Општина Бољевац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: ВласиВласи (Србија), МакедонциМакедонци (народ); Уклоњена веза: Црна Река
мНема описа измене
Ред 14: Ред 14:
}}
}}
'''Општина Бољевац''' је општина у [[Зајечарски управни округ|Зајечарском округу]] са седиштем у [[Бољевац|истоименом граду]].
'''Општина Бољевац''' је општина у [[Зајечарски управни округ|Зајечарском округу]] са седиштем у [[Бољевац|истоименом граду]].
Према процени Републичког завода за статистику из 2004. године у општини је био 15.231 становник.
Према процени Републичког завода за статистику из 2011. године у општини је био 12.994 становник.


== Географија ==
== Географија ==

Верзија на датум 20. март 2018. у 13:12

Општина Бољевац
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Јужна и источна Србија
Управни округ Зајечарски округ
Седиште Бољевац
Становништво
Становништво 12.994
Географске карактеристике
Површина 828 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт www.boljevac.org.rs

Општина Бољевац је општина у Зајечарском округу са седиштем у истоименом граду. Према процени Републичког завода за статистику из 2011. године у општини је био 12.994 становник.

Географија

Ртањ

Општина Бољевац се налази у долини Црног Тимока окружен Малиником на северозападу, Ртњем, Самањцем, Тумбом и Слеменом на југу и Тупижницом на југоистоку. Граничи се са општинама Ражањ, Сокобања, Књажевац, Зајечар, Бор, Параћин и Деспотовац.

Од општине Деспотовац одвојена је Кучајским планинама, а од општине Параћин планином Самањац и Кучај а између њих превојем Столице. Од општине Сокобања одвојена је планином Самањац и Ртањ. Кучајске планине и Ртањ су одвојени Црноречком котлином у коме се налази и седише општине Бољевац.

У административним погледу , Бољевац је општински центар са 24 месне заједнице у 19 катастарских општина. Припада Зајечарском округу од којег је центра удаљена 40 километара.

Долина Црног Тимока пресеца општину на два дела, северни део је пространији али мање насељен (6 насеља) док је јужни део нижи, мањи по површини али више насељенији (13 насеља). Надморска висина општине Бољевац се креће од 260 до 1.600 m.

Хидрографија

На територији општине Бољевац налазе се значајни водни ресурси. Река Црни Тимок је најзначајнији водени ток са врелом у Кривом Виру. Северно и јужно од долине Црног Тимока налазе се бројне притоке међу којима су Радованска река, Мировштица, Арнаута и Злотска река.

На територији општине присутна су многобројна врела. У Кривом Виру се налази и термални извор који је недовољно истражен.

  • Црни Тимок - највећи ток у општини Бољевац, који тече кроз централни део општине и низводно од Зајечара, са Белим Тимоком гради јединствену реку, а посебно је атрактивно његово врело у Кривом Виру.
  • Арнаута - река за коју су везана многа историјска догађања и народна предања, представља десну притоку Црног Тимока и реку која протиче кроз сам Бољевац.
  • Радованска река - чиста и бистра вода, велелепна клисура и кањон, богата рибом и разноврсном флором дуж своје долине.
  • Грабовачка и Злотска река - леве притоке Црног Тимока, такође атрактивни простори за ислетнички и рекреативни туризам.

Демографија

Положај општине Бољевац у Зајечарском округу

Према попису из 2011. године општина Бољевац има 12.994 становника. Већину становништва су чинили Срби (64%), па затим Власи (26%), Роми (2%) и Румуни (1%). Природни прираштај је -13,7 ‰.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 25.423
1953. 25.831
1961. 26.277
1971. 23.335
1981. 21.818
1991. 19.384 18.424
2002. 15.849 17.347
2011. 12.994
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
8.372 64,43%
Власи
  
3.356 25,83%
Роми
  
287 2,21%
Румуни
  
92 0,71%
Муслимани
  
20 0,15%
Македонци
  
19 0,15%
остали
  
848 6,53%

Насеља

Насеље Број становника (2002) Број становника (2011) Кретање становништва (%)
Бачевица 409 344 -15,89
Боговина 1.348 1.151 -14,60
Бољевац 3.784 3.333 -11,92
Бољевац Село 315 277 -12,06
Валакоње 1.378 1.095 -20,54
Врбовац 190 121 -36,31
Добро Поље 415 305 -26,51
Добрујевац 236 158 -33,05
Илино 121 105 -13,22
Јабланица 435 315 -27,59
Криви Вир 549 335 -38,98
Луково 704 584 -17,05
Мали Извор 565 455 -19,47
Мирово 183 141 -22,95
Оснић 1.340 1.125 -16,04
Подгорац 2.218 1.913 -13,75
Ртањ 182 120 -34,07
Рујиште 470 335 -28,72
Савинац 365 288 -21,10
Сумраковац 642 494 -23,05

Референце

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе