Воден (Грчка) — разлика између измена

Воден
Έδεσσα
Воден; Έδεσσα
	Воден, стара варош
Административни подаци
Држава	Грчка
Периферија	Средишња Македонија
Округ	Пела
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	28.814
— густина	47,59 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	40° 48′ 00″ С; 22° 03′ 00″ И / 40.800° С; 22.050° И
Временска зона	UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина	320 m
Површина	605,5 km2
	Воден Воден на карти Грчке
Поштански број	582 00
Регистарска ознака	ΕΕ

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 12. април 2018. у 15:44

Воден (грч. [Έδεσσα [Édessa] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) — Едеса]; до 1923: Βοδενά [Vodená — Водена]) је главни град округа Пела, на северозападу периферије Средишња Македонија.^[1]

Име

Назив „Едеса“ је вероватно фригијског,^[2]^[3], мада поједини аутори тврде да би могао бити илирског порекла и значи „Кула у води“, док је словенски назив „Воден“ изведен од речи „вода“.

Положај

Град се налази у северном делу Егејске Македоније, у подножју планина ка Републици Македонији.

Историја

Подручје града је насељено у античко доба. Данас су овде откривени остаци римског града на тада веома важном путу Игњација. У раздобљу 7. и 8. века, на овом подручју се насељавају Словени и јавља се насеље под именом „Воден“. Град је био и у оквиру Душановог царства током 14. века, да би 1390. године са остатком Македоније пао под власт Османлија.

По документу француског комаданта генерала Мармона из 1807. године, у којем се извештава о ситуацији на Балкану (Турској), за Воден се каже само: "језик грчки и српски".^[4]

Воден се почетком 20. века јавља као важно средиште производње свиле и то је остао и након што град постаје део савремене Грчке. После Грчко-турског рата, месно муслиманско становништво је исељено у Турску, а на њихово место су досељени Грци из Мале Азије.

Немци су спалили град 1944, што га је знатно уназадило, због чега је изгубио значај који више није повратио.

Срби у Водену

Из Водена је Наста Петровић трговац у Београду и пренумерант једне српске књиге 1829. године.

Као претплатник једне српске књиге у Београду се јавља извесни Дијамандија Наумовић трговац родом из Водена.

Султан је марта 1897. године одобрио отварање српске школе у том месту.^[5] Отворене су заиста током априла две школе, са главним наставним језицима, турским и српским - у српској. Српску четвроразредну основну школу су чиниле мушка и женска. Било је те јесени уписано 107 ђака, а учитељски колектив су чинили управитељ, један учитељ и две учитељице.^[6] Августа 1899. године било је уписано 68 мушких и 30 женских ученика. Исти однос, али 20 према 10 био је и у забавишту. Поред четири разреда основне била су и два виша разреда грађанске школе. Управитељ српске школе тада је Милорад Ђукановић родом из Ваљева, поред њега у забавишту и првом разреду радила је његова супруга Василија Ђукановић (родом из Прилепа). Остатак учитељског тела чинили су: Ванђел Икономовић, Милица Поповић (родом из Горњег Милановца), Јован Ђорђевић (из Криве Јениџе), Никола Антоновић - Самарџић и "мухамеданац" Зејнел бег Капетановић (родом из Бара у Црној Гори). Следеће 1900. године било је кадровских измена: нови управитељ је постао Рафаило Вукадиновић (родом из Дежева), а нови предавачи су били: Димитрије Хаџи Андоновић (из Водена, који је завршио Кутликову цртачку школу у Београду), управитељева супруга Софија Вукадиновић (Београђанка), затим Зорка Бркић (родом из Босне).^[7]

Када је 1902. године обављен упис у ту четвороразредну основну школу, а постоје и забавиште, те нижа дворазредна Грађанска школа. Уписано је 98 ученика укупно, а у сваком разреду ради посебно учитељ. Наставнички колектив у Грађанској школи чинили су тада: Стојан Дамјановић предавач и управитељ школе, затим стални учитељи Михаило Бјелић и Ф. Ђукић, а француски и турски језик предавали су Ванђел Икономовић и Зејнел бег Капетановић. За девојчице је организована и настава из предмета, женски ручни рад.

Године 1903. по објављеној статистици у Водену је оваква демографска ситуација. У месту је било укупно 11.070 становника, од којих има "Словена" 7000, а Турака 4000 душа, затим 30 Цинцара и 40 Цигана.^[8]

Становништво

У последња три пописа забележено је следеће кретање становништва:

Демографија
1981.	1991.	2001.
16.642	17.659	18.253

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
1981.	1991.	2001.
-	25,051	25,619

Збирка слика

Воден станица Солунско—битољске железнице (1899)
Воден 1930. године
Воден је богат водом

Референце

^ Edessa city of waters. Pella — Macedonia — Hellas Greece. Waterfalls, Ancient Edessa, Agios Athanasios, Wetlands, Lake Vegoritis
^ N.G.L. Hammond, "The Literary Tradition for the Migrations", in The Cambridge Ancient History II.2B:710 1975
^ Hammond N.G.L, A history of Macedonia, Historical geography and prehistory, Vol. 1, Oxford 1979
^ "Политика", Београд 1922. године
^ "Застава", Нови Сад 1897. године
^ "Цариградски гласник", Цариград 1897. године
^ "Цариградски гласник", Цариград 1903. године
^ "Дело", Београд 1903. године

Види још

Спољашње везе

[1] Edessa city of waters. Pella — Macedonia — Hellas Greece. Waterfalls, Ancient Edessa, Agios Athanasios, Wetlands, Lake Vegoritis

[2] N.G.L. Hammond, "The Literary Tradition for the Migrations", in The Cambridge Ancient History II.2B:710 1975

[3] Hammond N.G.L, A history of Macedonia, Historical geography and prehistory, Vol. 1, Oxford 1979

[4] "Политика", Београд 1922. године

[5] "Застава", Нови Сад 1897. године

[6] "Цариградски гласник", Цариград 1897. године

[7] "Цариградски гласник", Цариград 1903. године

[8] "Дело", Београд 1903. године

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

@@ Ред 46: / Ред 46: @@
 Као претплатник једне српске књиге у Београду се јавља извесни Дијамандија Наумовић трговац родом из Водена.
-Султан је марта 1897. године одобрио отварање српске школе у том месту.<ref>"Застава", Нови Сад 1897. године</ref> Отворене су заиста током априла две школе, са главним наставним језицима, турским и српским - у српској. Српску четвроразредну основну школу су чиниле мушка и женска. Било је те јесени уписано 107 ђака, а учитељски колектив су чинили управитељ, један учитељ и две учитељице.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref> Августа 1899. године било је уписано 68 мушких и 30 женских ученика. Исти однос, али 20 према 10 био је и у забавишту. Поред четири разреда основне била су и два виша разреда грађанске школе. Управитељ српске школе тада је Милорад Ђукановић родом из Ваљева, поред њега у забавишту и првом разреду радила је његова супруга Василија Ђукановић (родом из Прилепа). Остатак учитељског тела чинили су: Ванђел Икономовић, Милица Поповић (родом из Горњег Милановца), Јован Ђорђевић (из Криве Јениџе), Никола Антоновић - Самарџић и "мухамеданац" Зејнел бег Капетановић (родом из Бара у Црној Гори).<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1903. године</ref>
+Султан је марта 1897. године одобрио отварање српске школе у том месту.<ref>"Застава", Нови Сад 1897. године</ref> Отворене су заиста током априла две школе, са главним наставним језицима, турским и српским - у српској. Српску четвроразредну основну школу су чиниле мушка и женска. Било је те јесени уписано 107 ђака, а учитељски колектив су чинили управитељ, један учитељ и две учитељице.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref> Августа 1899. године било је уписано 68 мушких и 30 женских ученика. Исти однос, али 20 према 10 био је и у забавишту. Поред четири разреда основне била су и два виша разреда грађанске школе. Управитељ српске школе тада је Милорад Ђукановић родом из Ваљева, поред њега у забавишту и првом разреду радила је његова супруга Василија Ђукановић (родом из Прилепа). Остатак учитељског тела чинили су: Ванђел Икономовић, Милица Поповић (родом из Горњег Милановца), Јован Ђорђевић (из Криве Јениџе), Никола Антоновић - Самарџић и "мухамеданац" Зејнел бег Капетановић (родом из Бара у Црној Гори). Следеће 1900. године било је кадровских измена: нови управитељ је постао Рафаило Вукадиновић (родом из Дежева), а нови предавачи су били: Димитрије Хаџи Андоновић (из Водена, који је завршио Кутликову цртачку школу у Београду), управитељева супруга Софија Вукадиновић (Београђанка), затим Зорка Бркић (родом из Босне).<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1903. године</ref>
 Када је 1902. године обављен упис у ту четвороразредну основну школу, а постоје и забавиште, те нижа дворазредна Грађанска школа. Уписано је 98 ученика укупно, а у сваком разреду ради посебно учитељ. Наставнички колектив у Грађанској школи чинили су тада: Стојан Дамјановић предавач и управитељ школе, затим стални учитељи Михаило Бјелић и Ф. Ђукић, а француски и турски језик предавали су Ванђел Икономовић и Зејнел бег Капетановић. За девојчице је организована и настава из предмета, женски ручни рад.