Ноје — разлика између измена

:''За истоимени филм види [[НоaНоје (филм)]]''

[[Датотека:Noah Cursing Canaan.png|мини|250п|НоаНоје проклиње Хама]]

'''НоаНоје''' ([[Хебрејски језик|хебрејски]]: '''נוֹחַ''' ор '''נֹחַ''', <small></small>[[Хебрејски језик#модерни хебрејски|стандардни]]: Nóaḥ, <small></small>[[Тиберијска вокализација|тиберијски]]: Nōªḥ, [[Арапски језик|арапски]]: '''نوح''', Nūḥ, „почивати“) био је десети и последњи од [[антедилувијални период|антедилувијалних]] [[патријарх]]а, најпознатији по [[мит о потопу|потопу]] који се догодио у његово време. Прича о њему је садржана у хебрејској [[Библија|Библији]], у књизи [[Књига постања|Постања]], поглавља 5-9. Библија каже да је НоаНоје син [[Ламех]]а и да је једанаеста генерација после [[Адам]]а. Умро је 350 година после потопа када му је било 950 година (Постање 9,28-29).

Док су Потоп и [[НоинаНојева барка]] најпознатији елементи приче о НоиНоју, такође се спомиње и као „први пољопривредник“ и проналазач [[вино|вина]], исто као у вези с епизодом пијанства и каснијим [[prokletstvo Hama|проклетством Хама]] (Постање 9,20-27). Неке анализе текста приповести сугеришу да њен данашњи облик у ствари сажима два првобитно различита извора, вероватно темељена на две различите приче, те да садржи елементе раније [[Месопотамска митологија|месопотамске митологије]], иако су обе тврдње постале предметом оспоравања и контроверзи.

НоаНоје је по библијском сведочењу имао три сина [[Сем (Библија)|Сема]], [[Хам]]а и [[Јафет]]а од којих воде порекло три велике групе народа, односно три људске расе: [[Семити]] - жута (народи [[Азија|Азије]] и [[Америке]]), [[Хамити]] - црна (народи [[Африка|Африке]]) и [[Јафетити]] - бела раса (народи [[Европа|Европе]]).

Прича о НоиНоји је још темељније обрађена у каснијим абрахамнским традицијама, те је имала огроман утицај на целу западну културу.

[[Датотека:Genealogy noah.jpg|мини|600п|центар|НоинНојев родослов]]

* [[Мит о потопу|НоинНојев потоп]]

* [[НоинаНојева барка]]

* [[Седам НоинихНојевих заповести]]