Сврака — разлика између измена
м datum |
м Разне исправке |
||
| Ред 18: | Ред 18: | ||
| range_map = Pica pica map.png |
| range_map = Pica pica map.png |
||
| range_map_width = 210px |
| range_map_width = 210px |
||
| range_map_caption = Карта распрострањености различитих подврста |
| range_map_caption = Карта распрострањености различитих подврста |
||
}} |
}} |
||
'''Сврака''' ({{јез-лат|Pica pica, Linnaeus, 1758}}) је врста [[птице]] из рода [[Свраке|сврака]] који припада породици [[Вране|врана]]. Настањује највећи део [[Евроазија|Евроазије]] и [[северна Африка|северну Африку]]. Лако је препознатљива због дугог [[реп]]а и црно-белог перја, као и веома гласног крештања. Сврака је једна од најинтелигентнијих птица. По IUCN-u (светској организацији за заштиту природе) сврстана је у катеорију LC (least concern).<ref>[http://www.iucnredlist.org/ The IUCN Red List of Threatened Species<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> |
'''Сврака''' ({{јез-лат|Pica pica, Linnaeus, 1758}}) је врста [[птице]] из рода [[Свраке|сврака]] који припада породици [[Вране|врана]]. Настањује највећи део [[Евроазија|Евроазије]] и [[северна Африка|северну Африку]]. Лако је препознатљива због дугог [[реп]]а и црно-белог перја, као и веома гласног крештања. Сврака је једна од најинтелигентнијих птица. По IUCN-u (светској организацији за заштиту природе) сврстана је у катеорију LC (least concern).<ref>[http://www.iucnredlist.org/ The IUCN Red List of Threatened Species<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> |
||
| Ред 25: | Ред 26: | ||
Сврака је обично величине од 45 до 50 цм, од којих око 50% отпада на реп, са распоном крила од 50 до 65 цм. Глава, реп и груди су црне боје, док је стомак бео. |
Сврака је обично величине од 45 до 50 цм, од којих око 50% отпада на реп, са распоном крила од 50 до 65 цм. Глава, реп и груди су црне боје, док је стомак бео. |
||
Веома је препознатљива и лако ју је уочити по црно белој комбинацији перја, какву нема ни једна друга птица у Европи. Перје јој се пресијава зелено. Врло препознатљивим "крештањем" упозоравају једне друге уколико наиђе неки предатор, као што су мачке , па изазивају велику буку у градовима<ref name="Bird Guide">{{ |
Веома је препознатљива и лако ју је уочити по црно белој комбинацији перја, какву нема ни једна друга птица у Европи. Перје јој се пресијава зелено. Врло препознатљивим "крештањем" упозоравају једне друге уколико наиђе неки предатор, као што су мачке , па изазивају велику буку у градовима<ref name="Bird Guide">{{Cite book|last=Mullarney|first=Killian|title=Bird Guide|year=1999|publisher=Collins|location=UK|id=ISBN 0-00-711332-3|coauthors=Lars Svensson, Dan Zetterstorm, Peter J. Grant}}</ref> |
||
== Распрострањење == |
== Распрострањење == |
||
| Ред 87: | Ред 88: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Mullarney|first=Killian|title=Bird Guide|year=1999|publisher=Collins|location=UK|id=ISBN 0-00-711332-3|coauthors=Lars Svensson, Dan Zetterstorm, Peter J. Grant}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 4. март 2018. у 05:11
| Сврака | |
|---|---|
| |
| Сврака | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | Хордати (Chordata)
|
| Класа: | Птице (Aves)
|
| Ред: | Птице певачице (Passeriformes)
|
| Породица: | Вране (Corvidae)
|
| Род: | Свраке (Pica)
|
| Врста: | P. pica
|
| Биномно име | |
| Pica pica Лине, 1758.
| |
| |
| Карта распрострањености различитих подврста | |
Сврака (лат. Pica pica, Linnaeus, 1758) је врста птице из рода сврака који припада породици врана. Настањује највећи део Евроазије и северну Африку. Лако је препознатљива због дугог репа и црно-белог перја, као и веома гласног крештања. Сврака је једна од најинтелигентнијих птица. По IUCN-u (светској организацији за заштиту природе) сврстана је у катеорију LC (least concern).[1]
Опис
Сврака је обично величине од 45 до 50 цм, од којих око 50% отпада на реп, са распоном крила од 50 до 65 цм. Глава, реп и груди су црне боје, док је стомак бео.
Веома је препознатљива и лако ју је уочити по црно белој комбинацији перја, какву нема ни једна друга птица у Европи. Перје јој се пресијава зелено. Врло препознатљивим "крештањем" упозоравају једне друге уколико наиђе неки предатор, као што су мачке , па изазивају велику буку у градовима[2]
Распрострањење
Гнезди се на подручју читаве Европе, изузев Исланда. Уочљива је током целе године и може се видети на њивама где има жбуња, на ободима шума, у градовима и градским парковима, а у последње време је све чешћа у урбаним срединама у градским насељима и двориштима.[3]
Подврсте
Међународна орнитолошка унија признаје десет подврста (Pica pica hemileucoptera се сматра делом подврсте Pica pica bactriana):[4]
- Pica pica fennorum – Lönnberg, 1927: северна Скандинавија и северозападна Русија
- Pica pica pica – (Linnaeus, 1758): Британска острва и јужна Скандинавија на истоку до Русије, на југу до Медитерана, укључујући већину острва
- Pica pica melanotos – A.E. Brehm, 1857: Иберијско полуострво
- Pica pica mauritanica – Malherbe, 1845: Северна Африка (Мароко, северни Алжир и Тунис)
- Pica pica asirensis – Bates, 1936: југозападна Саудијска Арабија
- Pica pica bactriana – Bonaparte, 1850: Сибир на истоку до Бајкалског језера, на југу до Кавказа, Ирака, Ирана, Централне Азије и Пакистана
- Pica pica leucoptera – Gould, 1862: југоисточна Русија и североисточна Кина
- Pica pica camtschatica – Stejneger, 1884: полуострво Камчатка на руском далеком истоку
- Pica pica serica – Gould, 1845:источна и јужна Кина, кинеско острво Тајван, северна Бурма (Мјанмар), северни Лаос и северни Вијетнам
- Pica pica bottanensis – Delessert, 1840: централна Кина
Начин живота
Врло социјална птица коју обично можемо видети у паровима. Неретко се дешава да формира омања јата или чак већа јата која могу населити читаво дрвеће у градовима (чак 20 до 40 јединки), у доба парења.[3] Хитре су, иако не делује тако, и могу великом брзином да се сруче на свој плен. Лет им је обично прав, уз јако лепршање крилима које подсећа на веслање. [3]
Гнежђење
Гради велика гнезда која се могу лако уочити током зиме: када лишће опадне могу се видети велика куполаста гнезда која служе као заштита од предатора и других сврака. Гнездо граде од блата које прожимају деловима гранчица и корења, а у њега полажу 5 до 8 јаја од априла до јуна.[3]
Исхрана
Јеловник им се углавном састоји од инсеката, зрневља и различитих остатака хране. Хране се на различитим стаништима, од поља, преко градских насеља, до њива. Дешава се и да се хране туђим јајима и младим птићима током лета. [3]
Галерија
-
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија у потрази за храном -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија - у кљуну носи инсекта -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија -
Сврака сликана у парку у Нишу, Србија - све више јединки у градовима
Види још
Референце
- ^ The IUCN Red List of Threatened Species
- ^ Mullarney, Killian (1999). Bird Guide. UK: Collins. ISBN 0-00-711332-3. Непознати параметар
|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ) - ^ а б в г д Hume, Rob (2006). Birds of Britain and Europe. UK: Dorling Kindersley. ISBN 978-1-40530-753-6.
- ^ Gill, Frank; Donsker, David (eds.). "Crows, mudnesters & birds-of-paradise". IOC World Bird List Version 6.3. International Ornithologists' Union.
Литература
- Mullarney, Killian (1999). Bird Guide. UK: Collins. ISBN 0-00-711332-3. Непознати параметар
|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ)
