Сентешки срез — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{радови у току}} |
|||
{{Координате|46_39_7_N_20_15_25_E_type:city(163173)_region:HU|46° 39′ 07′′ СГШ 20° 15′ 25′′ ИГД}} |
{{Координате|46_39_7_N_20_15_25_E_type:city(163173)_region:HU|46° 39′ 07′′ СГШ 20° 15′ 25′′ ИГД}} |
||
{{Котари у Мађарској |
{{Котари у Мађарској |
||
Ред 20: | Ред 19: | ||
Захвата површину од 813,84 -{km²}-, има укупно 8 насеља и 43.516 становника. Седиште котара је град [[Сентеш]] ''(-{Szentes}-)''. |
Захвата површину од 813,84 -{km²}-, има укупно 8 насеља и 43.516 становника. Седиште котара је град [[Сентеш]] ''(-{Szentes}-)''. |
||
== Историја == |
|||
Средином [[19. век]]а, Сентеш је био административни и културни центар данашње [[Чонград (жупанија)|жупаније Чонград]]. Племићи и виши слојеви тадашњег друштва су радо долазили у сегварски дворац и тамо проводили заједничко време. |
|||
Најстарији сачувани споменици овог котара су [[Арпадхалом]] ''(-{Árpádhalom}-)'', Черебекењ ''(-{Cserebökény}-)'' и Еперјеш ''(-{Eperjes}-)''. Овај део котара је био насељен још у доба насељавања Мађара, [[Арпад]]а и најстарији трагови насељавања, остаци [[Хришћанство|хришћанске]] цркве, се налазе у месту Белше-Ечер ''(-{Belső-Ecser}-)''. |
|||
У врхунцу моћи племићке породице Карољи ''(-{Károlyi család}-)'' у овим крајевима они су имали поседе, то јест њима су припадала два данашња насељена места [[Нађмагоч]] и [[Дерекеђхаз]]. Један део поседа је у другој половини 19. века од њих откупио чепељски барон Вајс Манфред ''(-{Weiss Manfréd}-)''. У једном периоду владавине породице Карољи направљен је и преседан, па су они [[1836.]] године увели новину да сељак може да откупи земљу под одређеним условима од племића. Овај акт се звао ереквалтшаг ''(-{örökváltság}-)'', или у преводи ''трајна промена власништва''. |
|||
== Привреда == |
|||
Између два [[Први светски рат|светска]] [[Други светски рат|рата]] на путу од Нађмагоча и Дерекеђхаза су посађени [[јоргован]]и. Током година аја чано корење је постала добра сировина за израду намештаја, што је и искоришћено и то се извозило у иностранство. |
|||
Најбројније насељено место Фабијаншебешћен ''(-{Fábiánsebestyén}-)'' поседује и најквалитетнију земљу за пољопривредну обраду, и она се користи за производњу разног семења које се даље продаје. Родно земљиште је омогучило и баштованство у пластеницима, тако да се убира неколико жетви годишње. Ова грана баштованства је заживела током педесетих година двадесетог века. |
|||
Сегвар и околина се данас највише баве баштованством и производом поврћа. Дуго је у Сегвару постојала и фабрика [[Кудеља|кудеље]], тако да је читав крај био препознатљив по киселкастом мирису кудеље. У самој фабрици су користили [[Магарац|магарце]] за гажење и помоћ при сировој обради, због саме природе биљке која је опијала људе. |
|||
== Насељена места == |
== Насељена места == |
Верзија на датум 29. октобар 2008. у 01:59
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:46_39_7_N_20_15_25_E_type:city(163173)_region:HU
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
Држава | Мађарска |
---|---|
Регион | Регија велике јужне равнице |
Жупанија | Чонград (жупанија) |
Површина | 813,84 km2 |
— број ст. | 43.516 (2.007) |
— густина ст. | 53,47 ст./km2 |
Поштански број | 6600 |
Позивни број | 63 |
www.szentes.hu |
Сентеш (котар) (мађ. Szentesi kistérség) је котар у мађарској жупанији Чонград.
Захвата површину од 813,84 km², има укупно 8 насеља и 43.516 становника. Седиште котара је град Сентеш (Szentes).
Историја
Средином 19. века, Сентеш је био административни и културни центар данашње жупаније Чонград. Племићи и виши слојеви тадашњег друштва су радо долазили у сегварски дворац и тамо проводили заједничко време.
Најстарији сачувани споменици овог котара су Арпадхалом (Árpádhalom), Черебекењ (Cserebökény) и Еперјеш (Eperjes). Овај део котара је био насељен још у доба насељавања Мађара, Арпада и најстарији трагови насељавања, остаци хришћанске цркве, се налазе у месту Белше-Ечер (Belső-Ecser).
У врхунцу моћи племићке породице Карољи (Károlyi család) у овим крајевима они су имали поседе, то јест њима су припадала два данашња насељена места Нађмагоч и Дерекеђхаз. Један део поседа је у другој половини 19. века од њих откупио чепељски барон Вајс Манфред (Weiss Manfréd). У једном периоду владавине породице Карољи направљен је и преседан, па су они 1836. године увели новину да сељак може да откупи земљу под одређеним условима од племића. Овај акт се звао ереквалтшаг (örökváltság), или у преводи трајна промена власништва.
Привреда
Између два светска рата на путу од Нађмагоча и Дерекеђхаза су посађени јорговани. Током година аја чано корење је постала добра сировина за израду намештаја, што је и искоришћено и то се извозило у иностранство.
Најбројније насељено место Фабијаншебешћен (Fábiánsebestyén) поседује и најквалитетнију земљу за пољопривредну обраду, и она се користи за производњу разног семења које се даље продаје. Родно земљиште је омогучило и баштованство у пластеницима, тако да се убира неколико жетви годишње. Ова грана баштованства је заживела током педесетих година двадесетог века.
Сегвар и околина се данас највише баве баштованством и производом поврћа. Дуго је у Сегвару постојала и фабрика кудеље, тако да је читав крај био препознатљив по киселкастом мирису кудеље. У самој фабрици су користили магарце за гажење и помоћ при сировој обради, због саме природе биљке која је опијала људе.
Насељена места
- Арпадхалом (Árpádhalom),
- Дерекеђхаз (Derekegyház),
- Еперјеш (Eperjes),
- Фабијаншебешћен (Fábiánsebestyén),
- Нађмагоч (Nagymágocs),
- Нађтеке (Nagytőke),
- Сегвар (Szegvár),
- Сентеш (Szentes).