Милован Миловановић (лекар) — разлика између измена
| Ред 28: | Ред 28: | ||
'''Милован Миловановић''' ([[Неготин]], [[1884]] — [[Београд]], [[1948]]) био је српски лекар, редовни члан Сепског лекарског друштва, дугогодишњи шеф Просектуре Опште државне болнице, први професор судске медицине на Медицинском факултету и дакан факултета у школској 1943/44. години, предавач судске медицине на Правном факултету у Београду. Захваљујући њему Просектура Опште државне болнице у Београду развила се у модеран Судско-медицински завод, који је 1923. године постао наставна база. Написао је прве уџбенике из судске медицине за медицинаре и њима је у употребу увео српске судско-медицинске термине. У Институту који данас носи његово име створио је школу која је дала и данас даје велики број стручњака.<ref>Јелена Јовановић Симић ВЕЛИКАНИ СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ - 19. ВЕК И ПРВА ПОЛОВИНА 20. ВЕКА, Српска академија наука и уметности, Музеј науке и технике, Српско лекарско друштво, Београд 2016</ref> |
'''Милован Миловановић''' ([[Неготин]], [[1884]] — [[Београд]], [[1948]]) био је српски лекар, редовни члан Сепског лекарског друштва, дугогодишњи шеф Просектуре Опште државне болнице, први професор судске медицине на Медицинском факултету и дакан факултета у школској 1943/44. години, предавач судске медицине на Правном факултету у Београду. Захваљујући њему Просектура Опште државне болнице у Београду развила се у модеран Судско-медицински завод, који је 1923. године постао наставна база. Написао је прве уџбенике из судске медицине за медицинаре и њима је у употребу увео српске судско-медицинске термине. У Институту који данас носи његово име створио је школу која је дала и данас даје велики број стручњака.<ref>Јелена Јовановић Симић ВЕЛИКАНИ СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ - 19. ВЕК И ПРВА ПОЛОВИНА 20. ВЕКА, Српска академија наука и уметности, Музеј науке и технике, Српско лекарско друштво, Београд 2016</ref> |
||
== Живот и каријера == |
== Живот и каријера == |
||
Рођен је у [[Неготин]]у 1884. године у коме је завршио основно школовања. |
Рођен је у [[Неготин]]у 1884. године у коме је завршио основно школовања. Гимназију је завршио у Зајечару. |
||
Медицину је студирао у Бечу од 1904. до 1910. године. |
Медицину је студирао у Бечу од 1904. до 1910. године. |
||
По повратку са студија медицине у Србију 1911. године постављен је за секундарног лекара Просектуре Опште државне болнице у Београду. |
По повратку са студија медицине у Србију 1911. године, након што је Миловановићеву заинтересованост за судску медицину приметио шеф Просектуре др Едуард Михел, на његов предлог ангажован је и потом постављен је за секундарног лекара Просектуре Опште државне болнице у Београду. |
||
Током 1911. и 1912. године усавршавао се у бечком Институту за патологију, да би се током 1920. поново вратио у Беч на специјализацију из патолошке анатомије и судске медицине. |
Током 1911. и 1912. године усавршавао се у бечком Институту за патологију, да би се током 1920. поново вратио у Беч на специјализацију из патолошке анатомије и судске медицине. |
||
| Ред 38: | Ред 38: | ||
Као резервни санитетски официр, учествовао је 1912. и 1913. године у балаканским ратовима које је водила Српска војска. |
Као резервни санитетски официр, учествовао је 1912. и 1913. године у балаканским ратовима које је водила Српска војска. |
||
Током Првог светског рата |
Током Првог светског рата, јер је у рату био разрешен војне дужности 1915. године до 1918. године радио је у Просектури и у Епидемијској лабораторији у Београду |
||
Током 1923. године постављен за ванредног професора Медицинског факултета у Београду, за предмет Судска медицина, а потом је 1933. године промовисан у редовног професора. |
По завршетку Првог светског рата Миловановић је наставио рад у Просектури да би по оснивању Медицинског факултета у Београду био послат на специјализацију из области патолошке анатомије и судске медицине у Беч. Током 1923. године постављен за ванредног професора Медицинског факултета у Београду, за предмет Судска медицина, а потом је 1933. године промовисан у редовног професора. |
||
Преминуо је у Београду 1948. након самоубиства у 64. години живота. |
Преминуо је у Београду 1948. након самоубиства у 64. години живота. |
||
== Дело == |
|||
Његовим залагањем је проширена и модернизована зграда Просектуре у Београду, а затим је за потребе наставе претворена у Судско-медицински завод 1923. године. |
|||
Заслужан је за Збирку музејских препарата др Едуарда Михела, коју је Миловановић током низа година предано попуњавао оформивши музеј веома богатог и разноврсног |
|||
фонда који постоји и данас. |
|||
Милован Миловановић је током своје академске каријере поставио основе судске медицине написавши и прве уџбенике из судске медицине у Србији. |
|||
== Библиографија == |
== Библиографија == |
||
* Др Милован Миловановић - Судска медицина, Просвета, Београд, 1947. |
* Др Милован Миловановић - Судска медицина, Просвета, Београд, 1947. |
||
Верзија на датум 22. фебруар 2018. у 16:46
| Милован Миловановић | |
|---|---|
.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1884. |
| Место рођења | Неготин,  Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1948. |
| Место смрти | Београд,  СФР Југославија |
| Националност | србин |
| Научни рад | |
| Поље | Судска медицина |
| Институција | Медицински факултет у Београду |
| Познат по | Први професор судске медицине у Србији |
Милован Миловановић (Неготин, 1884 — Београд, 1948) био је српски лекар, редовни члан Сепског лекарског друштва, дугогодишњи шеф Просектуре Опште државне болнице, први професор судске медицине на Медицинском факултету и дакан факултета у школској 1943/44. години, предавач судске медицине на Правном факултету у Београду. Захваљујући њему Просектура Опште државне болнице у Београду развила се у модеран Судско-медицински завод, који је 1923. године постао наставна база. Написао је прве уџбенике из судске медицине за медицинаре и њима је у употребу увео српске судско-медицинске термине. У Институту који данас носи његово име створио је школу која је дала и данас даје велики број стручњака.[1]
Живот и каријера
Рођен је у Неготину 1884. године у коме је завршио основно школовања. Гимназију је завршио у Зајечару.
Медицину је студирао у Бечу од 1904. до 1910. године.
По повратку са студија медицине у Србију 1911. године, након што је Миловановићеву заинтересованост за судску медицину приметио шеф Просектуре др Едуард Михел, на његов предлог ангажован је и потом постављен је за секундарног лекара Просектуре Опште државне болнице у Београду.
Током 1911. и 1912. године усавршавао се у бечком Институту за патологију, да би се током 1920. поново вратио у Беч на специјализацију из патолошке анатомије и судске медицине.
Као резервни санитетски официр, учествовао је 1912. и 1913. године у балаканским ратовима које је водила Српска војска.
Током Првог светског рата, јер је у рату био разрешен војне дужности 1915. године до 1918. године радио је у Просектури и у Епидемијској лабораторији у Београду
По завршетку Првог светског рата Миловановић је наставио рад у Просектури да би по оснивању Медицинског факултета у Београду био послат на специјализацију из области патолошке анатомије и судске медицине у Беч. Током 1923. године постављен за ванредног професора Медицинског факултета у Београду, за предмет Судска медицина, а потом је 1933. године промовисан у редовног професора.
Преминуо је у Београду 1948. након самоубиства у 64. години живота.
Дело
Његовим залагањем је проширена и модернизована зграда Просектуре у Београду, а затим је за потребе наставе претворена у Судско-медицински завод 1923. године.
Заслужан је за Збирку музејских препарата др Едуарда Михела, коју је Миловановић током низа година предано попуњавао оформивши музеј веома богатог и разноврсног фонда који постоји и данас.
Милован Миловановић је током своје академске каријере поставио основе судске медицине написавши и прве уџбенике из судске медицине у Србији.
Библиографија
- Др Милован Миловановић - Судска медицина, Просвета, Београд, 1947.
- Milovanović M. Sudska medicina. Beograd - Zagreb: Medicinska knjiga, 1979.
- Prof. M. Milovanović (1922). "Obdukciona tehnika", udžbenik.
Извори
- ^ Јелена Јовановић Симић ВЕЛИКАНИ СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ - 19. ВЕК И ПРВА ПОЛОВИНА 20. ВЕКА, Српска академија наука и уметности, Музеј науке и технике, Српско лекарско друштво, Београд 2016
