Револуције 1848. у Француској — разлика између измена

Иди на навигацију Иди на претрагу
м
Враћене измене 77.238.198.151 (разговор) на последњу измену корисника DragonBot
(Revolucionarna 1848. godina)
м (Враћене измене 77.238.198.151 (разговор) на последњу измену корисника DragonBot)
После Бечког конгрса 1815 године у свим државама Европе дошли су на власт племићи који су били највећу противници напретка. У Француској су дошли на власт краљеви из династије Бурбона. Немачка је била расцепкана на 34 државе у којима су владали разни кнезови и краљеви. Италија је била подељена на многе државице, а у Русији је владала најцрња реакција. Слично је стање било и у Шпанији, Португалији и другим државама. У фебруару 1848 године у Паризу избила је револуција, у којој су радници, студенти и ситна буржоазија срушили власт крупне буржуазије и племства и протерали Луја Филипа из Француске. Француска је проглашена за републику. радници су срушили монархију али су власт у новој републици узели представници средње буржоазије.
Nakon Napoleonovog pada na Francusko prijestolje došla je dinastija Burbona.Svrgnuta je s vlasti 1830. Tada je za kralja izabran Luj Filip Orleanski i tada počinje period Julske monarhije.U tom razdoblju je stvarnu vlast imala krupna Buržoazija.Vladin pokušaj da vojskom rastjera protestni skup, a to je skup koji je označio oičetak nove revolucije.Naoružani građani Pariza zbacili su vladu,a kralj je pobjegao.Tad je Francuska postala ponovo Republika.Radnicima je dan skraćen na 10 sati,a nezaposleni radnici se zapošljavaju u nacionalne radionice.1848. godine vlada donosi odluku o ukidanju ovih radionica. Donešen je novi ustav kojem izvršna vlast pripada predjedniku Republike.Na tom mjestu je Napoleonov nećak Luj Bonaparte.
 
{{клица-историја}}

Мени за навигацију