Побожје — разлика између измена
| Ред 29: | Ред 29: | ||
Године 1899. прослава празника Савиндана почела је у православној цркви посвећеној Св. Петки, а служио је поп Анђелко Качаниклијевић. У школи је пресечен славски колач са домаћином славе Митром Стојковићем, и након певача тропара Св. Сави и Светосавске химне, светосавску беседу је изговорио учитељ Трајко Ковачевић.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> |
Године 1899. прослава празника Савиндана почела је у православној цркви посвећеној Св. Петки, а служио је поп Анђелко Качаниклијевић. У школи је пресечен славски колач са домаћином славе Митром Стојковићем, и након певача тропара Св. Сави и Светосавске химне, светосавску беседу је изговорио учитељ Трајко Ковачевић.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> |
||
== [[Манастир Благовештења Пресвете Богородице]] == |
|||
Постојао је српски православни манастир посвећен празнику Благовештењу Пресвете Богородице у Побужју. Припадао је 1897. године Православној Васељенској патријаршији; био у српским рукама. Калуђере у њему је постављала Српска Митрополија. Манастир је као манастирску славу славио празник Малу Госпојину. "То је најлепши а можда и највећи" манастир у Скопској Црној Гори. Лежи северно од села удаљен четврт сата, до којег води пут. |
Постојао је српски православни манастир посвећен празнику Благовештењу Пресвете Богородице у Побужју. Припадао је 1897. године Православној Васељенској патријаршији; био у српским рукама. Калуђере у њему је постављала Српска Митрополија. Манастир је као манастирску славу славио празник Малу Госпојину. "То је најлепши а можда и највећи" манастир у Скопској Црној Гори. Лежи северно од села удаљен четврт сата, до којег води пут. |
||
Манастирска порта је ограђена зидом, двориште пространо а у средини је 1897. године огроман стари орах. Ниже ораха је била чесма јаког млаза са хладном питком водом. Поред лековите воде верници су походили светињу и због чудотворне иконе Богородице. По сећању мештана око 1870. године ту је била само једна црквица средњевековна, грађена у исто време када и манастири Св. Арханђел Кучевички и Св. Никита Горњански. Заузимањем вредних Побужана и епитропа Вељка Зенговића, Илије Бајчевића, Митра Стајковића и Ивка Стојановић манастир је обновљен. Храм је повећан, унутра осликан живопис, те направљено више чардака са пространим собама. Када је септембра 1897. године требало да се одржи литургија о манастирској слави, бугарски егзархисти су ометали њено извођење, па је уследио сукоб између Срба и Бугара. Власт је послала војску која је чувала ред и похапсила бугарске виновнике.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref> |
Манастирска порта је ограђена зидом, двориште пространо а у средини је 1897. године огроман стари орах. Ниже ораха је била чесма јаког млаза са хладном питком водом. Поред лековите воде верници су походили светињу и због чудотворне иконе Богородице. По сећању мештана око 1870. године ту је била само једна црквица средњевековна, грађена у исто време када и манастири Св. Арханђел Кучевички и Св. Никита Горњански. Заузимањем вредних Побужана и епитропа Вељка Зенговића, Илије Бајчевића, Митра Стајковића и Ивка Стојановић манастир је обновљен. Храм је повећан, унутра осликан живопис, те направљено више чардака са пространим собама. Када је септембра 1897. године требало да се одржи литургија о манастирској слави, бугарски егзархисти су ометали њено извођење, па је уследио сукоб између Срба и Бугара. Власт је послала војску која је чувала ред и похапсила бугарске виновнике.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref> |
||
Верзија на датум 26. април 2018. у 11:24
 Поглед на сео Побожје | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Чучер-Сандево |
| Становништво | |
| — (2002) | 591 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 06′ 53″ С; 21° 25′ 36″ И / 42.1147° С; 21.4267° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 590 m |
  Побожје Побожје на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1011 |
| Позивни број | (+389) 02 |
| Регистарска ознака | SK |
Побожје (мкд. Побожје) је насеље у Републици Македонији, у северном делу државе. Побожје је насеље у оквиру општине Чучер-Сандево.
Побожје има велики значај за српску заједницу у Републици Македонији, пошто Срби чине значајну мањину у насељу.
Природни услови
Побожје је смештено у северном делу Републике Македоније. Од најближег града, Скопља, село је удаљено 16 километара северно.
Село Побожје се налази у историјској области Црногорје, у јужној подгорини Скопске Црне горе, на приближно 570 метара надморске висине. Северно од насеља издиже се планина, а јужно се пружа Скопско поље.
Месна клима је континентална.
Историја
У месту "Побужје" (по српском) је радила српска народна школа између 1867-1884. године. Обновљена је затим 1892. године.[1] Године 1896. први пут је прослављен српски празник и школска слава Савиндан, у том месту. Домаћин школски и славски био је следеће 1897. године Петко Горњевекић, а учитељ Јован Ђорђевић припремио је приредбу.[2]
Године 1899. прослава празника Савиндана почела је у православној цркви посвећеној Св. Петки, а служио је поп Анђелко Качаниклијевић. У школи је пресечен славски колач са домаћином славе Митром Стојковићем, и након певача тропара Св. Сави и Светосавске химне, светосавску беседу је изговорио учитељ Трајко Ковачевић.[3]
Манастир Благовештења Пресвете Богородице
Постојао је српски православни манастир посвећен празнику Благовештењу Пресвете Богородице у Побужју. Припадао је 1897. године Православној Васељенској патријаршији; био у српским рукама. Калуђере у њему је постављала Српска Митрополија. Манастир је као манастирску славу славио празник Малу Госпојину. "То је најлепши а можда и највећи" манастир у Скопској Црној Гори. Лежи северно од села удаљен четврт сата, до којег води пут. Манастирска порта је ограђена зидом, двориште пространо а у средини је 1897. године огроман стари орах. Ниже ораха је била чесма јаког млаза са хладном питком водом. Поред лековите воде верници су походили светињу и због чудотворне иконе Богородице. По сећању мештана око 1870. године ту је била само једна црквица средњевековна, грађена у исто време када и манастири Св. Арханђел Кучевички и Св. Никита Горњански. Заузимањем вредних Побужана и епитропа Вељка Зенговића, Илије Бајчевића, Митра Стајковића и Ивка Стојановић манастир је обновљен. Храм је повећан, унутра осликан живопис, те направљено више чардака са пространим собама. Када је септембра 1897. године требало да се одржи литургија о манастирској слави, бугарски егзархисти су ометали њено извођење, па је уследио сукоб између Срба и Бугара. Власт је послала војску која је чувала ред и похапсила бугарске виновнике.[4]
Ту су 1924. године биле две старе православне цркве.[5]
Становништво
Побожје је према последњем попису из 2002. године имало 591 становника.
Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (72%), а мањина су Срби (28%). Почетком 20. века Срби су били искључиво становништво у селу.
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Види још
Референце
Извори
Спољашње везе
 | ||