Естуар — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 3: Ред 3:
'''Естуар''' ({{јез-лат|aestuarium}} = залив, ниска обала, ''-{aestus}-'' = плима, струја) је левкасти [[залив]] на [[ушће|ушћу]] реке широко отворен према мору. Карактеристичан је за ниске обале на којим је колебање плиме врло велико (од 10 до 20 -{m}-).
'''Естуар''' ({{јез-лат|aestuarium}} = залив, ниска обала, ''-{aestus}-'' = плима, струја) је левкасти [[залив]] на [[ушће|ушћу]] реке широко отворен према мору. Карактеристичан је за ниске обале на којим је колебање плиме врло велико (од 10 до 20 -{m}-).


Плимски талас продире ушћем дубоко у реку (на [[Темза|Темзи]] је око 113 -{km}-) и при повлачењу, за време [[плима и осека|осеке]], носи са собом велику количину трошног материјала. На тај начин се речно корито продубљује и чисти од наноса, а бродовима се отвара пут дубоко у копно.
[[Плима|Плимски]] талас продире ушћем дубоко у реку (на [[Темза|Темзи]] је око 113 -{km}-) и при повлачењу, за време и осека|осеке]], носи са собом велику количину трошног материјала. На тај начин се речно корито продубљује и чисти од наноса, а [[брод]]овима се отвара пут дубоко у копно.


Ако река наталожи на ушћу велику количину седимената (као нрп. [[Жиронда]] у [[Француска|Француској]]), пред естуаром се стварају пешчани [[спруд]]ови кроз које се при сваком новом наступу плиме отварају пролази. Улаз у такав естуар отежан је због сталне промене положаја пролаза, па је потребна пилотажа.
Ако река наталожи на ушћу велику количину седимената (као нрп. [[Жиронда]] у [[Француска|Француској]]), пред естуаром се стварају пешчани [[спруд]]ови кроз које се при сваком новом наступу [[плима|плиме]] отварају пролази. Улаз у такав естуар отежан је због сталне промене положаја пролаза, па је потребна пилотажа.


На обалама и на унутрашњем крају естуарског ушћа развили су се велики лучки центри: [[Лондон]] ([[Темза]]), [[Хамбург]] ([[Лаба (река)|Лаба]]), [[Бордо]] (Жиронда), [[Лисабон]] ([[Тахо (река)|Тежо]]), [[Буенос Ајрес]] и [[Монтевидео]] ([[Рио де ла Плата (естуар)|Ла Плата]]).
На обалама и на унутрашњем крају естуарског ушћа развили су се велики [[лука|лучки]] центри: [[Лондон]] ([[Темза]]), [[Хамбург]] ([[Лаба (река)|Лаба]]), [[Бордо]] (Жиронда), [[Лисабон]] ([[Тахо (река)|Тежо]]), [[Буенос Ајрес]] и [[Монтевидео]] ([[Рио де ла Плата (естуар)|Ла Плата]]).


== Литература ==
== Литература ==

Верзија на датум 22. март 2018. у 18:27

Естуар
Естуар Жиронде на југу Француске

Естуар (лат. aestuarium = залив, ниска обала, aestus = плима, струја) је левкасти залив на ушћу реке широко отворен према мору. Карактеристичан је за ниске обале на којим је колебање плиме врло велико (од 10 до 20 m).

Плимски талас продире ушћем дубоко у реку (на Темзи је око 113 km) и при повлачењу, за време и осека|осеке]], носи са собом велику количину трошног материјала. На тај начин се речно корито продубљује и чисти од наноса, а бродовима се отвара пут дубоко у копно.

Ако река наталожи на ушћу велику количину седимената (као нрп. Жиронда у Француској), пред естуаром се стварају пешчани спрудови кроз које се при сваком новом наступу плиме отварају пролази. Улаз у такав естуар отежан је због сталне промене положаја пролаза, па је потребна пилотажа.

На обалама и на унутрашњем крају естуарског ушћа развили су се велики лучки центри: Лондон (Темза), Хамбург (Лаба), Бордо (Жиронда), Лисабон (Тежо), Буенос Ајрес и Монтевидео (Ла Плата).

Литература

  1. Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
  2. Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  3. Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет

Спољашње везе