Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 22. март 2018. у 00:23

Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920. су били избори за народне посланике у Уставотворну скупштину Краљевине СХС.

Избори су одржани 28. новембра 1920. године. Ови избори су представљали прво одмеравање снага између политичких странака у новонасталој држави. Народни посланици су бирани тајним гласањем, непосредним начином по систему изборног количника. Избори из 1920. године су били први демократски избори у Краљевини СХС.

Позадина

Устав за целу Краљевину СХС није постојао. У свакодневној политичкој пракси влада се позивала на поједина решења српског Устава који је био погажен већ самим чином уједињења. Државноправни провизоријум је резултат чињенице да влада није желела да протегне српски устав на нову државу. На подручју нове државе било је шест различитих законодавстава. Док је Демократска странка била на власти, краљу је достављен Указ којим је предложено распуштање Привременог народног представништва и расписивање избора за Уставотворну скупштину. Демократе су биле против покрајинских аутономија које су тада постојале. Краљево одбијање да испуни захтеве из Указа довело је до Давидовићеве оставке. Током Веснићевог мандата коначно су решени спорови са суседним државама, чиме су дефинитивно утврђене границе Краљевине. Био је то предуслов за стварање бирачких јединица. Опште бирачко право било је предвиђено Крфском декларацијом. Опште право гласа имало је око 25% становништва. Бирачко право није дато припадницима националних мањина, сем мањинама словенског порекла и онима који су се декларисали као држављани Краљевине. Официри, подофицири и војници нису имали право гласа. Бирачко право имао је сваки мушкарац са навршених 21 годину, држављанин Краљевине који је најмање 6 месеци настањен у општини боравишта. Због великог броја неписмених, гласало се куглицом.

Резултати избора

Укупно је гласало 1.607.265 бирача, односно 64,79% свих бирача уписаних у бирачки списак. Бирало се 415 од 419 посланика, зато што су три била у изборним јединицама под италијанском окупацијом, која није дозволила одржавање избора за државу са којом је имала територијални спор. Укупно су 22 странке истакле кандидате. Резултати избора по појединачним изборним листама чији су кандидати ушли у народно представништво:

Странке	Гласови	%	Посланици
Југословенска демократска странка - Љубомир Давидовић	319,448	19,9	92
Народна радикална странка - Никола Пашић	284,575	17,7	91
Хрватска пучка сељачка странка - Стјепан Радић	230,590	14,3	50
Комунистичка партија Југославије	198,736	12,4	58
Савез земљорадника и Самостална сељачка странка - Јован Јовановић	151,603	9,4	39
Југословенска муслиманска организација - Мехмед Спахо	110,895	6,9	24
Словеначка народна странка - др Антон Корошец	58,971	3,7	14
Хрватска пучка и буњевачко-шокачка странка	52,333	3,3	13
Југословенска социјалдемократска странка	46,972	2,9	10
Народна турско-шиптарска организација „Џемијет“	30,039	1,9	8
Хрватска тежачка странка - Народни клуб	38,400	2,4	7
Хрватска заједница	25,867	1,6	4
Републиканска демократска странка - Љубомир Стојановић	18,136	1,1	3
Хрватска странка права	10,880	0,7	2
Остали	29,946	1,9	0
Укупно	1.607.265	100	419

Литература

Бранислав Глигоријевић, „Парламент и политичке странке у Југославији (1919-1929)“, Београд 1979.
Петрановић, Бранко (1988). Историја Југославије, књига I - Краљевина Југославија. Београд: Нолит.
Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.

@@ Ред 67: / Ред 67: @@
 Избори су одржани [[28. новембар|28. новембра]] [[1920]]. године. Ови избори су представљали прво одмеравање снага између политичких странака у новонасталој држави. Народни посланици су бирани тајним гласањем, непосредним начином по систему изборног количника. Избори из [[1920]]. године су били први демократски избори у Краљевини СХС.
+==Позадина==
+Устав за целу Краљевину СХС није постојао. У свакодневној политичкој пракси влада се позивала на поједина решења српског Устава који је био погажен већ самим чином уједињења. Државноправни провизоријум је резултат чињенице да влада није желела да протегне српски устав на нову државу. На подручју нове државе било је шест различитих законодавстава. Док је [[Демократска странка (Југославија)|Демократска странка]] била на власти, [[Александар I Карађорђевић|краљу]] је достављен Указ којим је предложено распуштање [[Привремено народно представништво|Привременог народног представништва]] и расписивање избора за Уставотворну скупштину. Демократе су биле против покрајинских аутономија које су тада постојале. Краљево одбијање да испуни захтеве из Указа довело је до Давидовићеве оставке. Током [[Миленко Веснић|Веснићевог]] мандата коначно су [[Рапалски мир|решени]] спорови са суседним државама, чиме су дефинитивно утврђене границе Краљевине. Био је то предуслов за стварање бирачких јединица. Опште бирачко право било је предвиђено [[Крфска декларација|Крфском декларацијом]]. Опште право гласа имало је око 25% становништва. Бирачко право није дато припадницима националних мањина, сем мањинама словенског порекла и онима који су се декларисали као држављани Краљевине. Официри, подофицири и војници нису имали право гласа. Бирачко право имао је сваки мушкарац са навршених 21 годину, држављанин Краљевине који је најмање 6 месеци настањен у општини боравишта. Због великог броја неписмених, гласало се куглицом.
 == Резултати избора ==