Пређи на садржај

Полузатворен предњи нелабијализован самогласник — разлика између измена

везе
м (Бот: исправљена преусмерења)
(везе)
 
! colspan="2"|Језик!!Реч!![[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]!!Значење!!Напомене
|-
| colspan="2" align="center"|[[Каталонски језик|Каталонски]]<ref>{{Harvcoltxt|Carbonell|Llisterri|1992|p=54}}</ref>||align="center" lang="ca"|-{[[Каталонски правопис|''c'''e'''c'']]}-||align="center"|{{IPA|[sek]}}||align="center"|'слеп'||Види [[Каталонска фонологија|каталонску фонологију]]citation
|last=Carbonell
|first=Joan F.
|last2=Llisterri
|first2=Joaquim
|year=1992
|title=Catalan
|journal=Journal of the International Phonetic Association
|volume=22
|issue=1–2
|pages=54
|doi=10.1017/S0025100300004618
}}</ref>||align="center" lang="ca"|-{[[Каталонски правопис|''c'''e'''c'']]}-||align="center"|{{IPA|[sek]}}||align="center"|'слеп'||Види [[Каталонска фонологија|каталонску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Холандски језик|Холандски]]||align="center" lang="nl"|-{[[Холандски правопис|''vr'''ee'''md]]}-||align="center"|{{IPA|[vreːmt]}}||align="center"|'необичан'||Види [[Холандска фонологија|холандску фонологију]]
| colspan="2" align="center"|[[Ферјарски језик|Фарски]]||align="center" lang="fo-Latn"|-{[[Латиница|'''''eg''''']]}-||align="center"|{{IPA|[eː] }}||align="center"| 'ја'||
|-
| colspan="2" align="center"|[[Француски језик|Француски]]<ref>{{Harvcoltxt|Fougeron|Smith|1993|p=73}}</ref>||align="center" lang="fr"|-{[[Француски правопис|''beaut'''é''''']]}-||align="center"|{{IPA|[bote]}}||align="center"|'лепота'||Види [[Француска фонологија|француску фонологију]]citation
|last=Fougeron
|first=Cecile
|last2=Smith
|first2=Caroline L
|year=1993
|title=French
|journal=Journal of the International Phonetic Association
|volume=23
|issue=2
|pages=73
|doi=10.1017/S0025100300004874
}}</ref>||align="center" lang="fr"|-{[[Француски правопис|''beaut'''é''''']]}-||align="center"|{{IPA|[bote]}}||align="center"|'лепота'||Види [[Француска фонологија|француску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Грузински језик|Грузински]]<ref>{{citation
| colspan="2" align="center"|[[Грузијски језик|Грузијски]]<ref>{{Harvcoltxt|Shosted|Chikovani|2006|p=261-262}}</ref>||align="center" lang="ka"|-{[[грузијски писмо|მეფ'''ჱ''']]}-||align="center"|{{IPA|[mɛpʰej]}}||align="center"|'краљ'||
|last=Shosted
|first=Ryan K.
|last2=Chikovani
|first2=Vakhtang
|year=2006
|title=Standard Georgian
|journal=Journal of the International Phonetic Association
|volume=36
|issue=2
|pages=261-262
|doi=10.1017/S0025100306002659
}}</ref>||align="center" lang="ka"|-{[[Грузинско писмо|მეფ'''ჱ''']]}-||align="center"|{{IPA|[mɛpʰej]}}||align="center"|'краљ'||
|-
| colspan="2" align="center"|[[Немачки језик|Њемачки]]||align="center" lang="de"|-{[[Њемачки правопис|''S'''ee'''le'']]}-||align="center"|{{IPA|[ˈzeːlə]}}||align="center"|'душа'||Види [[Њемачка фонологија|њемачку фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Италијански језик|Италијански]]<ref>{{Harvcoltxt|Rogers|d'Arcangeli|2004|p=119}}</ref> ||align="center" lang="it"|-{[[Италијански алфабет|''st'''''e'''''ll'''''e''']]}-||align="center"|{{IPA|[ˈstelle] }}||align="center"|'звезде'||Види [[Италијанска фонологија|италијанску фонологију]]citation
|last=Rogers
|first=Derek
|last2=d'Arcangeli
|first2=Luciana
|year=2004
|title=Italian
|journal=Journal of the International Phonetic Association
|volume=34
|issue=1
|pages=119
|doi=10.1017/S0025100304001628
}}</ref> ||align="center" lang="it"|-{[[Италијански алфабет|''st'''''e'''''ll'''''e''']]}-||align="center"|{{IPA|[ˈstelle] }}||align="center"|'звезде'||Види [[Италијанска фонологија|италијанску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Корејски језик|Корејски]]||align="center" lang="ko-Kang"|-{[[Хангул|베다]]}-/{{lang|ko-Latn|[[преправљена романизација корејског језика|''p'''e'''da'']]}}||align="center"|{{IPA|[ˈpeːda]}}||align="center"|'сјећи'||Види [[Корејска фонологија|корејску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Норвешки језик|Норвешки]]||align="center" lang="no"|-{[[Норвешки алфабетЛатиница|''l'''e''''']]}-||align="center"|{{IPA|[leː]}}||align="center"|'смех'||Види [[Норвешка фонологија|норвешку фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Пољски језик|Пољски]]||align="center" lang="pl"|-{[[Пољски правопис|''dzi'''e'''ń'']]}-||align="center"|{{IPA|[dʑeɲ]}}||align="center"|'дан'||Види [[Пољска фонологија|пољску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Португалски језик|Португалски]]<ref>{{Harvcoltxt|Cruz-Ferreira|1995|p=91}}</ref>||align="center" lang="pt"|-{[[Португалски правопис|''m'''e'''sa'']]}-||align="center"|{{IPA|[mezɐ]}}||align="center"|'стол'||Види [[Португалска фонологија|португалску фонологију]]citation
|last=Cruz-Ferreira
|first=Madalena
|year=1995
|title=European Portuguese
|journal=Journal of the International Phonetic Association
|volume=25
|issue=2
|pages=91
|doi=10.1017/S0025100300005223
}}</ref>||align="center" lang="pt"|-{[[Португалски правопис|''m'''e'''sa'']]}-||align="center"|{{IPA|[mezɐ]}}||align="center"|'стол'||Види [[Португалска фонологија|португалску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Руски језик|Руски]]<ref>{{Harvcoltxt|Jones|Ward|1969|p=44}}</ref> ||align="center" lang="ru"|-{[[РускиРуска правописазбука|ш'''е'''я]]}-||align="center"|{{IPA|[ˈʂejə]}}||align="center"|'врат'|| Појављује се само прије меких сугласника. Види [[Руска фонологија|руску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Шведски језик|Шведски]]||align="center" lang="sv"|-{[[Шведски алфабет|''s'''e''''']]}-||align="center"|{{IPA|[seː]}}||align="center"|'види'||Види [[Шведска фонологија|шведску фонологију]]
| colspan="2" align="center"|[[Вијетнамски језик|Вијетнамски]]||align="center" lang="vi"|-{[[Вијетнамски алфабет|''t'''ê''''']]}-||align="center"|{{IPA|[tē]}}||align="center"|'утрнути'||Види [[Вијетнамска фонологија|вијетнамску фонологију]]
|-
| align="center"|[[Запотечки језик|Запотечки]]||align="center"|Тилкуиапан<ref>{{Harvcoltxt|Merrill|2008|p=109-10}}</ref>||align="center"|-{[[Латиница|?]]}-||align="center"|{{IPA|[]}}||align="center"|''|| Појављује се већином после {{IPA|[i]}}, иначе самогласник је средњег реда {{IPA|[ɘ]}}citation
|last=Merrill
|first=Elizabeth
|year=2008
|title=Tilquiapan Zapotec
|journal=Journal of the International Phonetic Association
|volume=38
|issue=1
|pages=109-10
|doi=10.1017/S0025100308003344
|url=http://www.balsas-nahuatl.org/mixtec/Christian_articles/Otomanguean/Merrill.pdf
}}</ref>||align="center"|-{[[Латиница|?]]}-||align="center"|{{IPA|[]}}||align="center"|''|| Појављује се већином после {{IPA|[i]}}, иначе самогласник је средњег реда {{IPA|[ɘ]}}
|}
 
| colspan="2" align="center"|[[Хрватски језик|Хрватски]]||align="center" lang="hr"|-{[[gajica|''d'''e'''s'''e'''t'']]}-||align="center"|{{IPA|[deset]}}||align="center"|'десет'||
|-
| align="center"|[[Енглески језик|Енглески]]||align="center"|[[Јокширски дијалекат|јокширски]]<ref>{{Harvcoltxt|Roca|Johnson|1999|p=179}}</ref>||align="center" lang="en"|-{[[Енглески правопис|''pl'''ay''''']]}-||align="center"|{{IPA|[pleː]}}||align="center"|'игра'||Види [[Енглеска фонологија|енглеску фонологију]]citation
|last=Roca
|first=Iggy
|last2=Johnson
|first2=Wyn
|year=1999
|title=A Course in Phonology
|publisher=Blackwell Publishing
|pages=179}}</ref>||align="center" lang="en"|-{[[Енглески правопис|''pl'''ay''''']]}-||align="center"|{{IPA|[pleː]}}||align="center"|'игра'||Види [[Енглеска фонологија|енглеску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Хебрејски језик|Хебрејски]]||align="center" lang="he"|-{[[Хебрејско писмо|חלק]]}-|| align="center"|{{IPA|[χelek]}}||align="center"|'дело'||Хебрејски самогласници нису показани у писму, види [[Некудот]] и [[Хебрејска фонологија|хебрејску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Мађарски језик|Мађарски]]<ref>{{Harvcoltxt|Szende|1994|p=92}}</ref>||align="center" lang="hu"|-{[[Мађарски правопис|''h'''é'''t'']]}-||align="center"|{{IPA|[heːt]}}||align="center"|'недељу дана, седам'||Види [[Мађарска фонологија|мађарску фонологију]]citation
|last=Szende
|first=Tamás
|year=1994
|title=Hungarian
|journal=Journal of the International Phonetic Association
|volume=24
|issue=2
|pages=92
|doi=10.1017/S0025100300005090
}}</ref>||align="center" lang="hu"|-{[[Мађарска абецеда|''h'''é'''t'']]}-||align="center"|{{IPA|[heːt]}}||align="center"|'недељу дана, седам'||Види [[Мађарска фонологија|мађарску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Фински језик|Фински]]<ref>{{Harvcoltxt|Iivonen|Harnud|2005|p=60, 66}}</ref>||align="center" lang="fi"|-{[[Фински алфабет|''m'''e'''n'''e'''n'']]}-||align="center"|{{IPA|[menen]}}||align="center"|'ја (ћу) ићи'||citation
|last=Iivonen
|first=Antti
|last2=Harnud
|first2=Huhe
|year=2005
|title=Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt
|journal=Journal of the International Phonetic Association
|volume=35
|issue=1
|pages=60, 66
|doi=10.1017/S002510030500191X
}}</ref>||align="center" lang="fi"|-{[[Фински алфабет|''m'''e'''n'''e'''n'']]}-||align="center"|{{IPA|[menen]}}||align="center"|'ја (ћу) ићи'||
|-
| colspan="2" align="center"|[[Грчки језик|Грчки]]||align="center" lang="el"|-{[[грчко писмо|φ'''αι'''νόμ'''ε'''νο]]}-||align="center"|{{IPA|[feˈnomeˌno]}}||align="center"|'феноменон'|| Види [[савремена грчка фонологија|савремену грчку фонологију]]
| colspan="2" align="center"|[[Српски језик|Српски]]||align="center" lang="sr-Cyrl"|-{[[Ћирилица|ж'''е'''на]]}-/{{lang|sr-Latn|[[Латиница|''ž'''e'''na'']]}}||align="center"|{{IPA|[ʒena] }}||align="center"|'жена'||
|-
| colspan="2" align="center"|[[Шпански језик|Шпански]]<ref>{{Harvcoltxt|Martínez-Celdrán|Fernández-Planas|Carrera-Sabaté|2003|p=256}}</ref>||align="center" lang="es"|-{[[Шпански правопис|''b'''e'''b'''é''''']]}-||align="center"|{{IPA|[beˈβ̞e]}}||align="center"|'беба'||Види [[Шпанска фонологија|шпанску фонологију]]citation
|last=Martínez-Celdrán
|first=Eugenio
|last2=Fernández-Planas
|first2=Ana Ma.
|last3=Carrera-Sabaté
|first3=Josefina
|year=2003
|title=Castilian Spanish
|journal=Journal of the International Phonetic Association
|volume=33
|issue=2
|pages=256
|doi=10.1017/S0025100303001373
}}</ref>||align="center" lang="es"|-{[[Шпански правопис|''b'''e'''b'''é''''']]}-||align="center"|{{IPA|[beˈβ̞e]}}||align="center"|'беба'||Види [[Шпанска фонологија|шпанску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Турски језик|Турски]]||align="center" lang="tr"|-{[[Турски алфабет|'''e'''v'']]}-||align="center"|{{IPA|[ev]}}||align="center"|'кућа'||Види [[Турска фонологија|турску фонологију]]
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv
|last=Jones
|first=Daniel
|last2=Ward
|first2=Dennis
|year=1969
|title=The Phonetics of Russian
|publisher=Cambridge University Press
}}
[[Категорија:Полузатворени самогласници]]
[[Категорија:Предњи самогласници]]
500

измена