Бело море — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Ред 18: Ред 18:
}}
}}


'''Бело море''' ({{јез-ру|Бе́лое мо́ре}}; {{јез-крл|Vienanmeri}}) унутрашње је [[море]] на крајњем северозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Део је акваторије [[северни ледени океан|Северног леденог океана]] са којим је повезано преко [[баренцово море|Баренцовог мора]] са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката [[Мурманска област|Мурманске]] и [[Архангељска област|Архангељске области]] и [[Карелија|Републике Карелије]].
'''Бело море''' ({{јез-ру|Бе́лое мо́ре}}; {{јез-крл|Vienanmeri}}) унутрашње је [[море]] на крајњем северозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Део је акваторије [[северни ледени океан|Северног леденог океана]] са којим је повезано преко [[баренцово море|Баренцовог мора]] са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката [[Мурманска област|Мурманске]] и [[Архангељска област|Архангељске области]] и [[Карелија|Републике Карелије]].


Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука [[Архангељск]]. У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичким каналом]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким морем]].
Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука [[Архангељск]]. У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичким каналом]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким морем]].
Ред 26: Ред 26:
== Физичко-географске карактеристике ==
== Физичко-географске карактеристике ==
[[Датотека:modis white sea.jpg|мини|250п|л|Два сателитска снимка Белог мора]]
[[Датотека:modis white sea.jpg|мини|250п|л|Два сателитска снимка Белог мора]]
Бело море се налази на [[северна Европа|северу Европе]] и припада акваторији [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]], а многи океанографи га сматрају једним од залива [[баренцово море|Баренцовог мора]]. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт [[Свјатој Нос]] на [[кољско полуострво|Кољском полуострву]] са ртом [[Кањин Нос]] на [[кањинско полуострво|Кањинском полуострву]].<ref>{{cite web|url=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|title=Limits of Oceans and Seas, 3rd edition|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization|accessdate=6 February 2010}}</ref> Дужина те линије је око 600 км и то је уједно најшири део беломорске акваторије.
Бело море се налази на [[северна Европа|северу Европе]] и припада акваторији [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]], а многи океанографи га сматрају једним од залива [[баренцово море|Баренцовог мора]]. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт [[Свјатој Нос]] на [[кољско полуострво|Кољском полуострву]] са ртом [[Кањин Нос]] на [[кањинско полуострво|Кањинском полуострву]].<ref>{{cite web|url=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|title=Limits of Oceans and Seas, 3rd edition|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization|accessdate = 6. 02. 2010.}}</ref> Дужина те линије је око 600 км и то је уједно најшири део беломорске акваторије.


Површина беломорске акваторије је око 90.000 км<sup>2</sup> и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од [[Азовско море|Азовског мора]]. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 км<sup>2</sup> Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 метара, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде км<sup>3</sup>. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 километара.
Површина беломорске акваторије је око 90.000 км<sup>2</sup> и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од [[Азовско море|Азовског мора]]. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 км<sup>2</sup> Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 метара, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде км<sup>3</sup>. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 километара.
Ред 34: Ред 34:
Сваки део беломорске обале има своје традиционалне називе, па се тако обале овог мора деле на [[кандалакшка обала|Кандалакшку]], [[терска обала|Терску]], [[карелијска обала|Карелијску]], [[поморска обала|Поморску]], [[оњешка обала|Оњешку]], [[љамицка обала|Љамицку]], [[летња обала Белог мора|Летњу]], [[Зимска обала Белог мора|Зимску]], [[Абрамовска обала|Абрамовску]], [[конушинска обала|Конушинску]] и [[Кањинска обала|Кањинску обалу]].
Сваки део беломорске обале има своје традиционалне називе, па се тако обале овог мора деле на [[кандалакшка обала|Кандалакшку]], [[терска обала|Терску]], [[карелијска обала|Карелијску]], [[поморска обала|Поморску]], [[оњешка обала|Оњешку]], [[љамицка обала|Љамицку]], [[летња обала Белог мора|Летњу]], [[Зимска обала Белог мора|Зимску]], [[Абрамовска обала|Абрамовску]], [[конушинска обала|Конушинску]] и [[Кањинска обала|Кањинску обалу]].


У Бело море се уливају бројне реке, а највеће међу њима су [[Кем (река)|Кем]], [[Мезењ (река)|Мезењ]], [[Оњега (река)|Оњега]], [[Поној]], [[Северна Двина]], [[Нива]], [[Ковда]], [[Стрељна]], [[Варзуга]] и бројни други мањи водотоци. Преко [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичког канала]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким море]].
У Бело море се уливају бројне реке, а највеће међу њима су [[Кем (река)|Кем]], [[Мезењ (река)|Мезењ]], [[Оњега (река)|Оњега]], [[Поној]], [[Северна Двина]], [[Нива]], [[Ковда]], [[Стрељна]], [[Варзуга]] и бројни други мањи водотоци. Преко [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичког канала]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким море]].


Најважнији лучки центри на његовим обалама су [[Архангељск]], [[Беломорск]], [[Кем]], [[Кандалакша]], [[Мезењ]], [[Оњега (град)|Оњега]] и [[Северодвинск]].
Најважнији лучки центри на његовим обалама су [[Архангељск]], [[Беломорск]], [[Кем]], [[Кандалакша]], [[Мезењ]], [[Оњега (град)|Оњега]] и [[Северодвинск]].

Верзија на датум 6. март 2018. у 05:55

За другу употребу, погледајте чланак Егејско море.
Бело море
Мапа Белог мора
ЛокацијаСеверни ледени океан, Северна Европа
Земље басена Русија
Површина90.800 km2
Прос. дубина67 m
Макс. дубина343 m
Запремина4.400 km3
Салинитет26−31‰
Водена површина на Викимедијиној остави

Бело море (рус. Бе́лое мо́ре; крл. Vienanmeri) унутрашње је море на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Део је акваторије Северног леденог океана са којим је повезано преко Баренцовог мора са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката Мурманске и Архангељске области и Републике Карелије.

Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука Архангељск. У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. Беломорско-балтичким каналом повезано је са Балтичким морем.

Бело море је једно од тек 4 светска мора које је име добило по боји (преостала 3 су Црно, Жуто и Црвено море). Бело море је уједно и архаичан назив за Егејско море на југу Европе.

Физичко-географске карактеристике

Два сателитска снимка Белог мора

Бело море се налази на северу Европе и припада акваторији Северног леденог океана, а многи океанографи га сматрају једним од залива Баренцовог мора. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт Свјатој Нос на Кољском полуострву са ртом Кањин Нос на Кањинском полуострву.[1] Дужина те линије је око 600 км и то је уједно најшири део беломорске акваторије.

Површина беломорске акваторије је око 90.000 км2 и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од Азовског мора. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 км2 Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 метара, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде км3. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 километара.

У физиономији Белог мора јасно се издвајају 4 пространа залива: Кандалакшки на западу (уједно и најдубљи део мора), Оњешки и Двински на југу те Мезењски на истоку. Обале уз Кандалакшки и Оњешки залив су јако разуђене, западне обале су генерално достав више и стрмије у поређењу са источним. Међу бројним острвима величином и значајем се издвајају Соловецка острва, острво Киј и Кондостров у Оњешком заливу, Великиј у Кандалакшком заливу и Моржовец на северу акваторије.

Сваки део беломорске обале има своје традиционалне називе, па се тако обале овог мора деле на Кандалакшку, Терску, Карелијску, Поморску, Оњешку, Љамицку, Летњу, Зимску, Абрамовску, Конушинску и Кањинску обалу.

У Бело море се уливају бројне реке, а највеће међу њима су Кем, Мезењ, Оњега, Поној, Северна Двина, Нива, Ковда, Стрељна, Варзуга и бројни други мањи водотоци. Преко Беломорско-балтичког канала повезано је са Балтичким море.

Најважнији лучки центри на његовим обалама су Архангељск, Беломорск, Кем, Кандалакша, Мезењ, Оњега и Северодвинск.

Температура површинског слоја воде лети износи 7-15°, а зими је нижа од 1°. Море се зими замрзава и пловно је само од маја до септембра.

Амплитуда плимног таласа је до 10 метара и највиша је у Мезењском заливу.

Види још

Литература

Референце

  1. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Приступљено 6. 02. 2010. 

Спољашње везе

Бело море на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бело_море&oldid=19158804”