски језик|Хебрејски]]||align="center" lang="he"|-{[[Хебрејско писмо|חלק]]}-|| align="center"|{{IPA|[χelek]}}||align="center"|'дело'||Хебрејски самогласници нису показани у писму, види [[Некудот]] и [[Хебрејска фонологија|хебрејску фонологију]]
 |-
-| colspan="2" align="center"|[[Мађарски језик|Мађарски]]<ref>{{Harvcoltxt|Szende|1994|p=92}}</ref>||align="center" lang="hu"|-{[[Мађарски правопис|''h'''é'''t'']]}-||align="center"|{{IPA|[heːt]}}||align="center"|'недељу дана, седам'||Види [[Мађарска фонологија|мађарску фонологију]]
+| colspan="2" align="center"|[[Мађарски језик|Мађарски]]<ref> {{citation
+|last=Szende
+|first=Tamás
+|year=1994
+|title=Hungarian
+|journal=Journal of the International Phonetic Association
+|volume=24
+|issue=2
+|pages=92
+|doi=10.1017/S0025100300005090
+}}</ref>||align="center" lang="hu"|-{[[Мађарска абецеда|''h'''é'''t'']]}-||align="center"|{{IPA|[heːt]}}||align="center"|'недељу дана, седам'||Види [[Мађарска фонологија|мађарску фонологију]]
 |-
-| colspan="2" align="center"|[[Фински језик|Фински]]<ref>{{Harvcoltxt|Iivonen|Harnud|2005|p=60, 66}}</ref>||align="center" lang="fi"|-{[[Фински алфабет|''m'''e'''n'''e'''n'']]}-||align="center"|{{IPA|[menen]}}||align="center"|'ја (ћу) ићи'||
+| colspan="2" align="center"|[[Фински језик|Фински]]<ref>{{citation
+|last=Iivonen
+|first=Antti
+|last2=Harnud
+|first2=Huhe
+|year=2005
+|title=Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt
+|journal=Journal of the International Phonetic Association
+|volume=35
+|issue=1
+|pages=60, 66
+|doi=10.1017/S002510030500191X
+}}</ref>||align="center" lang="fi"|-{[[Фински алфабет|''m'''e'''n'''e'''n'']]}-||align="center"|{{IPA|[menen]}}||align="center"|'ја (ћу) ићи'||
 |-
 | colspan="2" align="center"|[[Грчки језик|Грчки]]||align="center" lang="el"|-{[[грчко писмо|φ'''αι'''νόμ'''ε'''νο]]}-||align="center"|{{IPA|[feˈnomeˌno]}}||align="center"|'феноменон'|| Види [[савремена грчка фонологија|савремену грчку фонологију]]
@@ Ред 85: / Ред 184: @@
 | colspan="2" align="center"|[[Српски језик|Српски]]||align="center" lang="sr-Cyrl"|-{[[Ћирилица|ж'''е'''на]]}-/{{lang|sr-Latn|[[Латиница|''ž'''e'''na'']]}}||align="center"|{{IPA|[ʒena] }}||align="center"|'жена'||
 |-
-| colspan="2" align="center"|[[Шпански језик|Шпански]]<ref>{{Harvcoltxt|Martínez-Celdrán|Fernández-Planas|Carrera-Sabaté|2003|p=256}}</ref>||align="center" lang="es"|-{[[Шпански правопис|''b'''e'''b'''é''''']]}-||align="center"|{{IPA|[beˈβ̞e]}}||align="center"|'беба'||Види [[Шпанска фонологија|шпанску фонологију]]
+| colspan="2" align="center"|[[Шпански језик|Шпански]]<ref>{{citation
+|last=Martínez-Celdrán
+|first=Eugenio
+|last2=Fernández-Planas
+|first2=Ana Ma.
+|last3=Carrera-Sabaté
+|first3=Josefina
+|year=2003
+|title=Castilian Spanish
+|journal=Journal of the International Phonetic Association
+|volume=33
+|issue=2
+|pages=256
+|doi=10.1017/S0025100303001373
+}}</ref>||align="center" lang="es"|-{[[Шпански правопис|''b'''e'''b'''é''''']]}-||align="center"|{{IPA|[beˈβ̞e]}}||align="center"|'беба'||Види [[Шпанска фонологија|шпанску фонологију]]
 |-
 | colspan="2" align="center"|[[Турски језик|Турски]]||align="center" lang="tr"|-{[[Турски алфабет|'''e'''v'']]}-||align="center"|{{IPA|[ev]}}||align="center"|'кућа'||Види [[Турска фонологија|турску фонологију]]
@@ Ред 93: / Ред 206: @@
 {{reflist}}
+== Литература ==
+* {{Cite book|ref= harv
+|last=Jones
+|first=Daniel
+|last2=Ward
+|first2=Dennis
+|year=1969
+|title=The Phonetics of Russian
+|publisher=Cambridge University Press
+}}
 [[Категорија:Полузатворени самогласници]]
 [[Категорија:Предњи самогласници]]