Сентешки срез — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{радови у току}}
{{Координате|46_39_7_N_20_15_25_E_type:city(163173)_region:HU|46° 39′ 07′′ СГШ 20° 15′ 25′′ ИГД}}
{{Координате|46_39_7_N_20_15_25_E_type:city(163173)_region:HU|46° 39′ 07′′ СГШ 20° 15′ 25′′ ИГД}}
{{Котари у Мађарској
{{Котари у Мађарској
Ред 20: Ред 19:


Захвата површину од 813,84 -{km²}-, има укупно 8 насеља и 43.516 становника. Седиште котара је град [[Сентеш]] ''(-{Szentes}-)''.
Захвата површину од 813,84 -{km²}-, има укупно 8 насеља и 43.516 становника. Седиште котара је град [[Сентеш]] ''(-{Szentes}-)''.

== Историја ==
Средином [[19. век]]а, Сентеш је био административни и културни центар данашње [[Чонград (жупанија)|жупаније Чонград]]. Племићи и виши слојеви тадашњег друштва су радо долазили у сегварски дворац и тамо проводили заједничко време.

Најстарији сачувани споменици овог котара су [[Арпадхалом]] ''(-{Árpádhalom}-)'', Черебекењ ''(-{Cserebökény}-)'' и Еперјеш ''(-{Eperjes}-)''. Овај део котара је био насељен још у доба насељавања Мађара, [[Арпад]]а и најстарији трагови насељавања, остаци [[Хришћанство|хришћанске]] цркве, се налазе у месту Белше-Ечер ''(-{Belső-Ecser}-)''.

У врхунцу моћи племићке породице Карољи ''(-{Károlyi család}-)'' у овим крајевима они су имали поседе, то јест њима су припадала два данашња насељена места [[Нађмагоч]] и [[Дерекеђхаз]]. Један део поседа је у другој половини 19. века од њих откупио чепељски барон Вајс Манфред ''(-{Weiss Manfréd}-)''. У једном периоду владавине породице Карољи направљен је и преседан, па су они [[1836.]] године увели новину да сељак може да откупи земљу под одређеним условима од племића. Овај акт се звао ереквалтшаг ''(-{örökváltság}-)'', или у преводи ''трајна промена власништва''.

== Привреда ==
Између два [[Први светски рат|светска]] [[Други светски рат|рата]] на путу од Нађмагоча и Дерекеђхаза су посађени [[јоргован]]и. Током година аја чано корење је постала добра сировина за израду намештаја, што је и искоришћено и то се извозило у иностранство.

Најбројније насељено место Фабијаншебешћен ''(-{Fábiánsebestyén}-)'' поседује и најквалитетнију земљу за пољопривредну обраду, и она се користи за производњу разног семења које се даље продаје. Родно земљиште је омогучило и баштованство у пластеницима, тако да се убира неколико жетви годишње. Ова грана баштованства је заживела током педесетих година двадесетог века.

Сегвар и околина се данас највише баве баштованством и производом поврћа. Дуго је у Сегвару постојала и фабрика [[Кудеља|кудеље]], тако да је читав крај био препознатљив по киселкастом мирису кудеље. У самој фабрици су користили [[Магарац|магарце]] за гажење и помоћ при сировој обради, због саме природе биљке која је опијала људе.


== Насељена места ==
== Насељена места ==

Верзија на датум 29. октобар 2008. у 01:59

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:46_39_7_N_20_15_25_E_type:city(163173)_region:HU
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

{{{caption2}}}
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаЧонград (жупанија)
Површина813,84 km2
 — број ст.43.516 (2.007)
 — густина ст.53,47 ст./km2
Поштански број6600
Позивни број63
www.szentes.hu

Сентеш (котар) (мађ. Szentesi kistérség) је котар у мађарској жупанији Чонград.

Захвата површину од 813,84 km², има укупно 8 насеља и 43.516 становника. Седиште котара је град Сентеш (Szentes).

Историја

Средином 19. века, Сентеш је био административни и културни центар данашње жупаније Чонград. Племићи и виши слојеви тадашњег друштва су радо долазили у сегварски дворац и тамо проводили заједничко време.

Најстарији сачувани споменици овог котара су Арпадхалом (Árpádhalom), Черебекењ (Cserebökény) и Еперјеш (Eperjes). Овај део котара је био насељен још у доба насељавања Мађара, Арпада и најстарији трагови насељавања, остаци хришћанске цркве, се налазе у месту Белше-Ечер (Belső-Ecser).

У врхунцу моћи племићке породице Карољи (Károlyi család) у овим крајевима они су имали поседе, то јест њима су припадала два данашња насељена места Нађмагоч и Дерекеђхаз. Један део поседа је у другој половини 19. века од њих откупио чепељски барон Вајс Манфред (Weiss Manfréd). У једном периоду владавине породице Карољи направљен је и преседан, па су они 1836. године увели новину да сељак може да откупи земљу под одређеним условима од племића. Овај акт се звао ереквалтшаг (örökváltság), или у преводи трајна промена власништва.

Привреда

Између два светска рата на путу од Нађмагоча и Дерекеђхаза су посађени јорговани. Током година аја чано корење је постала добра сировина за израду намештаја, што је и искоришћено и то се извозило у иностранство.

Најбројније насељено место Фабијаншебешћен (Fábiánsebestyén) поседује и најквалитетнију земљу за пољопривредну обраду, и она се користи за производњу разног семења које се даље продаје. Родно земљиште је омогучило и баштованство у пластеницима, тако да се убира неколико жетви годишње. Ова грана баштованства је заживела током педесетих година двадесетог века.

Сегвар и околина се данас највише баве баштованством и производом поврћа. Дуго је у Сегвару постојала и фабрика кудеље, тако да је читав крај био препознатљив по киселкастом мирису кудеље. У самој фабрици су користили магарце за гажење и помоћ при сировој обради, због саме природе биљке која је опијала људе.

Насељена места

Спољашње везе

Шаблон:Насељена места у котару Сентеш