Етрурија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: Поправка преусмерења
Ред 5: Ред 5:
[[Римска република|Рим]] је нарочито био под утицајем Етрураца у коме влада низ етрурских краљева до 509. п.н.е. када је последњи етрурски краљ [[Тарквиније Охоли|Луције Тарквиније Охоли]] био збачен са трона и када је основана Римска република. Најјачи утицај етрурске културе на Рим присутан је био у архитектури и ритуалима, као што је нпр. тријумф. Под етрурским краљевима били су изграђени [[Капитол]], [[Клоака Максима]] (градска канализација) и [[Вија Сакра]] (један од путева). Такође у римском парламенту, [[Римски сенат|Сенат]]у, од 300 посланика (сенатора) 100 је било из редова етрурског племена.
[[Римска република|Рим]] је нарочито био под утицајем Етрураца у коме влада низ етрурских краљева до 509. п.н.е. када је последњи етрурски краљ [[Тарквиније Охоли|Луције Тарквиније Охоли]] био збачен са трона и када је основана Римска република. Најјачи утицај етрурске културе на Рим присутан је био у архитектури и ритуалима, као што је нпр. тријумф. Под етрурским краљевима били су изграђени [[Капитол]], [[Клоака Максима]] (градска канализација) и [[Вија Сакра]] (један од путева). Такође у римском парламенту, [[Римски сенат|Сенат]]у, од 300 посланика (сенатора) 100 је било из редова етрурског племена.


Етрурци су такође заслужни за приближавање грчке културе [[Римљани]]ма, укључујући [[Олимпски богови|12 богова са Олимпа]], гајење маслина и винове лозе, алфабет и архитектуру (лук, канализација, одводни системи су били увезени из Етрурије).
Етрурци су такође заслужни за приближавање грчке културе [[Антички Рим|Римљани]]ма, укључујући [[Олимпски богови|12 богова са Олимпа]], гајење маслина и винове лозе, алфабет и архитектуру (лук, канализација, одводни системи су били увезени из Етрурије).


Класично име Етрурија је оживљено почетком XIX века када је то име дато Тоскани ([[краљевина Етрурија]] 1801-1807) под [[Наполеон]]ом.
Класично име Етрурија је оживљено почетком XIX века када је то име дато Тоскани ([[краљевина Етрурија]] 1801-1807) под [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]]ом.


==Градови==
==Градови==

Верзија на датум 19. септембар 2008. у 12:06

Етрурија (у грчким и латинским изворима називана је Tyrrhenia) је била област у централној Италији на простору данашње Тоскане, делимично Лација, Емилије-Ромање и Умбрије. Доста о локацијама етрурских насеља налазимо у есејима Д.Х. Лоренса.

Народ старе Етрурије се називао Етрурцима и њихова се цивилизација базирала на градовима-државама који су створени у VIII веку п.н.е. и који су постали веома снажни у наредна два века. Етрурци су били доминантна култура у Италији до 650 год. п.н.е и имали су утицаја не само на суседе као што је био Лацијум већ и шире. Трговина тада цвета чак и са Египтом о чему сведоче многи предмети нађени у етрурским гробницама.

Рим је нарочито био под утицајем Етрураца у коме влада низ етрурских краљева до 509. п.н.е. када је последњи етрурски краљ Луције Тарквиније Охоли био збачен са трона и када је основана Римска република. Најјачи утицај етрурске културе на Рим присутан је био у архитектури и ритуалима, као што је нпр. тријумф. Под етрурским краљевима били су изграђени Капитол, Клоака Максима (градска канализација) и Вија Сакра (један од путева). Такође у римском парламенту, Сенату, од 300 посланика (сенатора) 100 је било из редова етрурског племена.

Етрурци су такође заслужни за приближавање грчке културе Римљанима, укључујући 12 богова са Олимпа, гајење маслина и винове лозе, алфабет и архитектуру (лук, канализација, одводни системи су били увезени из Етрурије).

Класично име Етрурија је оживљено почетком XIX века када је то име дато Тоскани (краљевина Етрурија 1801-1807) под Наполеоном.

Градови