Кантакузини

Кантакузини (грчки: Καντακουζηνός) су били припадници истакнуте византијске породице чији су чланови средином 14. века носили титулу византијског цара.

Историја

Кантакузини се појављују по први пут током владавине Алексија Комнина (1083-1118), током цареве кампање против Кумана. Чланови породице Кантакузин су током епохе Комнина били високи војни званичници. Севаст Јован Кантакузин убијен је у бици код Мириокефалона, док је цезар Јован Кантакузин, вероватно унук убијеног севаста, оженио Ирину Анђелину, сестру цара Исака II Анђела. Кантакузини су у време Четвртог крсташког рата и латинског заузећа Цариграда (1204) били међу највећим поседницима у Царству. Кантакузини су истакнути чланови византијске политике и током владавине Палеолога. Михајло Кантакузин је 1308. године постављен за управника Мореје. Његов син био је Јован Кантакузин, мега доместик, регент и на крају византијски цар (1341-1354) као противник Јована V Палеолога у грађанском рату. Јован је присиљен на абдикацију и повлачење у манастир. Његов син Матија такође је владао Византијом као савладар (1353-1357). Млађи Јованов син, Манојло, владао је као морејски деспот од 1349. до 1380. године. Јованова ћерка Јелена била је удата за Јована V Палеолога. Марија, друга ћерка, била је удата за Нићифора Орсинија, епирског деспота, а трећа ћерка, Теодора, за османског бега Орхана. Матијина двојица синова владали су накратко Морејом. О Јовану нема много података, а сматра се да је умро без деце. Могући потомци Димитрија су: Ђорђе, Андроник (последњи византијски мега доместик), Ирина (удата за српског деспота Ђурђа Бранковића), Тома (служио на двору Бранковића) и Јелена (трапезунтска царица, супруга Давида Великог Комнина). Имао је и ћерку непознатог имена која је постала краљица Грузије.

Цареви династије Кантакузин

Слика	Име	Рођење	Наследник	Владавина	Смрт	Дужина владавине
	Јован Кантакузин	око 1292.	Јован V Палеолог	31. март 1347—10. децембар 1354.	15. јун 1383.	7 година
	Матија Кантакузин	око 1325.	Јован V Палеолог	1353—1357.	15. јун 1383.	4 године

Литература

• Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5. 
• Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded изд.). Cambridge University Press. 
• Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Kazhdan, Alexander, ed. . Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford University Press. 1991. ISBN 978-0-19-504652-6.