Селеук II Калиник — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 15: Ред 15:
| претходник = [[Антиох II Тео]]
| претходник = [[Антиох II Тео]]
| наследник = [[Селеук III Кераун]]
| наследник = [[Селеук III Кераун]]
| династија = [[Селеукиди]]
| династија = [[Селеукидско царство|Селеукиди]]
| отац = [[Антиох II Тео]]
| отац = [[Антиох II Тео]]
| мајка = [[Лаодика I]]
| мајка = [[Лаодика I]]
Ред 21: Ред 21:
| деца = [[Селеук III Кераун]], [[Антиох III Велики]], [[Antiochis]]
| деца = [[Селеук III Кераун]], [[Антиох III Велики]], [[Antiochis]]
}}
}}
'''Селеук II Калиник''' ([[265. п. н. е.]] - [[225. п. н. е.]]) је био краљ [[Селеукидско царство]] из династије [[Селеукиди|Селеукида]]. Био је син [[Антиох II Тео|Антиоја II Теа]] и [[Лаодика I|Лаодике I]]. На крају [[други сиријски рат|Другог сиријског рата]] му се отац развео од мајке како би се, у склопу мировног споразума, могао оженити за [[Птолемејско краљевство|египатску]] принцезу [[Береника (селеукидска краљица)|Беренику]], кћи краља [[Птолемеј II Филаделф|Птолемеја II]]. Тада је Селеук разбаштињен, а пријесто одређено за Береникиног сина. Недуго након Птолемејеве смрти године 246. п. н. е. Антиох је одлучио да се помири са Лаодиком и дошао к њој у [[Ефес]], гдје је нагло умро. Лаодика је тврдила да је на самрти прогласио Селеука пријестонасљедником, а њу регентицом. Тада су Лаодикини присталице, да би осигурали пријесто, ликвидирали Беренику и њену дјецу, што је Береникин брат, [[Птолемеј III Еуергет|Птолемеј III]] искористио као повод за [[Трећи сиријски рат]].
'''Селеук II Калиник''' ([[265. п. н. е.]] - [[225. п. н. е.]]) је био краљ [[Селеукидско царство]] из династије [[Селеукидско царство|Селеукида]]. Био је син [[Антиох II Тео|Антиоја II Теа]] и [[Лаодика I|Лаодике I]]. На крају [[други сиријски рат|Другог сиријског рата]] му се отац развео од мајке како би се, у склопу мировног споразума, могао оженити за [[Птолемејско краљевство|египатску]] принцезу [[Береника (селеукидска краљица)|Беренику]], кћи краља [[Птолемеј II Филаделф|Птолемеја II]]. Тада је Селеук разбаштињен, а пријесто одређено за Береникиног сина. Недуго након Птолемејеве смрти године 246. п. н. е. Антиох је одлучио да се помири са Лаодиком и дошао к њој у [[Ефес]], гдје је нагло умро. Лаодика је тврдила да је на самрти прогласио Селеука пријестонасљедником, а њу регентицом. Тада су Лаодикини присталице, да би осигурали пријесто, ликвидирали Беренику и њену дјецу, што је Береникин брат, [[Птолемеј III Еуергет|Птолемеј III]] искористио као повод за [[Трећи сиријски рат]].


Рат је кренуо изузетно лоше по Селеука, који је исте године изгубио низ обалних градова и сјеверну Сирију, те су египатске снаге дошле на домак пријестоници [[Антиохија|Антиохији]]. Тада је Лаодика инсистирала да Селеук свог млађег брата [[Антиох Хијеракс|Антиоха Хијеракса]] постави ко-регента и препусти му власт у [[Мала Азија|Малој Азији]]. Селеук је након тога успио да врати дио изгубљених територија, али је потом Антиох прогласио независност, а властитом брату објавио рат.
Рат је кренуо изузетно лоше по Селеука, који је исте године изгубио низ обалних градова и сјеверну Сирију, те су египатске снаге дошле на домак пријестоници [[Антиохија|Антиохији]]. Тада је Лаодика инсистирала да Селеук свог млађег брата [[Антиох Хијеракс|Антиоха Хијеракса]] постави ко-регента и препусти му власт у [[Мала Азија|Малој Азији]]. Селеук је након тога успио да врати дио изгубљених територија, али је потом Антиох прогласио независност, а властитом брату објавио рат.

Верзија на датум 15. април 2018. у 11:36

Селеук II Калиник
Лични подаци
Датум рођења265. п. н. е.
Датум смрти225. п. н. е.
Породица
СупружникЛаодика II
ПотомствоСелеук III Кераун, Антиох III Велики, Antiochis
РодитељиАнтиох II Тео
Лаодика I
ДинастијаСелеукиди
ПретходникАнтиох II Тео
НаследникСелеук III Кераун

Селеук II Калиник (265. п. н. е. - 225. п. н. е.) је био краљ Селеукидско царство из династије Селеукида. Био је син Антиоја II Теа и Лаодике I. На крају Другог сиријског рата му се отац развео од мајке како би се, у склопу мировног споразума, могао оженити за египатску принцезу Беренику, кћи краља Птолемеја II. Тада је Селеук разбаштињен, а пријесто одређено за Береникиног сина. Недуго након Птолемејеве смрти године 246. п. н. е. Антиох је одлучио да се помири са Лаодиком и дошао к њој у Ефес, гдје је нагло умро. Лаодика је тврдила да је на самрти прогласио Селеука пријестонасљедником, а њу регентицом. Тада су Лаодикини присталице, да би осигурали пријесто, ликвидирали Беренику и њену дјецу, што је Береникин брат, Птолемеј III искористио као повод за Трећи сиријски рат.

Рат је кренуо изузетно лоше по Селеука, који је исте године изгубио низ обалних градова и сјеверну Сирију, те су египатске снаге дошле на домак пријестоници Антиохији. Тада је Лаодика инсистирала да Селеук свог млађег брата Антиоха Хијеракса постави ко-регента и препусти му власт у Малој Азији. Селеук је након тога успио да врати дио изгубљених територија, али је потом Антиох прогласио независност, а властитом брату објавио рат.

Покушај да брата казни је око 235. п. н. е. доживио тежак неуспјех у бици код данашње Анкаре. Након тога се Селеук окренуо на исток, настојећи елиминисати пријетњу коју је представљала новостворена партска држава. О резултатима тог похода постоје контрадикторне тврдње у античким изворима - по једнима је Селеук доживио фијаско и чак био заробљен од партског краља Арсака, док је по другима успио натјерати Парте да га признају као свог сизерена.

Око године 228. п. н. е. је Антиох Хијеракс покушао напасти Селеукидско царство, али је поражен уз помоћ пергамског краља Атала. Недуго потом је Селеук погинуо приликом пада с коња. Селеук је био ожењен за принцезу Лаодику, с којом је имао два сина - Селеука Керауна и Антиоха Великог, који ће обојица постати краљеви.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Антиох
 
 
 
 
 
 
 
8. Селеук I Никатор
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Лаодика Македонска
 
 
 
 
 
 
 
4. Антиох I Сотер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Apama
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Антиох II Тео
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Антигон I Монофталмос
 
 
 
 
 
 
 
10. Деметрије I Полиоркет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Стратоника
 
 
 
 
 
 
 
5. Стратоника Сиријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Фила
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Селеук II Калиник
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Ахеј
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Лаодика I