Сентешки срез — разлика између измена

	Грб; Грб {{{caption2}}}
Држава	Мађарска
Регион	Регија велике јужне равнице
Жупанија	Чонград (жупанија)
Површина	813,84 km2
— број ст.	43.516 (2.007)
— густина ст.	53,47 ст./km2
Поштански број	6600
Позивни број	63
	www.szentes.hu

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 29. октобар 2008. у 01:59

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:46_39_7_N_20_15_25_E_type:city(163173)_region:HU
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Сентеш (котар) (мађ. Szentesi kistérség) је котар у мађарској жупанији Чонград.

Захвата површину од 813,84 km², има укупно 8 насеља и 43.516 становника. Седиште котара је град Сентеш (Szentes).

Историја

Средином 19. века, Сентеш је био административни и културни центар данашње жупаније Чонград. Племићи и виши слојеви тадашњег друштва су радо долазили у сегварски дворац и тамо проводили заједничко време.

Најстарији сачувани споменици овог котара су Арпадхалом (Árpádhalom), Черебекењ (Cserebökény) и Еперјеш (Eperjes). Овај део котара је био насељен још у доба насељавања Мађара, Арпада и најстарији трагови насељавања, остаци хришћанске цркве, се налазе у месту Белше-Ечер (Belső-Ecser).

У врхунцу моћи племићке породице Карољи (Károlyi család) у овим крајевима они су имали поседе, то јест њима су припадала два данашња насељена места Нађмагоч и Дерекеђхаз. Један део поседа је у другој половини 19. века од њих откупио чепељски барон Вајс Манфред (Weiss Manfréd). У једном периоду владавине породице Карољи направљен је и преседан, па су они 1836. године увели новину да сељак може да откупи земљу под одређеним условима од племића. Овај акт се звао ереквалтшаг (örökváltság), или у преводи трајна промена власништва.

Привреда

Између два светска рата на путу од Нађмагоча и Дерекеђхаза су посађени јорговани. Током година аја чано корење је постала добра сировина за израду намештаја, што је и искоришћено и то се извозило у иностранство.

Најбројније насељено место Фабијаншебешћен (Fábiánsebestyén) поседује и најквалитетнију земљу за пољопривредну обраду, и она се користи за производњу разног семења које се даље продаје. Родно земљиште је омогучило и баштованство у пластеницима, тако да се убира неколико жетви годишње. Ова грана баштованства је заживела током педесетих година двадесетог века.

Сегвар и околина се данас највише баве баштованством и производом поврћа. Дуго је у Сегвару постојала и фабрика кудеље, тако да је читав крај био препознатљив по киселкастом мирису кудеље. У самој фабрици су користили магарце за гажење и помоћ при сировој обради, због саме природе биљке која је опијала људе.

Насељена места

Арпадхалом (Árpádhalom),
Дерекеђхаз (Derekegyház),
Еперјеш (Eperjes),
Фабијаншебешћен (Fábiánsebestyén),
Нађмагоч (Nagymágocs),
Нађтеке (Nagytőke),
Сегвар (Szegvár),
Сентеш (Szentes).

Спољашње везе

Шаблон:Насељена места у котару Сентеш

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{радови у току}}
 {{Координате|46_39_7_N_20_15_25_E_type:city(163173)_region:HU|46° 39′ 07′′ СГШ 20° 15′ 25′′ ИГД}}
 {{Котари у Мађарској
@@ Ред 20: / Ред 19: @@
 Захвата површину од 813,84 -{km²}-, има укупно 8 насеља и 43.516 становника. Седиште котара је град [[Сентеш]] ''(-{Szentes}-)''.
+== Историја ==
+Средином [[19. век]]а, Сентеш је био административни и културни  центар данашње [[Чонград (жупанија)|жупаније Чонград]]. Племићи и виши слојеви тадашњег друштва су радо долазили у сегварски дворац и тамо проводили заједничко време.
+Најстарији сачувани споменици овог котара су [[Арпадхалом]] ''(-{Árpádhalom}-)'', Черебекењ ''(-{Cserebökény}-)'' и Еперјеш ''(-{Eperjes}-)''. Овај део котара је био насељен још у доба насељавања Мађара, [[Арпад]]а и најстарији трагови насељавања, остаци [[Хришћанство|хришћанске]] цркве, се налазе у месту Белше-Ечер ''(-{Belső-Ecser}-)''.
+У врхунцу моћи племићке породице Карољи ''(-{Károlyi család}-)'' у овим крајевима они су имали поседе, то јест њима су припадала два данашња насељена места [[Нађмагоч]] и [[Дерекеђхаз]]. Један део поседа је у другој половини 19. века од њих откупио чепељски барон Вајс Манфред ''(-{Weiss Manfréd}-)''. У једном периоду владавине породице Карољи направљен је и преседан, па су они [[1836.]] године увели новину да сељак може да откупи земљу под одређеним условима од племића. Овај акт се звао ереквалтшаг ''(-{örökváltság}-)'', или у преводи ''трајна промена власништва''.
+== Привреда ==
+Између два [[Први светски рат|светска]] [[Други светски рат|рата]] на путу од Нађмагоча и Дерекеђхаза су посађени [[јоргован]]и. Током година аја чано корење је постала добра сировина за израду намештаја, што је и искоришћено и то се извозило у иностранство.
+Најбројније насељено место Фабијаншебешћен ''(-{Fábiánsebestyén}-)'' поседује и најквалитетнију земљу за пољопривредну обраду, и она се користи за производњу разног семења које се даље продаје. Родно земљиште је омогучило и баштованство у пластеницима, тако да се убира неколико жетви годишње. Ова грана баштованства је заживела током педесетих година двадесетог века.
+Сегвар и околина се данас највише баве баштованством и производом поврћа. Дуго је у Сегвару постојала и фабрика [[Кудеља|кудеље]], тако да је читав крај био препознатљив по киселкастом мирису кудеље. У самој фабрици су користили [[Магарац|магарце]] за гажење и помоћ при сировој обради, због саме природе биљке која је опијала људе.
 == Насељена места ==