Наивна уметност — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: da:Naivisme
Ред 57: Ред 57:


[[bg:Наивизъм]]
[[bg:Наивизъм]]
[[da:Naivisme]]
[[de:Naive Kunst]]
[[de:Naive Kunst]]
[[en:Naïve art]]
[[en:Naïve art]]

Верзија на датум 29. октобар 2008. у 20:09

Анри Русо: Сан

Наивна уметност или наива је посебни сегмент уметности XX века. Она означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.

Наивна уметност је аутономна уметност која постоји независно од јасно одређених одлика стила и уметничког образовања, одвојена од спољашњих утицаја. Изолована је – што као последицу има разноврсност ликовних решења. Не трпи правила – правила се обично откривају тек по завршетку сликарског чина. Немогуће је научити је – као што се ни таленат не може научити. Стихијска је у наступу рађања облика – јер је спонтана. Не жели да учи, већ нам, захваљујући необузданој машти стваралаца, намеће своје особено писмо и нове облике естетског.

Наивна уметност у принципу посвећује доста пажње детаљима, живим бојама, фолклорним мотивима и животу простог народа, нарочито сељака.

Термин наивна је први пут употребљен у 19. веку као опис сликарства Анрија Русоа (Цариника) и сликара са Хаитија.

Познати наивни уметници из 19. и прве половине 20. века су: Анри Русо, Серафин Луј, Андре Бошан и Фердинанд Шевал из Француске, Кандидо Лопез из Аргентине, Едвард Хикс и бака Мозес из САД, и Нико Пиросмани из Грузије. После Другог светског рата, појавили су се: Антонио Лигабуе из Италије, Ради Неделчев из Бугарске, Крсто Хегедушић, Иван Генералић и Иван Рабузин из Хрватске, Јанко Брашић и Зузана Халупова из Србије.

Галерија дела наивне уметности

Види још

Спољашње везе

Музеји наивне уметности у свету

 Бразил

 Канада

 Хрватска

 Француска

 Немачка

 Италија

 Португалија

 Русија

 Србија